Океани и храна: Можда ресторани могу да реше проблем који имамо са медузама

Током летњег периода 2013. године, Стефано Пираино се шеткао дуж стеновите обале Устике, малог острва надомак Сицилије, када је приметио медузу коју је вода избацила на обалу.

Зауставио се и ћушнуо је.

А затим је, у тренутку, откинуо део медузе и убацио у уста. Била је сланкаста, хрскава и крцкава од сунца.

,,Била је веома укусна", присећа се Пираино, зоолог и еволутивни биолог са универзитета Саленто у Лећеу, у Италији.

,,Био је то први пут да сам појео медузу".

После неколико дана лежања на обали, њене ужарене ћелије више нису активне, објашњава Пираино.

Свеједно, он одвраћа људе од тога да медузе једу директно из мора, јер сирове медузе имају бактеријске патогене који изазивају тровање, иако су у његовом случају бактерије биле убијене сунчаним УВ зрачењем.

Без обзира на то, Пираино заговара да се на нашем јеловнику нађе још више бескичмењака.

То је могућност коју научници истражују суочени са десеткованом популацијом риба и све већом глобалном несташицом хране.

Проблем

У последње време се појавио велики број извештаја који се тичу цветања медуза - сезонског догађаја који се очитава у великом и изненадном порасту њиховог броја.

Овакве експлозије у порасту популације могу да поремете баланс морских екосистема, а имају и потенцијал да угрозе биодиверзитет и умање залихе риба.

Уколико не урадимо нешто по питању обуздавања цветања, океани ће подивљати од доминације оних екосистема којим управљају медузе, упозорава истраживање из 2009. године.

О овој теорији се жучно расправља - поједини научници кажу да нема доказа који би потврдили глобално повећање броја медуза.

Тако је, на пример, дугорочна анализа из 2012. године открила да не постоји конкретан доказ за повећање броја медуза и претпоставила да ова популација пролази кроз осцилаторни циклус који траје око 20 година.

У сваком случају, нема нимало сумње да цветање постаје све уобичајеније на неким локацијама и да оно може да има драстичне последице за морски и људски свет.

Тако да, ако медузе представљају такву претњу океанима и глобалним резервама хране, зашто их онда не бисмо једноставно појели?

Медузе се изузетно брзо размножавају.

Поједине врсте медуза имају чак и скоро бесмртна својства.

Туритопсис нутрикула је у стању да избегне смрт претварајући се у мање зрелу верзију саме себе (полип) у случају повреде, што је процес сличан оном када се лептир трансформише натраг у гусеницу.

Полип је потом у стању да произведе идентичне копије себе, тако да медуза теоретски може да живи вечно.

Ово је само један од примера екстремног прилагођавања и отпорности медуза, који су ту већ више од 500 милиона година.

Медузе су способне да чекају своје време све док се не појаве повољни услови и у стању су да годинама леже на дну океана као полипи, да сазревају и да се размножавају тек када спољни услови постану погодни за то.

Медузе су способне и да извуку корист из неких људских активности које иначе угрожавају морски живот.

Медузама није потребно много кисеоника да би опстале.

Резултат тога је, за разлику од остатка морског света, да медузе могу да бујају и у водама које погађа пољопривредно загађење које смањује ниво кисеоника у морској води.

Нажалост, бујање медуза може изазвати и домино ефекат.

Када медуза стигне у одређено подручје, осталим морским врстама је тешко да се поново ту населе чак и када се врати нормалан ниво кисеоника, јер медузе баш воле да се госте рибљим ларвама.

Није лако предвидети понашање медуза у топлијој клими, јер не постоје никакви архивски подаци о томе, објашњава Монти Грејем, директор Института за океанографију у Сент Петерсбургу, у Флориди.

,,Пре неколико деценија нико није обраћао пажњу на медузе", каже он.

,,Али медузе су веома осетљиве на климатске циклусе. Тако да ће, сходно томе, бити веома сензитивне и на дугорочне климатске промене".

Историјски, медузе су држане под контролом од морских предатора као што су птице отворених вода, морске корњаче, рибе и китови.

Ипак, популација ових предатора се смањивала, захваљујући комбинацији фактора као што су претерано рибарење, климатске промене, загађење и нестајање природних станишта.

Ово повећање популације медуза је глобално изазвало расуло у рибљој популацији, као и индустрији рибарства и туризма, међу осталим.

Тако је, рецимо, комплетна популација Ирског лососа била збрисана 2007. године када их је засула инвазија медуза које су прекриле површину од 26 квадратних километара, а у дубину су ишле и до 10,7 метара на овој фарми лососа.

Потпуно су преплавиле кавезе са рибом и убили више од 100.000 лососа.

У Јапану су рибари видели необично цветање Номура медуза и оно се од 2002. године понавља једном годишње.

Ове медузе расту до два метра у пречнику, а тешке су и по 220 килограма.

Опустошиле су приобаље, а то је јапанску рибарску индустрију коштало милијарде јена.

,,Неке области ће се суочити са још већим бројевима и продуженим периодима цветања, нарочито ако наставимо да потискујемо рибарство које је део екосистема", каже Грејем.

Погледајте видео:

Само их једите

Море нам обезбеђује значајне количине протеина за конзумацију.

Током 2020. године рибарство је обезбедило око 112 милиона тона морских организама, према извештају Америчке организације за храну и пољопривреду (ФАО).

Пошто је глобална потражња за храном у порасту, постављају се озбиљна питања која се тичу залиха хране.

Поједини научници, попут Пираина, верују да је решење у проширивању јеловника.

Он сугерише да је, пошто су свету потребна хитна решења по питању одрживих извора хране, један од начина за остваривање тога интегрисање нових извора хране у традиционалне рецепте и локалне кухиње.

,,Можда је дошло време да у сопствене јеловнике додамо нову ставку - медузе", каже Пираино.

Медузе се већ једу широм Азије, али се ретко срећу ресторанима на западу.

У Кини медузе једу више од 1.000 година и тамо је салата са медузама популаран деликатес.

Оне нису богате само протеинима, већ су и микроалге унутар њихових ћелија богате масним киселинама.

Ова пракса још није заживела у западном свету, али поједини ресторани почињу да привикавају госте да прихвате и до сада непознате ствари.

У предворју кухиње у ресторану Бену, у Сан Франциску, ствари се одвијају као и у многим другим локалима у граду: спокојна антиципација се попут крешенда приближава надолазећем хаосу, док се жамор посетилаца пробија до саме кухиње.

Али за разлику од других отмених ресторана у граду, овде се на јеловнику налази нешто посебно - медузе.

Код једног од најимпресивнијих јела на репертоару тањир краси медуза обмотана око шкампа, уз прилоге, попут кавијара и рена.

Ово је веома ,,примамљив начин" да се ужива у медузи, каже Кори Ли, оснивач Бенуа.

Ли, који води порекло из Јужне Кореје, одрастао је једући медузе.

Он каже да је то желео да подели са посетиоцима ресторана и да се ради о ,,укусном и потцењеном" деликатесу.

Од када је Ли отворио овај ресторан са три Мишелинове звездице 2010. године, медузе се у њему редовно сервирају у неколико различитих форми.

Још један од специјалитета је жива и свежа медуза у говеђем консомеу.

,,Морски укус пружа оштар контраст и салинитет заситној и желатинастој супи, док његова нестабилна структура наликује текстури дуго куваних говеђих тетива", објашњава Ли.

Погледајте видео: Бубашвабе као деликатес

Но, када разматрамо шта је најбоље по животну средину, без обзира на привлачност присуства медуза у неким узбудљивим западњачким јелима, оне нису директна замена за рибу или неке друге изворе протеина.

Тачно је да је обогаћивање јеловника неким алтернативним изворима протеина од животног значаја за умањивање степена климатских промена, али медузе можда и не представљају одговор на овај проблем.

Под један, медузе у свом саставу имају око 95 одсто воде, док преосталих пет процената одлази на хранљиве материје.

Када се тај податак обради у контексту масивних пропорција, оне представљају поприлично неефикасан извор протеина.

,,Потребно је много труда да би се оне нашле на тањиру", каже Грејем.

,,Превише енергије се улаже у процесу припреме медуза јер имају толико много воде у свом саставу. А и нису претерано укусне".

,,Оне су вероватно много корисније као извор колагена, него што су извор протеина", каже Џонатан Хаутон, предавач морске биологије на Краљичином универзитету у Северној Ирској.

,,Али свакако нису замена за рибу која има многоструко већи потенцијал као извор хране".

Постоји известан број компанија које већ користе медузе као замену за говеђи и свињски колаген који се често користи у медицинским лечењима људи.

Џелаген (Jellagen), компанија из Кардифа, у Велсу, тврди да колаген из медуза нуди бољу алтернативу, јер је компатибилан са широком лепезом ћелијских типова код људи.

Тврдоглаве медузе

Чињеница је, ипак, да без обзира на широку распротрањеност медуза на јеловницима у Азији, њихово цветање и даље представља проблем.

Грејем истиче да конзумација медуза можда може да ублажи притисак усмерен ка популацији риба, али да она неће решити узроке цветања медуза, што представља и индикатор онога што се заиста дешава у нашим океанима.

,,Ако из екосистема искључите рибе, медузама ће бити баш добро", каже он.

Медузе цветају у условима које је произвео човек.

Конкретно, то се односи на претерано рибарење, топлију морску воду, загађење и развој приобаља, који пружају идеалне услове за бујање медуза.

Чињеница да се у морима појављује све више медуза, само показује да су наши океани у озбиљним проблемима.

Популација медуза је на дуге стазе увек природно варирала јер је била вођена природним климатским циклусима.

,,Питање је", додаје Грејем, ,,које ће промене изазване људским деловањем заувек променити правац у којем се крећу екосистеми?".

Промена је потребна и у нашим навикама према храни, каже Ли.

,,Ја нисам морски биолог, али уколико људи почну да се хране медузама са истим жаром којим приступамо и конзумацији остале морске хране, претпостављам да ће и то да доведе до штетних последица".

Овакав став има упориште и у истраживању из 2021. године о рибарењу топовских медуза у Мексику.

У последњих 20 година, занимање за ову врсту медуза је доживело бум када су инвеститори пронашли област густо насељену оваквим медузама.

Врхунац експлоатације ове области се догодио 2011. године, када су рибари извукли скоро 40.000 тона медуза.

Већи део тог улова је био извезен у Кину.

Од тада, популација топовских медуза је забележила драстичан пад због њихове претеране експлоатације у тој области.

Наслов студије написане 2015. године говори нам све: ,,Не би требало да мислимо да ће рибарење медуза решити проблем који имамо са њима".

Оно што би можда могло да нам помогне јесте одговорније бављење рибљим фондом у океанима.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]