Избори у Русији 2024: Зашто се Кремљ уопште труди око гласања за председника

Владимир Путин влада Русијом практично од 2000. године.

Након што га је његов претходник Борис Јељцин наименовао за вршиоца дужности председника, прве изборе је освојио у марту 2000. године.

Између 2008. и 2012. године заменио је улоге, поставши премијер, али задржавши потпуну контролу над државом.

У оно време, руски устав је дозвољавао председнику да служи само два узастопна мандата, али овај потез му је дозволио да ресетује бројач власти и поново се кандидује.

Устав је 2020. године измењен и сада се очекује да ће Путин остати на власти до 2036. године.

У том тренутку би постао руски владар са најдужим стажом, премашивши комунистичког вођу Јосифа Стаљина и царица Катарину Велику из 18. века, од којих су обоје били на власти дуже од 30 година.

Знак подршке

Избори у Русији су ретко узбудљиви, неизвесни догађаји, али су важни за легитимизацију особа на власти и демонстрацију да мишљење народа нешто значи.

Овај пут је посебно важно за Владимира Путина не само да победи, већ и да види високу излазност на биралиштима и велики проценат подршке, јер земља учествује у отвореном рату који ће имати трајне последице и по Русију и по остатак света.

За државне званичнике, избори ће служити као тест њихове способности да искористе ресурсе администрације и доведу до убедљиве изборне победе за председника.

Руски независни информативни медиј Медуза известио је да се Кремљ нада да ће постићи излазност од најмање 70 одсто са око 80 одсто гласова за Владимира Путина.

То би надмашило његов резултат од 76,7 одсто из 2018. године.

Властито истраживање ББЦ-ја показало је да, како би постигла те резултате, власт жели да мобилише запослене у државном сектору - оне који раде за централне и локалне власти, као и корпорације у власништву државе - који ће бити снажно подстицани да учествују у изборима и подрже актуелног председника.

На изборима право гласа има око 112,3 милиона људи.

Ова цифра обухвата и људе који живе на окупираним територијама у Украјини - на Криму и у деловима Донбаса, које је Русија илегално заузела 2014. године, као и у другим деловима источне и јужне Украјине окупираним од фебруара 2022. године.

Право гласа има још 1,9 милиона руских грађана који живе у иностранству, међу њима 12.000 у суседном Казахстану, где Русија изнајмљује космодром Бајконур.

Рат и избори

Владимир Путин се појавио на многим догађајима током кампање, превасходно сусретима са студентима и радницима у различитим руским областима.

Иако је избегавао да говори о „специјалној војној операцији" - израз Москве за инвазију - рат је свеприсутан у руском животу: међународне санкције, ограничене путне опције, мањи избор стране робе и осећај изолације, макар од Европе и Северне Америке.

Рат је однео животе десетине ако не и стотине хиљада руских војника.

Стотине хиљада других Руса, углавном младих, образованих и ситуираних, напустило је земљу у последња 24 месеца, или зато што се нису слагали са ратом или зато што нису желели да буду регрутовани за борбе.

Чак и кад је изостављен из кампање, рат је био кључна компонента медијских наратива и Руси не могу да га избегну.

Висока излазност и велика подршка председнику појачаће легитимитет његових накнадних одлука, од којих ће многе бити директно повезане са инвазијом.

Ко су кандидати?

Поред Владимира Путина, има још три друга регистрована кандидата: Леонид Слуцки, националистички конзервативац, кандидат Комунистичке партије Николај Харитонов, и Владислав Даванков, бизнисмен из недавно основане партије Нови људи, која има малу заступљеност у Државној Думи, доњем дому руског парламента.

Сва тројица су изразила подршку руском рату у Украјини и председнику Путину, и нико од њих му не представљају праву претњу.

Његови прави изазивачи су затворени, елиминисани или побегли из земље.

Путинов најљући противник, Алексеј Наваљни, умро је у максимално обезбеђеном затвору у фебруару.

Кад га је ББЦ-јев Стив Розенберг питао да ли мисли да би био бољи председник од Владимира Путина, Николај Харитонов је одговорио да није на њему да то каже, да ће о свему „одлучити гласачи".

Истовремено, Харитонов тражи „леви заокрет у будућност".

Он је под западним санкцијама од 2022. године.

Леонид Слуцки, посланик неодговарајући назване Либерално демократске странке Русије (ЛДПР), суочио се са бројним оптужбама за сексуално злостављање.

Организовао је државне посете Криму, а под међународним санкцијама је од 2014. године.

Владислав Даванков, ново лице из нове странке, најмање се појављивао у медијима.

Суоснивач козметичке компаније, Даванков је освојио мало више од 5 одсто гласова на изборима за московског градоначелника 2023. године.

Иако заговара „мир и преговоре" у рату са Украјином, гласао је за подршку анексији украјинских територија, што је за последицу имало увођење међународних санкција против њега.

Антиратна председничка нада Борис Надеждин није успео да се региструје као званични кандидат код власти, иако су десетине хиљада Руса стале у ред да му дају потпис подршке.

Гласачки поступак

Први пут у историји председничких избора, Руси гласају три дана, од 15. до 17. марта.

Овај формат први пут је тестиран током гласања о допунама Уставу 2020. године како би се заштитило јавно здравље током пандемије корона вируса.

Тродневни процес уведен је и за ове изборе, иако су га независни посматрачи критиковали, рекавши да компликује осигуравање транспарентности гласачког поступка.

Уз то, први пут ће бити доступан систем онлајн гласања на даљину, превасходно у областима познатим по гласовима протеста или где власти имају проблема да осигурају високу излазност.

Русија је критикована и због укључивања окупираних украјинских територија на овим изборима, где је било извештаја о вршењу притиска на локалне грађане.

Парламентарна скупштина Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) шаље своје посматраче у Русију од 1993. године, али то се прекинуло у последње три године.

Шта ће се највероватније променити?

У Русији не постоје независна истраживања јавног мњења, а већина Руса добија информације из државних медија, који наглашено подржавају Владимира Путина и његову политику.

А опет стручњаци верују да је више Руса скептично према влади него што то на први поглед изгледа, али се сувише боје да се јавно огласе.

Одвраћени ризиком од строгих казни чак и за најблаже знаке подршке опозицији, они не исказују отворено своје неслагање.

Удовица Алексеја Наваљног Јулија позвала је сународнике да бојкотују изборе и стране владе да не признају резултате ових избора.

Иако је ово потоње мало вероватно, ово прво је сасвим могуће.

Независни медиј Медуза позвао се на извор близак Путиновој председничкој администрацији који каже да у њој влада искрена забринутост због могуће ниске излазности.

„Ако људи не сумњају да ће актуелни председник победити, зашто уопште изаћи на изборе?", каже извор.

Највероватнији исход ових избора је убедљива победа Владимира Путина, макар на папиру.

Али слаба излазност ће значити да је подршка председнику ослабила, а то би заузврат могло да доведе до још строже државне контроле и додатног увођења Русије у атмосферу страха и репресије.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]