Русија и Украјина: Воли Путина, мрзи Француску: Проруска кампања у Африци

Откривена је велика друштвена мрежа која промовише анти-западне и идеје блиске Кремљу на француском говорном подручју у Африци.

На овој мрежи званој Русосфера, типичне објаве оптужују Француску за савремени „колонијализам", величају Владимира Путина , а украјинску војску називају „нацистима" и „сатанистима".

Такође, хвале руску плаћеничку групу Вагнер - чак делећи информације о регрутацији ако пратиоци желе да се пријаве.

Стручњаци кажу да овакве дезинформације стварају неповерење између афричких земаља и Запада, и доприносе одсуству подршке Украјини на афричком континенту.

Сарађујући са Лоџикалијем, технолошком организацијом која прати ову мрежу, ББЦ-јев тим за борбу против глобалних дезинформација пронашао је изненађујућу личност која стоји иза ње: шездесетпетогодишњег белгијског политичара који себе назива стаљинистом.

Одбрана Русије и захваљивање Вагнеру

„Русосфера" себе описује као „мрежу која брани Русију".

Састављена од неколико група са друштвених мрежа на различитим платформама, настала је 2021. године, али је заиста покренута у фебруару 2022. године, свега неколико дана пре почетка руске инвазије на Украјину.

Мрежа је брзо стекла више од 80.000 пратилаца.

После покретања инвазије, руски државни медији постали су ограничени или забрањени на свим највећим друштвеним мрежама.

Русосфера није и брзо је постала активна на Фејсбуку, Јутјубу и Твитеру, поред Телеграма и ВК - домаће руске верзије Фејсбука.

Кајл Вокер је шеф америчких истрага у Лоџикалију.

Уз помоћ података са њихове интерне платформе коју покреће вештачка интелигенција, у комбинацији са јавно доступним обавештајним подацима, Лоџикали је успео да повеже мрежу са човеком по имену Лик Мишел.

У прошлости је Мишел радио на озакоњењу гласова на украјинским територијама под руском окупацијом и повезан је са „Мерси Вагнер", групом која подржава рад руских плаћеника.

Контактирали смо Мишела, а он је пристао да разговара са нама о Русосфери.

Рекао нам је да ју је он створио, али тврди да не добија финансијску помоћ од Русије, додавши да се она финансира „приватним новцем".

Такође је инсистирао да нема никакве везе са Вагнером и њеним шефом Јевгенијем Пригожином.

„Ја водим сајбер рат, медијски рат… а Пригожин води војне активности", каже он.

Према Кајлу Вокеру, ова кампање је први пут да су Мишелове активности имале неког одјека у стварном свету:

„Русосфера је први пут да су Лук Мишел и операције вршења најширег утицаја које он води имале неког значајнијег успеха", каже он.

„Чак и ако су ове групе у почетку имале помоћ ботова, оне су сада аутентична органска операција вршења утицаја, са великим бројем правих пратилаца из читаве Африке."

Поштовалац Муамера Гадафија и Владимира Путина

Мишелова животна прича је необична за једног самопрокламованог пријатеља Африке.

Рођен 1958, био је политички активан од младих дана, прво у неофашистичким групама његове родне Белгије, а касније и као следбеник Жана Тиријара, бившег нацистичког сарадника који је замислио „евро-совјетску империју од Владивостока до Даблина" уједињену против Америке.

Његова каријера одвела га је у Либију у подршци владару Муамеру Гадафију, а потом и у Бурунди као саветника контроверзног председника Пјера Нкурунзизе.

Све време је одржавао везе са Русијом, радећи са „Нашима", омладинским покретом Кремља, и стварајући самопроглашену „групу за надзор избора", која је прогласила илегалне референдуме Москве из 2014. на Криму, у Доњецку и Луганску „слободним и фер".

„Ја сам стаљиниста", рекао је он за ББЦ.

„Браним Русију још од осамдесетих. Мислим да је Русија једина сила преостала у Европи која је антиамеричка.

„Носталгичан сам према Совјетском Савезу. Желим слободан свет без Америке."

Од друштвених мрежа до улице

Тешко је проценити утицај конкретних кампања за ширење дезинформација, али у Африци се про-руска порука заиста чује - појачана, тврде аналитичари, локалним инфлуенсерима које подржава Русија.

„Успех људи као што су Лик Мишел омогућен је његовим отпором према Француској. Он црпи снагу из опипљивог незадовољства на терену", каже Кевин Лимонијер са Универзитета Париз-8, ванредни професор који проучава информационе операције Москве у Африци.

„Руске дезинформације биле су један од фактора протеривања француских снага из земаља Сахела, нарочито Буркине Фасо", тврди Улф Лесинг, из фондације Конрад Аденауер, немачке експертске групе десног центра.

Од 2013, око 5.000 француских војника послато је да се боре против џихадистичких група у Малију, као и у Буркини Фасо, Чаду, Нигеру и Мауританији.

Беверли Очинг из ББЦ Мониторинга слаже се с тим: „Руске заставе су се вијориле на протестима у Малију, Буркини Фасо, Нигеру и Чаду, што се делом догодило због про-руских инфо-операција."

У Буркини Фасо, демонстранти су напали француску амбасаду, а могли су да се чују и захтеви за тешње везе између Уагадугуа и Москве.

То се директно поклапа са циљевима Лика Мишела.

„Мислим да Русија мора да замени Французе у читавој Африци", рекао је он за ББЦ.

„Проценити прави утицај информационих операција готово је немогуће", каже Кевин Лимонијер.

Али једна ствар је сигурна: такве операције брину Запад.

У Паризу, према речима Лимонијера, „дипломате и војска читају то, виде то и говоре: 'Ох, мој боже'."

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]