Бразилке за ББЦ: Епстин користио модног агента за регрутацију девојака

Упозорење: У тексту има експлицитних описа сексуалног злостављања

„Да нисам послушала мајку и да сам отишла у Њујорк, шта би могло да ми се деси", пита се Глаусија Фекете.

Прве кораке у свету моделинга правила је 2004.

Имала је 16 година и живела је на селу у Бразилу.

Присећа да је Жан‑Лик Брунел, француски модни агент, дошао у породичну кућу да убеди њену мајку да јој дозволи да оде на такмичење за избор модела у Еквадору.

Он је касније извршио самоубиство у затвору.

Био је оптужен за силовање, сексуални напад и регрутовање девојака за Џефрија Епстина, покојног америчког финансијера и осуђеног сексуалног преступника.

У то време нису знали ко је Брунел, а упознао их је познати бразилски скаут за моделе.

Истрага ББЦ Бразил пронашла је доказе да је Брунел користио модне агенције повезане са њим у то време за тражење младих жена и девојака из Јужне Америке за Епстина, организујући им визе за путовање у Сједињене Америчке Државе (САД).

Друга Бразилка, која каже да је била у вези са Епстином, показала је ББЦ-ју њену америчку визу.

Као њен гарант наведена је једна од Брунелових агенција, иако тврди да никада није радила као модел за њега и да су путни документи искључиво били сређени да би могла да посети Епстина.

Глаусијина мајка је била сумњичава према Брунелу, али је он деловао „веома шармантно", па је на крају пристала да њена ћерка оде у Еквадор без ње.

Тинејџерка је са Брунеловим тимом отпутовала у Гвајакил на такмичење Моделс Неw Генератион.

Локалне новине су тада писале да учеснице имају између 15 и 19 година.

Глаусија каже да је такмичење прошло без већих проблема, иако је постала сумњичава када јој није било дозвољено да контактира породицу.

Друга учесница такмичења, из западне Европе, тада 16-годишњакиња, сећа се да јој је Брунелово понашање деловало чудно.

Замолила је да јој се не објављује име, па је зовемо Лаура.

„Његово понашање је било чудно и стално је био окружен младим Бразилкама.

„Понашао се као кловн и само се дружио са прилично младим девојкама", каже она.

Иако је такмичење било „легитимно" и добро организовано, „он је тачно знао које девојке су рањиве", Лаурин је утисак.

„Чинило се да контролише њихове финансије

„Девојке из Бразила и земаља источне Европе изгледале су као главна мета", додаје.

Глаусија каже да јој је пред крај путовања Брунел понудио да је одведе авионом у Њујорк и „учествује на ревијама", а да ће јој сви трошкови бити плаћени.

Да би Лаура добила дозволу за пут, морали су да позову њену мајку Барбару.

Барбарин одговор био је: „Не. Нема шансе.

„Тражили су само децу, малолетнице. Нажалост, пронашли су моју ћерку", каже она.

Глаусији је забранила било какво даље бављење манекенством и прекинула све везе са Брунеловом мрежом.

„Заиста сам за длаку све то избегла", каже Глаусија.

У документима које је објавила америчка влада, ББЦ Бразил је пронашао записе који показују да је Епстин био у Гвајакилу 24. и 25. августа 2004, у исто време када је одржано финале такмичења за избор модела.

Видели смо и документа која указују да је најмање једна манекенка млађа од 16 година, која је присуствовала том догађају, летела Епстиновим авионом најмање два пута током исте године.

Када се осврне на то време, Глаусија каже да сада схвата да је „не знајући била усред те олује".

„Моја мајка ме је спасила".

'Изабрао је мене'

Још једна Бразилка, коју зовемо Ана ради заштите њеног идентитета, каже да су Брунел и његова модна агенција били кључни за однос са Епстином.

Ану је у Сао Паулу 2000-их првобитно регрутовала једна Бразилка.

Њен исказ, поткрепљен документима које је ББЦ прегледао и упоредио са записима америчког Министарства правде, открива како је Брунел помагао да се Бразилкама среде америчке визе.

Ана каже да је напустила родни град на југу Бразила када јој је жена из Сао Паула обећала модне ангажмане у том граду.

По доласку у град та жена јој је узела документа и рекла јој да јој дугује новац за пут и фотографије.

Ана је убрзо схватила да нема ништа од посла модела.

„Била је мадам. Пре него што сам схватила шта се дешава, почела је да ме подводи".

Један од клијената био је Џефри Епстин, додаје.

Неколико недеља после 18. рођендана Ану је та жена одвела у кућу угледног пословног човека у Сао Паулу.

Тамо је, каже Ана, чула како он Епстина назива „краљем света" и каже: „Он воли млађе девојке".

Неколико дана касније, она и још две жене послате су у луксузни хотел у Сао Паулу, где је Епстин требало да изабере једну од њих.

„Изабрао је мене", каже Ана.

Ана каже да је отишла у собу са Епстином, где јој је рекао да се скине.

„Волео је да ме гледа док се додирује.

„Било је одвратно, али од свих зала, најмање", каже она.

Према документима америчког Министарства правде, као и мејловима и евиденцији летова, Епстин је у то време боравио у Бразилу.

Неколико дана касније позвао ју је на забаву у граду, где је први пут упознала Брунела, који је убзро постао главни човек за сређивање њене америчке визе.

Додаје да јој је током те забаве Епстин рекао да следећег дана путује у Париз и да је већ организовао да и она иде са њим.

Виза

Описујући путовање у Француску, Ана каже: „Он (Џефри Епстин) би ми дао 300 долара.

„Отишла бих у шетњу и вратила му кусур, али би ми рекао да задржим новац.

„Тестирао би ме, оставио би новац у мојој соби, а ја бих му вратила, па би ми рекао да могу да га задржим".

Епстин јој је тада рекао да је договорио да је Брунел запосли у његовој модној агенцији у Њујорку, као и да јој је мадам вратила њена документа.

Ана је ББЦ-ју показала њен пасош, у којем је америчка пословна виза са напоменом да је гарант агенција Карин Моделс оф Америца, коју је Брунел основао у САД-у.

Ана каже да никада није радила за ту агенцију, али да јој је речено да ће документација послужити као покриће за путовање у САД и да је једини разлог за добијање визе био да посети Епстина.

Њена изјава се поклапа и са другим документима.

Судски записи и документи америчког Министарства правде показују да је Брунел користио његову агенцију, првобитног назива Карин Моделс оф Америца, а касније МЦ2 Модел Манагемент, за привлачење девојака, међу којима су биле и малолетнице, из више земаља.

Исти записи садрже сведочење бившег запосленог у агенцији МЦ2 Модел Манагемент у САД-у, који је рекао да је Епстин плаћао визе које је сређивала Брунелова агенција.

Епстин је пружио и финансијску подршку када је Брунел основао модну агенцију МЦ2 Модел Манагемент у САД-у.

Никада није било навода да је било која друга модна агенција, осим оних које је Брунел водио и контролисао у САД-у, била умешана у незаконите радње.

Пре смрти, Брунел је порицао да је учинио било какво незаконито дело.

Његови адвокати су рекли да је био „сломљен" због оптужби и окривили су, како су рекли, „медије и правосудни систем".

Ана каже да је око четири месеца са Епстином путовала у САД и Француску, и да је према њој био „пажљив".

У том периоду јој је плаћао часове енглеског.

Ана каже да јој је виза поништена у Мајамију, пошто су америчке власти посумњале ко плаћа њен рад и да прима новац у САД-у.

Додаје да је пре тога најмање шест пута путовала у САД да би проводила време са Епстином.

Била је и на његовом приватном острву на Америчким Девичанским Острвима и мислила да је сматра његовом девојком, све док га није затекла у кревету са неком другом.

„До тада ми није било јасно да то ради са много девојака", каже она.

„У више наврата ми је рекао да изађем из куће да нешто радим - да идем у музеј, на часове.

„Не знам да ли се тада дешавало нешто што није желео да видим. Волео је млађе девојке и да буде окружен њима", препричава Ана.

Додаје да је једном имала сексуални однос са њим, и да је „волео да спава, да се привија, да се мази, и да му се масирају стопала".

Ана каже да јој је Епстин једном рекао да је Брунел тражио да спава са њом, али да је он то одбио, рекавиши: „Нисам му дозволио јер си ти моја".

Није знала да ли треба да буде „захвална или да се још више плаши", а после тога је Брунела доживљавала као „вука који гледа јагње, увек прождрљивим погледом, и друге девојке и њу".

Постојао је договор да за први сусрет у хотелу и путовање у Париз Епстин бразилској мадам плати 10.000 долара у готовини.

Наводи да је Епстин платио само део износа и да је чула телефонске разговоре у којима га је та жена притискала да јој исплати остатак.

Овај исказ се поклапа са сведочењем које је 2010. године пред судом на Флориди дао бивши рачуновођа Брунелове америчке агенције МЦ2 Модел Манагемент, а које је наведено у Епстиновим документима.

Рачуновођа је рекао да је постојала Бразилка која је у тој земљи организовала девојке за Епстина и Брунела и била љута због неисплаћеног дуга.

Ана каже да је постепено изгубила контакт са том Бразилком која ју је регрутовала када јој је вратила документа, али да је наставила да се виђа са Епстином.

Када јој је виза поништена, Епстин јој је понудио да јој обезбеди зелену карту да би могла да живи у САД-у, али је одбила да би остала близу породице у Бразилу.

Истрага о мрежи за регрутовање

Савезно јавно тужилаштво Бразила је у фебруару 2026. покренуло истрагу о томе да ли је у Бразилу постојала мрежа за регрутовање повезана са Епстином.

Савезна тужитељка Синтија Габријела Борхес из националне службе за борбу против трговине људима рекла је за ББЦ да жели да разговара са женама које су имале контакт са Епстином да би се утврдило како је систем функционисао.

Те жене нису предмет истраге.

Оно што се догодило Ани и другим женама могло би да се сматра трговином људима у сврху сексуалне експлоатације, каже Маурíсио Крепски, инспектор рада и истраживач

Он наводи да ова врста кривичног дела можда не застарева, што значи да би Бразилци умешани у такве активности и даље могли да одговарају.

Глаусија је захвална што је имала мајку која је рекла „не".

А после година покушаја да схвати шта јој се догодило, Ана је захвална што је напустила Епстинов круг и поново изградила живот.

„Мислим да сам имала среће, али саосећам са другим женама", каже она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk