Украјина и Русија: Мајке траже нестале морнаре после потонућа крстарице Москва

Када је руска ратна крстарица Москва потонула у Црно море, нису објављене званичне информације о жртвама.

Из Москве је саопштено да су „сви чланови посаде евакуисани".

ББЦ руски сервис је разговарао са две жене са Крима, полуострво које је Русија анектирала 2014. године, чији су синови служили на крстарици.

Ни после седам дана, њихову судбину не знају.

Украјина је 13. априла објавила да је погодила руски ратни брод са два пројектила типа Нептун.

Русија је негирала да је крстарица погођена, већ да је оштећена после експлозије муниције и да је потом потонула због „узбурканог мора".

Неименовани амерички званичници рекли су медијима да верују украјинској верзији.

Крстарица дуга 186 метара имала је 510 чланова посаде.

Ово је највећи ратни брод који је Русија изгубила још од Другог светског рата.

„Цела посада је евакуисана"

Пре потонућа, руско министарство одбране објавило је саопштење у којем се наводи: „Крстарица је озбиљно оштећена. Цела посада је евакуисана".

ББЦ није могао да потврди те тврдње.

Русија није признала жртве.

Руско министарство одбране је чак објавило снимак на коме се виде, како је наведено, чланови посаде Москве на паради у кримском лучком граду Севастопољу.

Али Јулија и Олесија, две жене са којима је ББЦ разговарао, кажу да се данима нису чуле са својим синовима.

Андреј - регрут на крстариси Москва

Јулија је рекла ББЦ-ју да њен син Андреј има 19 година и да је служио на крстарици као регрут.

Регрутован је прошлог лета.

Мајка је пронашла његово име на списку несталих у акцији.

Јулиа каже да је контактирала локалну регрутну канцеларију, али јој је речено да „нема шансе" да је њен син био на Москви и да не треба да брине.

Али Јулија је неутешна.

Она каже да је њен син требало да заврши војни рок за месец-два.

Отишао је почетком фебруара.

Јулија је претпоставила да он учествује у војним вежбама.

Када је 24. фебруара почела руска инвазија на Украјину, или како је описују руски званичници - „специјална војна операција", Јулији је позлило од бриге.

Повратак у луку Севастопољ

Почетком марта Москва се вратила у луку Севастопољ.

Јулија је неколико пута успела да разговара са сином телефоном.

„Стално сам га запиткивала: 'Зашто треба да идеш тамо [у Украјину]?'. Рекао ми је: 'Не знам'."

Потонуће

Пошто је чула за потонуће Москве и уплашила се најгорег, Јулија је отишла у Севастопољ да тражи одговоре од тамошњих морнаричких власти.

И други чланови породица морнара су чекали испред канцеларије.

Она каже да је службеник изнео лист папира са многим именима, рекавши да је реч о онима који су нестали у акцији.

Међу њима је видела име њеног сина.

„Толико времена је прошло, али нам стално говоре да још траже преживеле", плаче Јулија док описује муке.

Она каже да је покушала да телефонира вишим војним властима у Москви, али узалуд.

Захтеви за информацијама

Јулија није усамљена.

Новинари ББЦ-ја руског сервиса су на друштвеним мрежама видели многе захтеве за информацијама породица морнара са крстарице Москве.

Покушавају да сазнају шта се догодило њиховим најмилијима.

Никита

Олесја је још једна жена са Крима са којом су новинари ББЦ-ја руски сервис разговарали.

Њен син Никита има 20 година и служио је у морнарици као војни обвезник, а не као професионални војник по уговору.

Видела је на друштвеним мрежама да гори ратни брод Москва.

Није се бринула јер је веровала тврдњама надлежних да су сви морнари евакуисани.

Али када су вести о жртвама почеле да се шире, почела је да телефонира и тражи одговоре.

Није их добила.

„Припремите се за најгоре"

Олесја је позвала неколико болница у Севастопољу, надајући се да ће пронаћи сина међу рањеницима.

Нико није могао да јој помогне.

У једној болници су јој рекли да се припреми за најгоре.

„Како то мислите?", питала сам их.

„Знате ли шта му се догодило?".

„Шта мислите да је могло да догоди?", одговорили су ми.

„У тренутној температури мора, немогуће је преживети".

Отишла је у војну болницу у Севастопољу и тражила списак свих рањених морнара са Москве чија презимена почињу на исто слово као њеног сина.

Каже да их је било десетине, али њен Никита није био један од њих.

Олесјин муж је још једном покушао да сазна нешто више преко утицајних рођака, али му је речено да престане да зове.

„Рекли су да су заузети и да ће позвати ако нађу Никиту".

Баш као и Јулија, Олесја се последњи пут чула са сином средином марта.

„Позвао ме је са непознатог броја и рекао: 'Мама, ја сам. Рекли су нам да не откривамо где смо, али ја сам на ратном броду'".

Листа несталих у акцији

ББЦ руски сервис је затражио од руског Министарства одбране да прокоментарише информације о списковима несталих морнара.

Тражене су и информације о Андреју, Никити и другим морнарима са крстарице Москва.

До тренутка објављивања текста одговор није достављен.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]