'Припремамо се': Зашто би трупе на терену у Ирану могле бити курдске

Шести је дан откако Америка и Израел бомбардују циљеве у Ирану, водећи рат из ваздуха.

Да ли би ускоро могле у земљу да уђу и копнене трупе?

Можда.

Али не америчке.

Иранске курдске опозиционе групе у егзилу у северном Ираку рекле су за ББЦ да имају планове да пређу границу – и гаје их већ деценијама – али отворено негирају тврдње да су њихови борци то већ учинили.

„Припремамо се за ово последњих 47 година, од времена настанка Исламске Републике“, каже Хана Јазданпана, из Партије слободног Курдистана (ПАК), која тврди да има највеће оружане снаге.

Али она инсистира да се „ниједна једина пешмерга није померила“.

Курдска реч пешмерга значи „они који гледају смрти у лице“.

Јазданпана нам је рекла да су шест опозиционих група – које су недавно формирале коалицију – међусобно политички и војно координисане.

„Нико не наступа сам“, рекла нам је.

„Знаћемо ако су се наша браћа покренула.“

Она не очекује да ће борци поћи у продор ове недеље.

Прво Америка мора да им утре пут.

„Не можемо да кренемо ако ваздушни простор изнад нас није рашчишћен“, рекла је.

„А за то режимска складишта оружја морају бити уништена. Иначе би то било самоубиство. Режим је веома бруталан, а најнапредније оружје које ми имамо је калашњиков.“

Она жели да САД уведу забрану летења како би заштитиле курдске борце.

„Тражили смо то већ много пута“, рекла је она.

„Ја сам била та која је слала мејлове говорећи 'хитно нам то треба'.“

Бела кућа је негирала извештај да амерички председник Доналд Трамп разматра идеју да наоружа Курде – од којих су многе већ обучиле америчке трупе у прошлости како би се борили против Исламске државе у Ираку.

Али док се гласине о могућем продору иранских курдских снага појачавају, исто се дешава и са техеранским нападима на њих.

Видели смо последице напада на две различите групе, међу којима је био напад балистичким ракетама који је пробио базу ПАК-а, убивши једног борца.

Неке групе су испразниле базе и преселиле снаге да би покушале да их заштите од напада.

Улазак у борбу против режима би представљао огроман ризик, а није најјасније шта би Трамп могао да им понуди у замену.

Курди, који су четврта највећа етничка група на Блиском истоку, распршени су по Ирану, Ираку, Сирији и Турској.

Имају дуги историјат излагања прогонима и издаји.

Како каже курдска узречица: „Немамо других пријатеља сем планина.“

Може ли Америци да се верује да ће одржати обећања која је дала?

Многи Курди у Сирији – верни амерички савезници у борби против Исламске државе – разбеснели су се недавно кад се Трамп сврстао уз транзициону владу у Дамаску против њих.

Али неки стари лидери иранских Курда заузимају прагматичнији став.

„Америка и Израел нису започели овај рат ради наших нада, већ из властитих интереса“, рекао је Мустафа Маулуди, потпредседник Курдистанске демократске странке Ирана (КДПИ).

„Али они гађају базе Исламске револуционарне гарде [ИРГЦ], а то ће бити добро за нас и помоћи ће нам да уђемо.“

Са 67 година, он чека већи део живота на пад исламског режима.

У традиционалној курдској ношњи, он препричава болну породичну историју – један рођак му је убио режим са 13 година, а други је и даље у затвору 31 годину под сумњом да је сарађивао са опозицијом.

Он каже да је 60 одсто његове породице ухапшено и мучено због политичких активности.

Маулуди већ има у глави менталну слику његових првих тренутака повратка на домаћи терен.

„Кад будем стигао до првог села“, рекао нам је, „рећи ћу гласно: 'Борио сам се за вас, ви сте мој народ, а сада ћу се борити још више.'“

Он верује да ће се наћи тамо таман на време за прославу курдске нове године Норвуз која пада 21. марта.

Курди чине око 10 одсто иранске популације од 90 милиона становника.

Њихови лидери позивају међународну заједницу да подржи Трампа и да подржи њих.

„Ми смо политички најорганизованија група у Ирану“, каже Абдулах Мохтади, генерални секретар Партије Комала иранског Курдистана.

„И нећемо дозволити да ова прилика за промену пропадне.“

Он је разочаран британским ставом.

„Запањен сам да је Велика Британија једина земља на европском континенту која није прогласила ИРГЦ терористичком организацијом“, каже Мохтади.

Он је такође критиковао „оклевање“ Велике Британије да дозволи Америци да користи њене базе за нападе на Иран.

Тешко је проценити колико трупа Курди могу да сакупе.

„Могло би да буде неколико хиљада, укључујући и неке који су већ унутра“, према једном локалном новинару, који је и сам Курд.

„Они желе да буду део промене у Ирану, да осигурају да су део његове будућности. Упркос лекцијама из историје, они не престају да се надају.“

Неки ирански Курди тврде да је време да се нешто предузме – са америчким обећањима или без њих.

„Ако имамо најмању наду да видимо нашу домовину, то је за нас прихватљиво“, рекла је једна жена у граду Сулајманијаху, близу иранске границе.

„Ми зовемо Иран исламским режимом џелата. Много их мрзимо. Убили су јако много људи.“

Све ово ставља Ирак у неугодан положај, у страху да ће бити увучен у комшијски рат.

Влада у Багдаду је рекла да неће дозволити групама „да се инфилтрирају или пређу иранску границу да би изводили терористичке нападе са ирачке територије.“

Ако курдске снаге буду прешле границу, биће то горко-слатки тренутак за Хану Јаздапану из ПАК-а.

„Повратак у моју земљу ће бити веома емотиван“, каже она.

„Моји ујаци, стричеви и бака и деда умрли су овде у северном Ираку. Не знам како да се осећам, весело или тужно, зато што они који највише заслужују да доживе овај дан нису више ту.“

Додатно извештавање: Витске Бурема, Метју Годард и Бижар Шариф

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk