Русија и Украјина: „Тукли су ми сина јер је одбијао да се бори", тврди отац руског војника

Када је Стас послат да се бори у Украјину, његов отац Сергеј га је молио да не иде.

„Имаш рођаке тамо - одбиј позив", говорио је Сергеј сину.

Међутим, Стас је веровао да је то „исправна ствар" и одлучио је да оде.

„Рекао сам му да је зомби и да ће му живот, нажалост, то и доказати", додаје Сергеј.

Сергеј и Стас нису права имена саговорника, променили смо их како бисмо заштитили њихове идентитете.

Сергеј нас је позвао како би нам испричао сопствену причу.

„Дакле, отишао је у Украјину, а онда је кренуо да ми шаље поруке и да ме пита шта би могло да се догоди уколико одбије да се бори", прича Сергеј.

Син му је испричао детаље једног ратног дана.

„Руски војници нису имали заклон, није било прикупљених обавештајних података, нити припреме, наређено им је да крену даљу, али нико није знао шта их тамо чека", прича Сергеј.

Његовом сину је било тешко да донесе одлуку и одбије борбу.

„Рекао сам му да ово није наш рат, није наш рат ослобођења.

„Одлучио је да их написмено обавести о одустајању", прича Сергеј.

Његовом сину и неколицини других момака који су одбили да се боре је одузето оружје.

Сергеј је неколико пута одлазио до фронта, покушавајући да обезбеди синовљево пуштање.

Непрестано се обраћао се војницима, тужиоцима и инспекторима за помоћ.

Труд се исплатио.

Његовог сина су вратили у Русију.

По доласку је испричао оцу шта му се догодило у притвору и како је „другачија група" руских војника покушавала да га натера да се бори.

„Тукли су га, а потом су га одвели напоље, као да ће га убити. Лежао је на земљи, натерали су га да броји до десет. Одбио је.

„Пиштољем су га неколико пута ударали по глави. Лице му је било крваво.

„Вратили су га у просторију и рекли му - идеш са нама, у супротном ћемо те убити. Неко је потом рекао да ће га одвести да ради у магацину", испричао је Стас оцу.

Сергејев син је био резервни официр, када је Русија почела инвазију на Украјину 24. фебруара.

Руски председник Владимир Путин је тада рекао да ће само професионални војници учествовати у, како ју је назвао, „посебној војној операцији".

Неколико месеци касније све се променило.

Путин је у септембру објавио делимичну мобилизацију.

Уследило је регрутовање стотине хиљада руских држављана.

Међу новим мобилисаним војницима, многи су се жалили да су послати у ратне зоне без адекватног тренинга и опреме.

Из украјинских извора објављене су тврдње да су поједини мобилисани руски војници ухапшени - у појединим случајевима, затворени у подрумима - јер одбијају да се врате на борбену линију.

„Био је то начин да се људи врате у крвопролиће.

„Циљ команданата је да задржи војнике, они знају само за насиље и застрашивање, али не можете натерати људе да се боре", прича Елена Попова из руског Покрета за приговор савести.

За поједине Русије, одбијање да се врате на линију фронта је питање части.

Постоји и уобичајено објашњење.

„Они који одбијају да се боре, љути су зато што су дуже на фронту него што им је првобитно речено.

„Додатни разлог одбијања јесте и на који начин се опходе према њима - били су у рововима, гладни, на хладноћи, а када се врате команданти им се само деру и псују их", објашњава Попова.

Наводе о разочараним војницима и притворским центрима, руске власти одбацују, називајући их лажним вестима.

„Немамо затворске установе нити ишта слично томе за руске војнике.

„У питању су лажне оптужбе и глупости за које нема конкретних доказа", изјавио је Путин раније овог месеца.

„Војници нам не напуштају борбене позиције. У ситуацији када падају гранате или бомбе, сви нормални људи не могу, а да не реагују на то, чак и на физиолошком нивоу.

„После одређеног периода адаптације, наши људи се бриљантно боре", додао је Путин.

Андреј, руски поручник, напустио је борбу.

У јулу су га послали у Украјину.

Притворен је пошто је одбио да изврши наређење.

Успео је да ступи у контакт са мајком Оксаном у Русији и каже јој шта се дешава.

И њима смо променили имена како бисмо их заштитили.

„Испричао ми је да је одбио да поведе људе у сигурну смрт - као војник, схватио је да ако крену даље, неће се спасити.

„Притворили су га. Стигла ми је поруку да је са четворицом официра у подруму пет месеци", прича његова мајка.

Касније су јој рекли да је гранатирана зграда у којој су били, а да се они воде као нестали и да њихови посмртни остаци нису пронађени.

„Званично се воде као нестали у акцији. То нема никаквог смисла, апсурдно је.

„Мог сина су третирали не само противзаконито, већ нехумано", додаје.

Дешавања у Украјини зближила су Сергеја и Стаса.

„Сада смо на истој таласној дужини, зид неспоразума између нас је нестао, пао је његов гард.

„Рекао ми је: 'Никада нисам мислио да ће моја држава тренирати на овај начин.'

Потпуно се променио и сада схвата ситуацију.

„Људи овде не схватају у каквој смо опасности - не противници, него ми", додаје Сергеј.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]