Антифашизам и Србија: „Црни ован”, новосадско „острво слободе”, одолева све чешћим нападима

Песма мрачнијих тонова, у складу са апокалиптичним небом које се надвило над Новим Садом, шири се простором од десетак квадрата са чијег плафона висе плоче, док зидови позивају у антифашистичку борбу, на концерте и солидарност са угроженима.

На шанку је тегла за добротворни прилог и кафе апарат излепљен музичким и активистичким налепницама а изнад њега, шал Фудбалског клуба Војводина.

У кафићу има места за свега неколико високих столова на којима су између ваза са цвећем послагани бројни памфлети и часописи различитих политичких групација, хуманитарних организација и активистичких група.

За нешто више од пола деценије постојања, кафе „Црни ован" стекао је неславну титулу „најчешће вандализованог" локала у Новом Саду, другом највећем граду у Србији - само у протекле две године, забележено је више од 10 напада.

„Нећу да лажем да се не бојим, али не желим да ме тај страх спута да живим нормално.

„Моја морална и људска обавеза ми не дозвољава да напустим и Бојана, јер ми је пријатељ, и читав овај систем вредности који баштини Црни ован", одлучан је Ненад Ланчушки, шанкер и конобар „Црног овна".

Из Полицијске управе у Новом Саду кажу за ББЦ на српском да њихови службеници, „у оквиру патролне делатности, појачано контролишу окружење локала".

Полицајци су, додају, реаговали по свим пријавама и расветлили три од четири случаја пријављена током ове године.

Активистички бар где се слуша панк и не пуши

„Црни ован" је „активистички бар" у којем је разговор често важнији од шољице кафе и кригле пива.

Отворен је средином 2018. као својеврсни наследник мање активног клуба културе „Црна овца".

„Само место је физички издиктирало како ће концепт изгледати. Да смо нашли већи простор, било би другачије - није га формирала материјална добит, већ је то био жив процес", говори Бојан Шовљански, власник кафића, за ББЦ на српском.

И по ставкама у карти пића, „Црни ован" је другачији - у понуди су и чајеви од састојака набраних на обронцима Фрушке горе, занатска пива произведена у Војводини и многи домаћи производи пријатеља кафића.

Концепт узајамне помоћи важи и за друге предмете који се продају, попут плоча регионалних панк група послаганих на полицама поред шанка, и мајица украшених разним друштвеним и политичким мотивима.

„Подржавамо супкултуру, независну уметничку и музичку сцену, а и пружамо простор људима који не могу да га имају у мејнстриму, који нису препознати и подржани од институција у граду и држави", објашњава Шовљански.

Зато се овде организују трибине, предавања, промоције, као и солидарни догађаји за друге организације чији су чланови неретко и радници овог кафића.

На столовима нема пиксли, а пушење је потпуно забрањено, што је још реткост у Србији.

„Мислим да је то доста одговорно што се тиче других људи и животиња, ако неко жели да пуши може испред локала, као у свакој европској држави", додаје Шовљански.

Иако је пушач, и Ненад Ланчушки каже да „више прија да радим и боравим у простору у којем нема дуванског дима".

'Сви су добродошли, осим оних који виде проблем у различитости'

Цигаретама нема места у „Црном овну", али је и више него отворен за људе свих националности, раса, сексуалног и верског опредељења, каже Ланчушки.

За принципе и вредности на којима се темељи постојање кафеа - слободу, једнакост, заједништво и солидарност - „вреди се борити, без обзира како тмурно данас изгледа ситуација у друштву", каже Шовљански.

„Због тога постојимо и зато нисмо отишли из ове земље, иако смо лако могли јер имамо довољно контаката да урадимо оно што је већина наших вршњака сличних интересовања учинило.

„Али ми не желимо, баш из тих разлога, и докле год буде људи и подршке, ми ћемо остати и борити се", објашњава.

Ланчушки каже да су „сви добродошли, осим оних који виде проблем у различитости".

Добродошле су и животиње, по чему је кафић препознатљив.

„Једнако нам је битна и животињска и људска слобода, не искључујемо једну борбу за ослобођење од друге, као и проблеме са екологијом и заштитом животне средине", додаје Шовљански.

На мети

„Црни ован" заступа недвосмислен антифашистички став, што је, сматрају активисти, главни разлог честих напада на овај локал.

Разбијање излога, цепање рекламних слика, гребање логотипа, лепљење неонацистичких налепница, ломњење и бацање инвентара, али и насртаји на госте, раднике и власника локала, само су неке од метода којима су се служили нападачи.

Шовљански каже да не зна који је догађај покренуо учестале нападе, али верује да до њих долази услед јачања екстремно десничарских група у Новом Саду и стасавања нових генерација њихових присталица.

На мети су неретко и симпатизери, пријатељи и радници који носе неко од обележја „Црног овна".

Тако је недавно на обележавању годишњице ослобођења Новог Сада у Другом светском рату 23. октобра, група маскираних млађих људи пратила Бојановог пријатеља са женом и дететом због мајице са црним овном коју је носио.

Најозбиљнијем нападу на „Црног овна" 15. јануара 2023, присуствовала је Милена Бркљачић.

Сасвим обично вече прeкинула су тројица момака са капуљачама, које је Шовљански дочекао на улазу, позивајући их у кафић.

„Када је то рекао, мислила сам да је све у реду, међутим, кренуо је хаос, изгледало је ужасно", сећа се Бркљачић.

Шовљански каже да су нападачи имали штанглу, нож, као и боксер којим је његов пријатељ са ким је бранио локал „искасапаљен", док је он задобио ударце по ребрима.

„Спасила су нас врата која смо држали, нисмо ушли у директан конфликт, заузели смо дефанзиван став и звали полицију", описује он.

Милена је стајала испред са другарицом и каже да нападачима није „видела лица све док се један у одласку није окренуо према нашем пријатељу."

„Не могу да опишем ту мржњу у очима, буквално да ти се пресеку ноге", говори Бркљачић за ББЦ на српском.

За напад су окривљени 22-годишњак и 21-годишњак којима је суд у септембру изрекао условну казну затвора од дванаест месеци.

По закону, то значи да ће ићи у затвор ако у наредне три године понове ово кривично дело.

Забрањено им је да прилазе објекту и комуницирају са оштећенима три године од дана правноснажности пресуде, рекли су из новосадског Основног јавног тужилаштва за ББЦ на српском.

Тужилаштво се жалило на првостепену пресуду, тражећи да буду оштрије кажњени и тај поступак је у току.

Инцидент на Дан победе над фашизмом 9. маја, када је више људи вандализовало баште кафића и положило заставу Војводине на оборени сто је Тужилаштво, међутим, оценило као прекршај из Закона о јавном реду и миру.

Последња два напада, тврде активисти, самостално је извео један од чланова десничарских група - у јуну је, одевен у мајицу са неонацистичким симболима, гађао госте локала лименком, а затим у октобру ударао ногама у врата и покушао да поруши инвентар.

„То су мали људи који су затвореног ума и не могу да пређу у 21. век са осталима, тако ја на то гледам", сматра Павел Рогала, 34-годишњи Пољак који већ 14 година живи у Новом Саду.

Овај софтверски архитекта, рођен у пољској престоници Варшави, каже да није политички оријентисан, али да су му изузетно важне вредности које негује кафић, будући да су му и родитељи хуманитарни радници.

Нови Сад је 2022. био Европска престоница културе и многи га управо тако доживљавају - као мирну, отворену средину, где комшије различитих националности живе у слози.

„Мислим да је то годинама уназад само једна фасада иза које се крије нешто сасвим другачије", каже Ана Пајванчић Цизељ, социолошкиња и професорка са новосадског Филозофског факултета, за ББЦ на српском.

Такве „културе и мултикултуралности" у Новом Саду је све мање, сматра она, што се види и на нападима на простор окупљања младих људи „ангажованих у локалној заједници, који се баве различитим врстама волонтерског рада".

„Најнепосреднији мотив" за нападе је чињеница да се у „Црном овну" окупљају људи који гаје „антифашистичке вредности и јавно их испољавају", каже Пајванчић Цизељ.

Разлоге, међутим, „у ширем смислу" треба тражити у „генералној атмосфери нетрпељивости која постоји у нашем друштву за било шта што је другачије и гаји се годинама".

„Ако погледамо политичку ситуацију на националном нивоу, где немамо дијалог, а вређање и омаловажавање неистомишљеника је заузело читав јавни простор, онда се то прелива и рефлектује у оваквим ситуацијама на микронивоу",објашњава она.

Као једно од могућих решења, Пајванчић Цизељ предлаже да „ми као друштво искажемо већу солидарност са нападнутим младим људима", као и миран грађански протест у знак подршке.

Музика, посебно панк и сродни правци, једно је од обележја овог кафића.

„Дарквејв је мој избор кад је облачно време, али некад он зависи и од тога ко je у локалу.

„Ако видим да су сели неки клинци који слушају метал, пустим им то, или ако седну стрејтери иде Gorilla Biscuits", истиче Ланчушки.

Стрејтерима се колоквијално називају присталице стрејт-еџ супкултуре настале унутар хардкор панк сцене у Америци пре више од четири деценије, чија је главна одлика апстиненција од порока - дроге, дувана и алкохола.

Иконографија овог покрета је видљива и на ентеријеру кафића, а неки од чланова колектива су и сами његови припадници.

За Милену Бркљачић, „Црни ован" представља „острво слободе где може да обуче мајицу коју жели и стави капу, качкет или беџ".

„Ово је простор који потпуно одговара мом сензибилитету и овде се осећам сигурно, што није случај увек и на сваком месту", додаје Новосађанка.

Ту је и „литература за читање, магазин Пас, активистички стрип, феминистичке књиге, веганске куварице".

Као волонтерки локалног удружења за заштиту животиња СПАНС, које је недавно овде прославило 13. рођендан, изузетно јој је важно што је простор отворен за кућне љубимце.

„Екипа и атмосфера су супер, као и музика, а много волим и псе, па дођем да блејим и са мојима које сам удомио из азила", каже Рогала.

Гости су отворенији људи са којима „може да има занимљиве разговоре" о различитим друштвеним темама и зато су му напади на овај локал недопустиви, додаје.

Последице и подршка

Многи редовни гости „Црног овна" су после инцидента у јануару престали да долазе, страхујући за сопствену сигурност.

„У реду је да се људи боје, нису они криви, већ систем и држава јер се не осећамо сигурно у свом граду и земљи", истиче Шовљански.

Каже да је „навикао на стање страха у животу" и „нормализовао га да би могао да функционише".

„У јануару и фебруару сам на дневном нивоу добијао претње смрћу путем порука на друштвеним мрежама и телефону, да ћу бити бачен у Тису, да ће ми делови тела бити окачени по бандерама у Новом Саду...

„И сада када ходам улицом добацују ми да ће ме убити, згазити, чак и у Београду", говори смирено Шовљански.

Милена Бркљачић каже да је после јануарског напада испрва било „затегнуто", али да је није поколебало да и даље долази у кафић.

„Знам за људе који не долазе јер се плаше и разумем их, али нисам ни у једном тренутку помишљала на то јер они (нападачи) то желе", додаје.

Солидарност и подршка многих појединаца и организација из Новог Сада и других градова Србије није изостала.

У кафић су почели да долазе и они који до тада нису знали да постоји, а основан је и такозвани „црни синдикат", група од двадесетак пријатеља који су притекли у помоћ „Црном овну".

Посетиле су га и поједине иностране дипломате, али не и градски, покрајински и републички челници, иако су неки од њих, попут новосадског градоначелника Милана Ђурића и Бранкице Јанковић, поверенице за заштиту равноправности, осудили напад.

Шовљански сматра да „нема одлучног става државе да се ухвати у коштац са проблемом десног екстремизма" и евентуално забрани такве групе.

„Шта чекамо, шта је решење? Да ли треба неко од наших омладинаца или нас да страда или умре и онда да реагује држава?", пита се власник „Црног овна".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]