Грчка и фудбал: Бесконачни хаос од којег је побегао и легендарни Загоракис

Увече, 29. фебруара 2012. године, бомба је експлодирала у пекари на југу Грчке и разнела излог и део продавнице.

Срећом, у пекари није било никога и нико није био повређен.

Ипак, нема дилеме да је мета напада био власник, Петрос Константинеас.

Константинеас је био грчки фудбалски судија у највишем рангу такмичења у Грчкој.

Када није био на терену, време је проводио у пекари - породичном бизнису у родном граду Каламати, на Пелопонезу.

Уживао је у свом послу.

Био је то начин да се мало одмакне од насилног света грчког фудбала.

Ипак, тај свет га је сустигао.

Бомба је била остављена у фуруни.

Константинеас мисли да зна ко је био одговоран за тај напад.

Неколико дана пре него што је требало да суди утакмицу између Ксантија и Олимпијакоса, два мушкарца су му дошла у посету.

„Претили су ми и инсистирали на томе да Олимпијакос мора да добије тај меч", каже он.

„Али ја никада нисам био део тог система. Мене не могу да купе."

Полиција је спровела истрагу, али после експлозије није било никаквих хапшења.

За овај напад нико није био осуђен.

Крајем сезоне 2011/12, Константинеас се пензионисао.

Касније се окренуо политици, па је између 2015. и 2019. био члан грчког парламента као члан радикално левичарске партије Сириза.

„После експлозије сам почео да се плашим за породицу", каже он.

„Морао сам да сакријем децу. Никада нисам ни помислио да ће доћи до тога."

После скоро 10 година, мало тога се променило у грчком фудбалу.

Застрашивање и насиље су и даље регуларна појава у не баш тако дивној фудбалској игри ове земље.

Тако је пре само неколико недеља 19-годишњак избоден на смрт испред стадиона Ариса, наводно од оних који подржавају ПАОК, који је осудио напад.

Два тима су ривали у Солуну, граду на северу Грчке.

Полиција је ухапсила неколицину људи.

Између ова два насилна догађаја простире се дуготрајна, хаотична дезинтеграција грчког фудбала.

Чини се да је права прилика за промену одавно прошла.

Многи су мислили да ће Теодорос Загоракис бити човек који ће решити тај проблем.

Популаран због славе коју је стекао као капитен репрезентације на Европском првенству 2004. када је Грчка освојила титулу, он је у марту 2021. године изабран за председника Фудбалског савеза.

Током изборне кампање Загоракис, који је био члан Европског парламента од 2014. године, обећао је да ће се обрачунати са корупцијом, па је освојио чак 66 од могућих 68 гласова.

Медени месец је трајао само 165 дана.

Бивши играч средине терена Лестера је оставку најавио 8. септембра, наводно разочаран ситуацијом коју је затекао и „токсичном атмосфером".

Грчка победа на ЕУРО 2004 је била само бљесак у тами, чаробни интермецо у иначе ружној причи.

Од почетка овог века, фудбал у Грчкој тоне све дубље.

Посета на стадионима је слаба - просек у националном првенству је негде око 5.000 - а велики број навијача се осећао изневереним.

Квалитет фудбала је опао.

А ван терена се ређао скандал за скандалом.

У сезони 2003/04 постојала су три клуба која су играла у групној фази Лиге шампиона (ЛШ) - два су се чак директно квалификовала за ово такмичење.

Данас само шампион Грчке улази у ЛШ, а да би се пласирао у групну фазу, мора да прође две квалификационе рунде.

Оливије Капо, некадашњи везни играч Бирмингема и Вигана, играо је у Грчкој за Левадијакос у сезони 2013/14.

У интервјуу за француски фудбалски магазин Со Фут (So Foot), грчки фудбал описао је као „тотално мафијашки".

„Корупција је свуда присутна", каже он.

„Утакмице се намештају због кладионица. Такве ствари се не дешавају нигде другде.

„УЕФА не обраћа никакву пажњу на Грчку. Неки мечеви се играју до 99. минута.

„Председник савеза има телохранитеље - мислите да је то нормално?"

Капо је тврдио да је и од њега једном приликом тражено да намерно добије црвени картон на утакмици.

Каже да је, пошто је одбио да то уради, прећено и њему и његовој породици.

Одлучио је да раскине уговор са клубом да би што пре могао да оде одатле.

Било је неколико покушаја да се ствари рашчисте.

Последњи велики случај је испливао на видело 2015. године, када га је покренуо јавни тужилац Аристидис Кореас.

У извештају на 173 стране он је детаљно описао наводне активности на десетине кључних протагониста који су били оптужени за „подстицање, учествовање и управљање криминалном организацијом, преваре, покушаје изнуђивања и корупцију".

Кореас је испитао многе челнике и значајне личности у грчком фудбалу, користећи при томе, у сарадњи са грчким обавештајним службама, методе који су подразумевали и прислушкивање телефона у циљу прибављања доказа.

Веровао је да је раскринкао моћну заверу која је успевала да контролише резултате утакмица уз помоћ корумпираних судија.

Шест година касније, у јануару 2021. године, 28 кључних личности, међу којима и бивши председник Олимпијакоса и Нотингем Фореста Евангелос Маринакис, неколицина судија и више чланова грчке фудбалске федерације, били су ослобођени свих оптужби.

У међувремену, док се судски процес одвијао, насиље је и даље представљало интегрални део грчког фудбала.

Сезона 2014/15 је три пута била прекидана.

Костас Кацулис (46) је био убијен у сукобу навијача током меча треће лиге на Криту.

Потпредседник главне судијске организације је био нападнут.

Хулигани су упали на терен током атинског дербија између Панатинаикоса и Олимпијакоса.

У марту 2018. године, незадовољан судијском одлуком да буде поништен победнички гол на кључном мечу против АЕК-а из Атине, председник ПАОК-а Иван Савидис је ушао на терен са пиштољем у футроли која му је била за појасом.

Такмичење је још једном било прекинуто.

Савидис, грчко-руски дувански магнат који је у прошлости био члан Путинове владе као припадник странке Уједињена Русија, је упутио извињење.

Био је кажњен, а његовом тиму су одузети бодови.

У децембру 2018. године, судију Танасиса Цилоса су у Лариси напала четворица маскираних нападача и озбиљно га повредили након што су га извукли из аутомобила и задали му повреде главе и ногу.

Такмичење је поново било прекинуто, а судије су ступиле у штрајк.

Мало пре почетка пандемије корона вируса 2020. године, напетости су нарасле када је Олимпијакос оптужио председника ПАОК-а да поседује и фудбалски клуб Ксанти и тако крши правило о власништву.

Савидис је порицао било какве неправилности, али је ПАОК поново кажњен одузимањем бодова.

Када су санкције против ПАОК-а први пут биле поменуте, 8.000 навијача овог тима се окупило на улици са транспарентом на којем је писало: „Грчка је подељена на два дела".

За Јоргоса Василијадиса, некадашњег заменика министра за спорт који је на тој функцији био од 2016. до 2019, ова злослутна порука је откривала још један, много шири проблем.

„У земљи која је била у рецесији 10 година и у којој је незапосленост досегла 50 одсто, насилне реакције се брзо развијају", рекао је он.

„Овакве реакције су изражене код фудбалских навијача, док је манипулација дело економских актера које фудбал интересује само као производ, а не као спорт.

„Покушаји да се среди стање у грчком фудбалу су у тој мери били заустављени да је влада почела да разматра политичку штету насталу у том процесу.

„Правда не функционише у овој земљи. Решење може доћи само споља".

ФИФА и УЕФА су интервенисали.

УЕФА је 2011. објавила исцрпан извештај у којем је изражена бојазан да је почев од сезоне 2009/10, 41 лигашки сусрет одигран под сумњивим околностима.

Тако је покренула скандал у вези са намештањем утакмица који је Јоргос Никитијадис, тадашњи заменик министра културе, назвао „најцрњом страницом у историји грчког фудбала".

Он је рекао и то да ће криминална истрага ићи „докле год било потребно".

Ипак, историја се и десет година касније поновила, а тужиоци су били разочарани крајњим исходом.

Од 68 оптужених, само неколицина њих је и осуђена за мање прекршаје.

Високи представници клубова, као и њихови власници који су на разне начине порицали оптужбе за превару, изнуду или прање новца, били су ослобођени свих оптужби.

УЕФА је 2016. године послала специјалне представнике у мисију чишћења грчког фудбала.

После четири године проведене у земљи, делегација је отишла без оствареног видљивог напретка, упркос потписивању меморандума председника УЕФА Александра Чеферина и грчког премијера Киријакоса Мицотакиса.

Недавно је уследио и наставак ове приче, када су УЕФА и ФИФА у заједничком саопштењу позвали грчку фудбалску федерацију да обезбеди транспарентно именовање нових људи на руководећа места у савезу.

Петар Фоусек, бивши фудбалер који је сада председник чешког фудбалског савеза, био је један од оних које је УЕФА пре шест година овластила да саветује Грке као независни стручњак.

„У Грчкој је све компликованије због власника клубова", каже он.

„Ми ту не можемо много тога да урадимо, осим да створимо синергију, да их окупимо и попустимо све напетости

„Али највећи проблем је недостатак јединства. Без јединства не можемо да остваримо циљеве. Без јединства, сви покушавају да освоје власт."

Јоргос Антонопулос, професор криминологије на универзитету Тисајд и члан Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала, каже: „У Грчкој постајете председник клуба не зато што волите или бринете за свој клуб, већ да бисте консолидовали властити бизнис и остварили политичку моћ и позицију".

Са тим се у потпуности слаже и некадашњи судија Константинеас.

„Грчки фудбал је као хидра са много глава.

„Уколико јој одстраниш једну, на том месту одмах израсту нове."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру иВајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]