Русија и Африка: Зашто Вагнер осваја срца у Централноафричкој Републици

У атмосфери добродошлице верници лагано улазе у руску православну цркву, притајену у неупадљивој уличици изрованој рупчагама у престоници Централноафричке Републике (ЦАР).

На први поглед, нема ничег необичног у овом јутарњем недељном призору у претежно хришћанској земљи.

Али црква Светог Андреја Првозваног, која се налази на око 20 минута вожње колима од центра Бангија, за поједине представља симбол пријатељских односа између Русије и ЦАР-а-

Отац Сергеј Војемава, који је на челу једине руске православне цркве у земљи, одевен је у белу одору до пода и китњасти златни огртач.

Шетајући по храму изговора молитве и кади, а верници помно прате сваки његов покрет.

Зидове скромног здања, са бетонским подом и алуминијумским кровом подупртим дрвеним гредама, красе ручно осликани ликови светаца, а на дрвеном олтару горе свеће.

Отац Војемава се у почетку двоумио да ли да нас прими.

Наша посета уследила је неколико месеци после смрти шефа Вагнера Јевгенија Пригожина у августу, када је уведен појачан надзор, а и порасла је забринутости због растућег утицаја Русије у ЦАР-у, нарочито због присуства плаћеничке групе.

Скоро 200 руских војних инструктора је стигло у ЦАР након што је председник Фостен-Аршанж Туадера 2018. године затражио помоћ за обрачун са побуњеничким групама.

Према извештају истраживачке групе The Sentry, Вагнер је тада искористио слабе институције и слабу војску да усаврши „план за заробљавање државе".

„Видели смо да су се усредсредили на четири стуба државе: политички, економски, информациони, дезинформациони и пропагандни, и војни", Наталија Дукен, виша истраживaчица групе The Sentry и дугогодишња дописница из земљи, каже за ББЦ.

„Они продиру у ове секторе и угрожавају их зарад њихових финансијских и економских интереса.

„У сектору рударства, Вагнер користи националну војску за сопствене потребе и неутралисање неких оружаних група које су контролисале поједина подручја од интереса".

Дукен каже да плаћеници воде „кампању терора" и да су одговорни за распрострањено кршење људских права и злочине као што су вансудска погубљења, мучења и силовања.

Раније ове године, Велика Британија је ту мрежу прогласило терористичком групом, а Сједињене Државе су је означиле као „озбиљну транснационалну криминалну организацију".

Међутим, после деценије грађанског рата, многи Централноафриканци сагледавају ситуацију мало сложеније.

Отац Војемава наглашава да је са Русијом одржавао односе и пре доласка Вагнера.

Средства за изградњу цркве почео је да прикупља 2010. године, а радови су почели пет година касније.

Јасно је зашто не воли да разговара о политици: „Наш однос са Москвом је верске природе".

Ипак, открива ми колико су се ствари промениле од доласка Вагнера.

„Ми Централноафриканци смо много срећни што су Руси данас овде и у погледу безбедности, па мирно је.

„У Централноафричкој Републици влада мир.

„Већ пет година живимо у миру, без рата".

Погледајте видео:„Ми волимо Русију и руску културу"

Овакво осећање је сада овековечено у центру Бангија, где је постављена скулптура руских војника који штите жену и њену децу.

Код скулптуре и даље стоје положени увели букети цвећа из августа ове године на којима је исписана порука „нашем најбољем пријатељу Јевгенију Пригожину".

Проруско осећање недавно се проширило на западну и централну Африку, где је било осам војних удара од 2020. године.

Неке земље, међу којима су Мали, Нигер и Буркина Фасо одбацују бившу колонијалну силу Француску, која, како кажу, није успела да одговори на безбедносне изазове.

То је мишљење многих Централноафриканаца.

„Потребно нам је партнерство које је на добробит обе стране.

„Зато су Руси овде... да би ова земља такође могла да има корист o будућег развоја", каже Емери Брајс Гонзалеис, пословни човек из Централноафричке Републике који се после две деценије живота у Француској недавно вратио у Банги.

„Ако би у Африци Руси применили исту политику као Француска, то не би успело".

Бамбари, престоница префектуре Оуаке која се налази око 400 километара од Бангија, био је поприште неких од најгорих врста насиља почињених током сукоба, а сада је показатељ како се безбедност полако побољшава.

Једини начин да се стигне у град је авионом под окриљем Уједињених нација (УН) који лети три пута недељно.

Вожња колима није препоручљива, а и трајала би данима јер су путеви прилично лоши или их уопште нема.

То је пример који неумољиво дочарава изазове са којима се земља суочава.

Још један показатељ тих изазова је присуство бројних припадника мировне мисије УН-а, која је позната под скраћеницом МИНУСЦА (Мултидимензионална интегрисана мисија УН-а за стабилизацију у Централноафричкој Републици).

Препознатљиви су по плавим шлемовима и белим возилима и распоређени су свуда по граду.

Од 2014. године МИНУСЦА има важну улогу у заштити цивилног становништва и раду са властима, али нема овлашћења да заузима страну или преузима офанзивне акције.

Пре две године, Бамбари је био под контролом побуњеника, али је сада живахан и ужурбан град, мада су још приметни остаци изгорелих зграда.

Захваљујући релативном миру, петнаестогодишња Ђовани Ренемеја, која је као и хиљаде друге деце била регрутована у наоружане групе, може да се нада бољој будућности.

Њу и њену баку су ухватили побуњеници и одвели их у радни логор.

„Дуго сам имала трауме", изговара тихо Ђовани.

Препричава ужасно физичко злостављање које је претрпела и како је за длаку избегла принудну удају за једног од побуњеника.

После годину дана у радном логору, она и њена бака успеле су да побегну када су отишле по воду.

Касније је са родитељима почела да се бави узгојем свиња да уштеди новац, јер сања да постане лекарка.

Виктор Бисекоин, гувернер Оуаке, сматра да повратак нормалном животу не би био могућ без интервенције Вагнерових бораца.

„Када смо затражили оружје и подршку од међународне заједнице, увели су нам санкције", каже за ББЦ.

„Руси су овде стигли 2021. године и у наредне две године помогли су нам да успоставимо контролу у целој земљи, осим у појединим малим џеповима дуж граница са неким државама.

„Када вам гори кућа и запомажете: 'Пожар! Пожар!' није вас брига да ли је вода којом га гасите слатка или слана.

„Једино о чему размишљате је како да угасите пожар".

Председник Туадера оправдава присуство Вагнероваца у његовој земљи.

„Говорило се да су наоружане групе окупирале 80 одсто територије земље.

„Данас, захваљујући овој сарадњи ове бројке су потпуно обрнуте", председник каже у разговору за ББЦ који је одобрен тек после неколико дана преговарања.

Одржан је у председничкој палати у Бангију.

Шездесетшестогодишњи Туадера, чији предлог за укидање ограничења броја председничких мандата је добио спорну подршку на референдуму одржаном раније ове године, често је окружен борцима Вагнера.

То је био први пут да плаћенике видимо изблиза.

Група њих у војничким униформама и баклавама на глави ужурбано улази и излази из палате.

Током разговора, председник признаје да још има изазова којима се треба позабавити.

„Обучавамо наше одбрамбене снаге да постану професионални војници који ће бити способни да заштите становништво".

На питање о тврдњама да су плаћеници Вагнера починили озбиљне повреде људских права, међу којима су мучење, силовање и вансудска погубљења, одговорио је да је образован истражни комитет који проверава те наводе.

Неистомишљеници су сумњичави.

„То је веома опасно, јер је Вагнер умешан у привреду, безбедност, политику, а сада и води земљу", бивши председник владе Мартин Зигајли каже за ББЦ.

У почетку је подржавао захтев за руском помоћи, али се разочарао када су им послали плаћенике из Вагнера, „криминалне групе".

„Имају потпуну слободу да раде шта хоће, да иду где хоће и да одлучују како хоће", наглашава он.

Председник Туадера одбија да каже када би Вагнер могао да напусти земљу, наглашавајући да је мир на првом месту.

Дукан тврди да је то део Вагнерове стратегије да свуда пусти корене и тако учини земљу зависном.

Веровало се да ће Вагнерова моћ у Африци ослабити после Пригожинове неуспеле побуне против руског председника Владимира Путина, а затим и после његове смрти, али група није распуштена и њени борци тек треба да се у потпуности интегришу у редовну Руску војску.

„Они се реорганизују, премештају њихове људе и опрему", додаје Дукан.

„У почетку су неки те активности тумачили као одлазак, али нису били у праву.

„То је само реорганизација".

И чини се да је све то уобичајено у Централноафричкој Републици.

То потврђује и призор у председничкој палати. Наиме, двојица Руса без маски на лицу хитро су уведена код председника док смо ми чекали на разговор са њим.

Један од њих је високи званичник Вагнера Дмитриј Сити, који је био са Пригожином у последњем објављеном видеу пре његове смрти.

Прича се да је он нови шеф групе.

Други показатељ су рекламе за ново руско пиво Africa Ti L'Or, које су постављене свуда по Бангију.

У бангијском бару Пећина (Cave), јасно је да је агресивна маркетиншка кампања већ уродила плодом.

„Волео бих да га има више у Централноафричкој Републици", каже Макс Френклин док пијуцка пиво Africa Ti L'Or, које се сматра јачим од домаћег и исплативије је јер се продаје у већим боцама.

Можда ће вас занимати и ова прича: ББЦ у Малију

Додатно извештавање Ефрем Габриб.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]