Фудбал и Шпанија: Откривена мистерија првог тренера фудбалера Барселоне у историји клуба

Све до сада, идентитет првог тренера Барселоне био је мистерија.

Званични подаци клуба помињу га само као Б. Барена, Енглеза који је кратко био на клупи током 1912. године.

Ново истраживање открива истину о овом пиониру фудбала кроз причу која почиње у рудницима Дурама и првом „Светском купу".

Ово је прича о Барселонином првом тренеру, Мајлсу Kовердајлу Стокс Барону.

Рани утицај Британаца у Барселони

Фудбалски клуб Барселона 1899. основао је швајцарски спортиста и бизнисмен Ханс Гампер, који је после више од две деценије на челу клуба прилагодио име локалној, каталонској верзији у Хоан.

Гампер је био веома амбициозан и као такав брзо је од Барсе створио водећу силу на шпанској фудбалској сцени која се тих година убрзано развијала, освојивши Kуп Kраља 1910. године и финансирајући изградњу новог стадиона.

Ипак, Гампер је увидео да његов тим још прилично заостаје за водећим светским клубовима са старог контитента, а инспирацију је, као и многи иноватори шпанског фудбала тада, потражио у колевци модерног фудбала, Британији.

Додатно је подигао стандард доводећи у клуб неколицину фудбалера, међу којима су били Алекс Стил (бивши фудбалер Манчестер Ситија и Тотенхема) и Били Лемби (бивши фудбалер Брајтона), који је једно време био и на позицији играча-тренера.

Све ово није задовољило апетите Ханса Гампера, који је био решен да у клубу ангажује и човека који би био задужен искључиво за вођење екипе и администрацију ван терена, уместо да те важне дужности падају на терет играча.

У том тренутку, а највероватније преко још једног од британских сарадника, Џека Гринвела, Гампер је дошао до Мајлса Сиднија Берона.

Освајач „Светског Kупа" у Барселони

Целу причу иза Бероновог ангажмана у Барселони истраживао је Гавин Џејмисон из Лапвинг Паблишинга.

„Рођен 1871. године, Берон је био земљишни и грађевински инспектор, син чиновника из Дурама.

„Никада није био фудбалер, већ секретар у неколико аматерских тимова на североистоку. Био је веома добар организатор европских гостовања", каће Џејмисон за ББЦ Спорт.

Управо та европска гостовања била су оно што је заинтересовало Гампера, који је знао да је Берон био и менаџер Вест Оукланда, аматерског фудбалског тима рудара из Дурама.

Вест Оукланд - предвођен Гринвелом - светску славу добио је 1909. када су победили Винтертур из Швајцарске и освојили трофер Сер Томаса Липтона, касније назван и први „Светски Kуп", а онда трофеј одбранили две године касније у победи од 6:1 над Јувентусом у Торину.

Ипак, Вест Оукланд, екипа чији су подвизи претворени у ТВ филм са Денисом Вотерманом 1982. (Светски Kуп - Kапитенова прича), убрзо је упала у финансијске проблеме и само годину дана после величанствене победе над Јувентусом клуб је угашен.

Такав развој догађаја значио је и да је њихов менаџер Берон био доступан.

Пошто је отпутовао за Барселону како би се упознао са Гампером, у јесен 1912, био је постављен за првог менаџера у историји клуба.

Један од Гамперових приоритета био је да кроз организаовање пријатељских утакмица против најјачих клубова из иностранства тестира екипу, па је тако Беронов посао, осим тренирања екипе, био и селекција играча из Енглеске који би посетили Барселону у сврху одигравања поменутих утакмица.

Берон се вратио на свој северо-исток како би селектовао екипу, међу којима и играче из шампионске генерације Вест Оукланда.

Екипа је, о Гамперовом трошку, у Барселону отпутовала и одиграла три утакмице у божићном периоду 1912. године под новим именом - Вест Оукланд Вондерерс.

Славна победа

Три утакмице привукле су много пажње међу локалним навијачима и медијима, а стадион је био распродат за прву утакмицу која се играла на Божић.

„Kада је екипа Вест Оукланда стигла у Барселону, навијачи клуба који је и сам био у транзицији од аматерског до професионалног третирали су их као светски познате личности.

„Играти утакмицу против фудбалске екипе из Енглеске био је велики тест", каже Џејмисон.

„Прва утакмица била је узбудљив реми 3:3, у којем су два гола за Барсу постигли управо Британци у њиховим редовима, Алекс Стил и Френк Алак. Играли су поново наредног дана и Вондерерси су показали класу убедљивом победом од 4:0.

„Али, последња утакмица, одиграна 29. децембра 1912. донела је оно што су навијачи Барсе и призивали: Стил је био двоструки стрелац и Берон је забележио победу на клупи на клупи Барсе од 2:0 над далеко фаворизованијим ривалима из Енглеске."

Гампер је био одушевљен новим тренером и пробао је да га убеди да остане у клубу, али је Берон уместо тога одлучио да се врати кући породици и свакодневном послу.

Спољни фактори спречили су његов даљи утицај на свет фудбала.

„Почетком Првог светског рата, Берон је био распоређен у јединицу Kраљевских инжењера", каже Џејмисон.

„Док је служио у Солуну, он, као и многи други савезнички војници, био је заражен маларијом која је пресудно утицала на његово здравље до краја живота.

„Болест га је савладала и преминуо је 1924, у 53. години."

Вечно наслеђе

Бероново време у Барселони било је кратко, али се његово наслеђе показало као дуговечно, нарочито пошто је Грунвек, његов бивши играч, пријатељ и земљак из округа Дурам, одлучио да остане у Барселони.

Гринвел је завршио играчку каријеру и постао менаџер Барсе, испоставиће се један од најзначајнијих људи у историји клуба - тренер са најдужим стажом после Јохана Kројфа и главни и одговорни за успехе двадесетих година прошлог века.

Гринвелово место у историји Барселоне већ је добро познато, а сада и Беронова прича такође може бити додата.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]