Светско првенство у фудбалу 2030: Шест земаља домаћина, три континента, пет временских зона и два годишња доба

Paraguayan FA president Robert Harrison, Uruguayan FA president Ignacio Alonso, Conmebol president Alejandro Dominguez and Argentine FA president Claudio Tapia hold a replica World Cup trophy

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Предложено је да прве три утакмице на Мундијалу 2030. буду одигране у Јужној Америци како би се обележило 100 година од првог Светског првенства у Уругвају
    • Аутор, Хари Пул
    • Функција, ББЦ спорт

Шест земаља. Пет временских зона. Три континента. Два различита годишња доба. Једно светско првенство.

Предложене планове за турнир 2030. године, који ће бити одржан у Јужној Америци, Африци и Европи, тешко је замислити као стварност.

Биће то први пут да се Светско првенство игра на више од једног континента - 2002. је био једини претходни догађај са више од једног домаћина у суседним земљама, Јужној Кореји и Јапану.

То ће се променити када САД, Мексико и Канада буду домаћини 2026. године, али ни то неће бити необично у поређењу са Светским првенством 2030. године.

Шпанија, Португал и Мароко су именовани за кодомаћине, али прве три утакмице ће бити одигране у Уругвају, Аргентини и Парагвају поводом обележавања стогодишњице Светског првенства.

Али како ће све то функционисати? И које су могуће импликације за играче и навијаче?

ББЦ Спорт разматра кључна питања.

Може ли једна држава да организује Светско првенство са 48 учесника?

Уругвај, Парагвај и Аргентина биће домаћини по једне утакмице на почетку турнира поводом обележавања 100 година од првог Мундијала у Монтевидеу 1930.

Уругвајска престоница ће организовати први меч који ће отворити турнир 2030. године, а утакмице у Аргентини и Парагвају ће уследити пре осталих на турниру са 48 екипа у северној Африци и Европи.

То значи да када се ти први мечеви заврше, турнир ће бити подељен између три земље, као што је планирано за Светско првенство 2026.

Светско првенство ће први пут бити проширено на 48 репрезентација 2026. године у 16 ​​градова домаћина у САД, Мексику и Канади.

То ће, заједно са одлуком Међународне фудбалске федерације (ФИФА) да задржи формат групе са четири тима, значити повећање броја мечева са 80 на 104, уз увођење нове финалне фазе.

Док је само једно од 22 претходна светска првенства имало више од једне земље домаћина, повећани обим турнира значи да више нација организатора могу да буду привлачнији за земље које би у будућности желеле да буду домаћини.

Хоће ли заиста бити два годишња доба?

A map showing the time zones of each of the six 2030 World Cup host nations
Потпис испод фотографије, У земљама јужне хемисфере Аргентини, Парагвају и Уругвају у јулу и јуну биже зима, док ће у исто време у Мароку, Португалу и Шпанији трајати лето

Поједине репрезентације могле би да искусе бизарни сценарио играња у два различита годишња доба на истом Светском првенству.

Они који ће играти у једној од прва три меча у Јужној Америци пре него што наставе турнир у Европи или северној Африци, за неколико дана ће из зиме прећи у лето.

У земљама јужне хемисфере, Аргентини, Парагвају и Уругвају у јуну и јулу је зима, а у северној Африци и Европи лето.

У јуну, у Уругвају су просечне температуре између осам и 15 степени Целзијусових зими, док би у исто време температура у Мароку могла бити и изнад 30 степени.

Суседна Аргентина има сличне распоне као и Уругвај, док Парагвај, на северу Јужне Америке, има топлију просечну температуру од око 23 степена.

Али то је и даље хладније од летњих врућина које се очекују у деловима Шпаније и Португала који, попут Марока, имају просечне дневне максималне температуре од око 35 степени у јулу.

Проблеми око путовања

Даљи детаљи ће бити откривени у догледно време, али је јасно да ће бити потребна значајна додатна путовања за све укључене, међу којима и навијаче који се надају да ће пратити њихове репрезентације.

Свако планирање је на чекању док се не буду објављене информације о градовима домаћинима и распореду.

Када буде саопштено, кретање између континената и земаља могло би се показати веома скупим.

Додатни проблем су и промене временских зона - временска разлика између Парагваја и Шпаније је пет сати.

То ће посебно отежати репрезентацијама које буду одређене за отварање турнира у Јужној Америци.

Просечно време лета између Шпаније и Аргентине је око 13 сати.

Додатна путовања су покренула и питања у вези са посвећеношћу ФИФА о одрживости након што су еколози изразили сумњу у њене тврдње да ће Катар 2022. бити неутралан по питању угљеника.

Према процени ФИФА, Светско првенство 2026. године, за које се предвиђа да ће донети потенцијални раст профита од око 600 милиона евра, биће најуспешнији турнир до сада одржан.

Ђани Инфантино, председник ФИФА, рекао је да је одлука о проширењу Светског првенства вођена потребом да турнир буде „инклузивнији" и да „уопште није реч о грабљењу новца и моћи".

Из ФИФА су за ББЦ Спорт рекли да су „потпуно свесни да су климатске промене један од најхитнијих изазова нашег времена и да од сваког од нас захтевају хитне и одрживе климатске мере".

„ФИФА је такође потпуно свесна утицаја које мегадогађаји имају на економију, природну средину и на људе и заједнице, и чини значајне напоре да се избори са тим утицајима".

Управно тело је саопштило да ће „применити снажну стратегију одрживости за овај догађај" и трудиће се да утицај на животну средину буде минималан.

„Логистичка ноћна мора" - како ће се осећати навијачи?

Светска првенства су прилика да навијачи, љубитељи фудбала шире своју и упознају се са другим културама.

Са неколико земаља домаћина, од којих ће свих шест аутоматски играти на Мундијалу, вероватно ће многи имати различита искуства на истом турниру.

Ако предлог буде одобрен на конгресу ФИФА следеће године, Мароко ће постати тек друга афричка нација домаћин после Јужне Африке 2010.

Португал ће бити домаћин први пут, док Шпанија није организовала турнир од 1982. године.

Али да ли на уживање оних који се надају путовањима могу да утичу на обим и трошкове?

„За навијаче би то била логистичка ноћна мора", рекао је за ББЦ Радио 5 навијач енглеског фудбала Герфорд Бек, који путује да би гледао Енглеску на великим турнирима.

„У Русији је било ужасно, пут од Москве до Самаре до четвртфинала трајао је 18 сати возом у оба смера.

„Мислим да не схватају да навијачи не воле турнире у две земље, а камоли у шест или три", додаје он.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]