Италија и храна: Инсекти се пробијају до италијанских тањира упркос отпору многих, па и власти

BBC reporter Sofia Bettiza tries cricket tagliatelle

Аутор фотографије, Francesco Tosto/BBC

Потпис испод фотографије, ББЦ новинарка проба пасту са инсектима
    • Аутор, Софија Бетица
    • Функција, ББЦ Њуз, Торино

У малој просторији близу Алпа у северној Италији, посуде пуне милиона цврчака наслагане су једне на друге.

Скачући и цвркућући гласно - ови цврчци ускоро ће постати храна.

Процес је једноставан: замрзну се, скувају, осуше и потом издробе.

Овде на Италијанској фарми цврчака, највећој фарми инсеката у земљи, у састојке хране се сваки дан претвори око милион цврчака.

Иван Албано, који води фарму, отвара посуду да би открио светлосмеђе брашно које може да се користи за прављење пасте, хлеба, палачинки, енергетских чоколадица, па чак и спортских пића.

Једење цврчака, мрава и црва уобичајено је хиљадама година у деловима света као што је Азија.

Сада, након што је ЕУ почетком године одобрила продају инсеката за људску употребу, хоће ли доћи до промене ставова широм Европе?

Нигде у Европи се не пружа толико отпора једењу инсеката као у Италији, према подацима компаније за истраживање светског јавног мњења ЈуГов.

Притужбе стижу са самог врха - влада је већ предузела кораке да забрани њихову употребу у производњи пице и пасте.

„Противићемо се, како знамо и умемо, овом лудилу које ће осиромашити нашу пољопривреду и нашу културу", написао је потпредседник владе Матео Салвини на Фејсбуку.

Али, да ли ће се све то ускоро променити?

Неколико италијанских произвођача усавршава пасту, пицу и грицкалице од цврчака.

„Оно што радимо овде је и веома одрживо", каже Иван.

„Да бисмо произвели килограм праха од цврчака, користимо само око 12 литара воде", додаје он, истичући да производња исте количине протеина од краве захтева хиљаде литара воде.

Узгој цврчака тражи само делић земљишта које се користи за производњу меса.

Имајући у виду загађење које изазива месна и млекарска индустрија, све више и више научника верује да би инсекти могли да буду решење у борби против климатских промена.

У ресторану близу Торина, кувар Симоне Лодо је модификовао сопствени рецепт за свежу пасту, стар скоро 1.000 година - тесто сада 15 одсто чини прах од цврчака.

Она отпушта снажан, орашасти мирис.

Неки од гостију одбијају да пробају таљателе од цврчака, али они који ипак то учине, међу којима сам и ја, изненађени су колико им је добар укус

ручак

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије, Таљателе од цврчака сервиране са тиквицама, кремом од тиквица, хрскавом сланином, пармезаном и босиљком

Поред укуса, прах од цврчака је суперхрана пуна витамина, влакана, минерала и амино киселина.

Један оброк садржи више извора гвожђа и магнезијума, на пример, него једна обична розбратна.

Али да ли је ово реалистична опција за оне који желе да једу мање меса?

Главни проблем је цена.

„Ако желите да купите храну прављену од цврчака, то ће вас коштати", каже Иван.

„Брашно од цврчака је луксузни производ. Кошта око 60 евра по килограму. Ако, на пример, узмете пасту од цврчака, једно паковање може да вас кошта и до осам евра."

То је и до осам пута више од обичне пасте у супермаркету.

Presentational grey line

Погледајте видео:

Потпис испод видеа, Да ли бисте пробали цврчке
Presentational grey line

За сада, храна од инсеката остаје уско сужена опција у западним друштвима, јер фармери могу да продају живину и говедину по нижим ценама.

„Месо које ја производим је много јефтиније од брашна од цврчака и веома је доброг квалитета", каже Клаудио Лаутери, власник фарме надомак Рима која је у власништву његове породице генерацијама.

Али не ради се само о цени.

Ради се и о прихватању у друштву.

Широм Италије, број људи који доживе сто година или више у убрзаном је порасту.

Многи указују на медитеранску исхрану као Свети грал здравог живота.

„Италијани једу месо вековима. Ако се једе умерено, дефинитивно је здраво", каже Клаудио.

Он верује да би храна од инсеката могла да буде претња по италијанску кулинарску традицију која је светиња у овој земљи.

„Ти производи су ђубре", каже он.

„Нисмо навикнути на њих, они нису део медитеранске исхране. И могли би да буду претња по људе: ми не знамо шта једење инсеката може да учини нашим телима.

„Апсолутно сам против тих нових прехрамбених производа. Одбијам да их једем."

Клаудио Лаутери, власник фарме надомак Рима

Аутор фотографије, Francesco Tosto/BBC

Потпис испод фотографије, Клаудио Лаутери, власник фарме надомак Рима

И док се узгој инсеката на фармама у Европи повећава, исто је и са непријатељством према тој идеји.

За одлуку ЕУ да одобри инсекте за људску употребу један члан италијанске владајуће ултрадесничарске партије Браћа Италије рекао је да се „граничи са лудилом".

Када је изабрана, премијерка Ђорђа Мелони, која Италију назива „суперсилом у храни", основала је министарство Прављено у Италији (Made in Italу), како би заштитила традицију.

„Производи од инсеката стижу на рафове супермаркета! Брашно, ларве - одлично, изврсно", рекла је она згађеним тоном на једном снимку.

Усред забринутости да би инсекти могли да се повезују са италијанском кухињом, три министра из владе најавила су четири указа са циљем заустављања тога.

„Најважније је да се ово брашно не брка са храном која се прави у Италији", изјавио је министар пољопривреде Франческо Лолобриђида.

A chef at a restaurant in Italy makes pasta using flour made from crickets

Аутор фотографије, Francesco Tosto/BBC

Потпис испод фотографије, Кувар Симоне Лодо прави тестенину од брашна од цврчак и служи је муштеријама у свом ресторану у близини Торина

Храна од инсеката не дели јавно мњење само у Италији.

У Пољској је она постала врућа тема пред овогодишње изборе.

У марту су политичари две главне партије оптуживали једни друге за усвајање закона који ће натерати грађане да једу инсекте - лидер главне опозиционе странке Доналд Туск назвао је владу „промотером супе са црвима".

За то време, Аустрија, Белгија и Холандија су благонаклоније према једењу инсеката.

У Аустрији, људи једу сушене инсекте за предјело, док су Белгијанци отворени према једењу брашнастих црва у енергетским шејковима и чоколадицама, хамбургерима и супама.

„Нажалост, има још много дезинформација о једењу инсеката", каже Данијел Скоњамиљо који води ресторан у ком се служе таљателе од цврчака.

„Добијао сам поруке мржње, био сам критикован. Традиција хране је светиња за многе. Они не желе да мењају навике у исхрани."

Али он је приметио да је све то почело да се мења и каже да све више људи - често из знатижеље - наручује производе од цврчака са његовог јеловника.

Будући да број становника на планети сада премашује осам милијарди, влада бојазан да ресурси планете неће бити довољни да задовоље потребе за храном толиког броја људи.

Пољопривредна производња широм света мораће да се повећа за 70 одсто, према проценама Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду.

Пребацивање на еколошке протеине, као што су инсекти, могло би да постане нужда.

Све до сада, могућности за производњу и комерцијализацију хране од инсеката биле су ограничене.

После одобрења ЕУ, очекивања су да ће после ширења овог сектора цене почети значајно да падају.

Иван каже да се већ много ресторана и супермаркета занима за његове производе.

„Утицаја на животну средину скоро да ни нема. Ми смо комадић слагалице који би могао да спасе планету."

Presentational grey line

Погледајте видео: „Људи су мислили да сам луд" - бубашвабе као деликатес

Потпис испод видеа, Бубашвабе као деликатес: „Људи су мислили да сам луд“
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]