Русија и Украјина: Шта ће бити са Вагнером после Пригожинове смрти

Јевгениј Пригожин је провео скоро деценију стварајући паравојну групу Вагнер.

Она је постала кључна за руску војну машинерију у Украјини, а Пригожинове трупе су помогле у ширењу руског утицаја широм планете, пружајући подршку савезницима председника Владимира Путина у Африци и Сирији.

Сада је његова смрт покренула бујицу спекулација о будућности групе.

Западни званичници за безбедност питају се ко ће заузети његово место и шта ће се десити са плаћеницима које је предводио.

Ко ће сада водити Вагнер?

Докторка Џоана Де Деус Переира, виша стручна саветница при Краљевском институту уједињених служби, рекла је за ББЦ да ће Пригожинова смрт највероватније довести до „извесне реконструкције" групе.

Али је она рекла и да ће се целокупно гледано Вагнерове операције највероватније наставити на прилично сличан начин као и под Пригожиновим вођством.

„Организација ће опстати у будућности, вероватно под другим именом, али она је већ показала способност прилагођавања и преображаја", рекла је она.

„Морамо да посматрамо Вагнер не као само једног човека, већ као екосистем, као хидру са много, много глава и много различитих интереса у Африци."

Руслан Трад, аналитичар безбедности за Атлантски савет, слаже се с тим.

Он је за ББЦ рекао да ће Пригожинова смрт највероватније довести до тога да ће неко са везама са руском војном обавештајном службом ГРУ бити постављен за вођу групе уместо њега.

Али он је сугерисао и да ће највећи изазов за Путина бити проналажење некога са довољно дубоким џепом да финансира операције паравојне групе, а да истовремено директно не угрози његов режим.

„Покушаће да нађу новог финансијера зато што је Пригожин тамо био главни човек са новцем", каже Трад.

„Мислим да ће бити теже наћи новог финансијера зато што Вагнер има добре командире, али је новац важан фактор. Можда ће именовати некога из кругова блиских Путину."

Беноа Брингер, новинар чији документарац Успон Вагнера прати развојни пут ове паравојне групе, рекао је за ББЦ да је један од главних кандидата генерал ГРУ-а Андреј Аверјанов.

„Вероватно је Путину требало времена да у тајности организује транзицију. То би објаснило зашто је чекао два месеца да се реши Пригожина", додао је он.

Емили Ферис са Краљевског института уједињених служби истакла је да је Москва „највероватније научила лекцију да су личности попут Пригожина са властитим опасним амбицијама неурачунљиви", додавши да ће „било који нови лидер Вагнера бити неко кога је Кремљ пажљиво одабрао".

Шта ће се десити са Вагнеровим трупама у Белорусији и Украјини?

Већи део протекле године Вагнеру су припадале најефикасније руске борбене снаге у Украјини, са трупама које су успешно заузеле источне градове Соледар и Бахмут после крвавих битки.

Али Ферис каже да је мало вероватно да ће Пригожинова смрт озбиљније утицати на ток рата.

„Вагнерове трупе нису активне у Украјини још од побуне, а њихове трупе су стациониране или у Белорусији или их је апсорбовало Министарство одбране, тако да ће тренутни утицај на рат у Украјини, у ком руске снаге и даље одолевају украјинској контраофанзиви, највероватнији бити минималан за сада", приметила је она.

Додала је и да је мало вероватно да ће се Вагнерове трупе вратити на бојишта у Украјини, макар краткорочно гледано.

За то време, прича се да је око 8.000 Вагнерових војника остало у камповима у Белорусији, следећи Пригожина после његове неуспеле побуне у јуну.

Њихова будућност сада је неизвесна, а неки извештаји на друштвеним мрежама сугеришу да је неколико војника упутило експлицитне претње Путину због његове наводе улоге у Пригожиновој смрти.

Могу ли Вагнерове трупе у Африци и Сирији наставити да се боре?

Једнако је неизвесна будућности Вагнерових трупа у иностранству.

Група је постала носећи стуб руске спољне политике, са трупама које пружају подршку владама у Сирији, Малију, Централноафричкој Републици и Либији у замену за уносна права на рударење.

Верује се да је Пригожин последњих дана боравио у Западној Африци, где се западни аналитичари плаше да група жели да прошири домашај на друге земље, укључујући Нигер, где се управо одиграо државни удар.

Неки спекулишу да би обезглављивање вођства групе могло да присили Русију да преиспита покушаје да оствари утицај у региону, али многи експерти верују да би децентрализована команда групе на континенту требало да јој омогући да настави операције независно од Пригожинове смрти.

После побуне из јуна, руски званичници наводно су одлетели у Либију да се састану са Калифом Хафтарем, одметнутим генералом који се противи влади у Триполију признатој од Уједињених нација, и уверавали га у непрекинуту подршку групе Вагнер, невезано за Пригожинову судбину.

Трад је за ББЦ рекао како верује да је Вагнер толико чврсто интегрисан у инфраструктуру афричких земаља да његове операције неће бити ометене Пригожиновом смрћу.

„Командири стационирани у Сирији, Централноафричкој Републици или Малију, већ имају тамо веома добре разрађене моделе и слободу да делају", рекао је он.

„То не утиче на локалне командире зато што су операције независно оперативне, имају различите ресурсе и чак и сад регрутују људе за операције у Сирији и Африци."

Он је још рекао да ће дистанцирани однос групе са руском обавештајном службом остати вредно оруђе за Москву, омогућивши јој да оперише у „сивој зони", где може да следи руске интересе, али званичници могу да негирају учешће.

Брингер је за ББЦ рекао да је Вагнер „кључан за Африку" у смислу ширења руских интереса.

„Структура ће тамо свакако наставити да постоји, можда не више под именом Вагнер, али са новим шефом верним Кремљу", рекао је он.

Антон Мардасов, нерезидентни научник у Сиријском програму Блискоисточног института, рекао је да су после неуспеле Пригожинове побуне у Русији Вагнерови командири у иностранству углавном избегли одмазду Кремља како би се спречило „слабљење свеукупног положаја Москве".

Али он је рекао да су друге плаћеничке компаније почеле све више да се понашају као Вагнерови ривали у Сирији.

После побуне из јуна, Мардасов је рекао да је једном броју Вагнерових војника понуђен трансфер у конкурентску компанију по имену ПМЦ Редут.

„Редут већ дуго времена оперише у Сирији паралелно са Вагнером", рекао је Мардасов за ББЦ.

„Војска се кладила на Редут у Сирији, али се плашила прављења брзих корака."

Хоће ли Вагнер брзо избледети у сећању?

На средње стазе, стога, делује мало вероватно да ће Вагнерове операције бити значајно ометене смрћу његовог мецене.

Али на дуже стазе изгледа да ће се Вагнерове операције реформисати у нешто ново, рекла је Емили Ферис из Краљевског института уједињених служби.

„Највероватније је да ће се Вагнер расцепити на два дела - преостала група без лидера у Белорусији биће распуштена, док ће се друга фракција активна у иностранству преобразити у нешто друго што може да послужи као оруђе руске спољне политике", рекла је она за ББЦ.

А што се тиче Пригожиновог наслеђа, Брингер је за ББЦ рекао да је Вагнер „демонстрирао Кремљу како једна приватна армија из сенке, способна да оперише потпуно ван закона, може бити корисна у њеним хибридним ратовима, баш као и да шири утицај у иностранству."

„Вагнерово име ће можда нестати, али не и плаћеници на терену и методи које је овај створио."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]