Глумац Едон Ризваноли за ББЦ: 'Филм нема моћ да промени масе, али може да инспирише појединца'

Аутор фотографије, Nemanja Mitrović
- Аутор, Немања Митровић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 7 мин
Када је познати југословенски глумац Фарук Беголи једној албанској породици у Приштини рекао да им је дете „талентовано за глумца и да би требало тиме да се бави“, вероватно није помишљао да ће му на неки начин предвидети судбину.
„Отац је одговорио да ћу се тиме можда и бавити када порастем, али да то треба сам да откријем - што се много година касније и обистинило“, говори Едон Ризваноли за ББЦ на српском.
Разговарамо у Београду, где је дошао због пројекције филма „Образ“ црногорског редитеља Николе Вукчевића, рађеног по мотивима истинитог догађаја из Другог светског рата.
Ризваноли игра главну улогу, Албанца Нура Доку, у чију кућу се склања православно дете бежећи од фашиста који су му побили родитеље.
Стављен је пред велико искушење - како заштити породицу и сачувати част.
„То је била улога коју сам истог тренутка разумео, све ми је било познато због порекла, а инспирацију сам пронашао у мом деди јер је он тај тип човека“, објашњава Ризваноли.
Поред новог остварења, Ризваноли је говорио и о првим глумачким корацима у аустријском позоришту, школовању у Њујорку и тренуцима који су обележили његову вишедеценијску каријеру.
Дотакао се и одрастања у Приштини, њених улица и комшилука данас, али и будућих глумачких, продуцентских и редитељских пројеката, како на Балкану, тако и у Холандији, где данас живи.
Екстремно добро и екстремно лоше у Приштини
Живот у Приштини неколико деценија пред распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) био је попут ролеркостера - пун политичких, економских и друштвених осцилација.
Од релативно мирног периода 1970-их, привредног напретка и побољшања животног стандарда, дошло се до полиције и војске на улицама, побуна и репресије над косовским Албанцима.
„Моја генерација, рођена 1972, прошла је кроз екстремно добре и екстремно лоше ствари, које не бих пожелео никоме“, прича Ризваноли.
После лепог детињства и „одлазака на одмор сваког лета“, од 1981. ситуација се мења и постаје „све гора и гора“.
„Сећам се тенкова како улазе у град, војних авиона како ниско лете и увођења полицијског часа - то је оставило веома велики траг на мени.“
Током марта и априла 1981. у Приштини и другим градовима на Косову одржане су, прво студентске, а онда и масовне демонстрације косовских Албанаца који су тражили формирање нове, седме републике у СФРЈ.
Немири, у којима је страдало више од десет људи, а неколико хиљада ухапшено, угушени су интервенцијом полиције и војске, те увођењем полицијског часа и ванредног стања.
Погледајте видео: Шта реч образ представља данас - екипа филма за ББЦ на српском
Бег од суморне реалности Ризваноли је проналазио, између осталог, на утакмицама Фудбалског клуба Приштина, чија је „златна генерација“, предвођена нападачем Фадиљем Вокријем, коначно дебитовала у Првој југословенској лиги у сезони 1983/84.
„Фадиљ ми је био комшија, а са његовим братом Адиљом сам играо фудбал“, говори глумац, осмехујући се.
Родну Приштину напустио је као бруцош 1991, одмах по избијању рата у Југославији.
„Требало је да пођем у војску, што ми се није чинило као исправна ствар.
„Отишао сам у Аустрију да студирам компјутерске науке и открио позориште“, додаје.
Рађање глумца: Од Аустрије, преко Њујорка, до Амстердама
Прве незваничне глумачке кораке Ризваноли је као мали направио у школској представи, али је више волео да имитира комшије и рођаке.
Није размишљао да се тиме озбиљно бави, све док му једне вечери на рецепцији хотела у Салцбургу где је радио, шака није допала брошура једног од градских позоришта у коме траже глумца.
„Из забаве сам отишао на аудицију и нисам прошао, наравно“, каже Ризваноли.
Али је тада доживео својеврсно просветљење.
„Изгубио сам се на моменат усред аудиције и рекао себи: 'Ово је невероватно, желим ово да доживљавам чешће'", описује глумац.

Аутор фотографије, Nemanja Mitrović
Убрзо се придружио локалној позоришној трупи са којом је 1993. имао прву представу, а потом потписао професионални уговор са једним градским театром.
У жељи да озбиљније приступи послу, три године касније се сели у Њујорк и уписује глуму на Позоришном институту Ли Стразберг.
„Био сам веома млад, наиван и арогантан и мислио сам да сви у Америци чекају мене, следећег најбољег глумца", прича Ризваноли.
На интензивним тренинзима учио је „покрет, плес, дикцију и технику“, а добијао је улоге на којима се радило и по шест месеци, уз детаљне анализе и грађење лика.
„Био је то најбољи период мог живота.“
После две године вратио се у Беч где је наставио да глуми у позоришту, да би се потом заинтересовао и за „послове иза камере - писање и продукцију“.
У међувремену је у Приштини покренуо и продукцијску кућу са којом је снимао музичке спотове, рекламе и документарце.
Од 2007. живи и ради као глумац у Амстердаму.
У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of YouTube post
Образ, Нур Дока и реакције публике
Позив да тумачи главног лика у филму „Образ“ Ризваноли је добио директно од редитеља.
„Звучало ми је познато и интригантно, па сам отишао до Црне Горе да упознам Николу и видим да ли можемо да радимо заједно.
„Осетила се хемија, на прву смо кликнули и добио сам ролу без кастинга и аудиције“, присећа се глумац.
Око самог карактера Нура Доке „није било много тешког рада“, ни дуготрајног, јер му је све већ било познато из живота и традиције.
„Као када посадиш биљку и пустиш је да полако расте, а резултат сам долази јер имаш све потребне састојке заједно укомбиноване и онда је само заливаш“, указује Ризваноли.
Најтеже су му падале дуге паузе између снимања, делом и због пандемије корона вируса, када је поново требало да се емотивно врати у улогу и „пронађе континуитет“.
Филм је сниман скоро пет година „са малим буџетом“, каже.

Аутор фотографије, Nemanja Mitrović
Драма, смештена у време Другог светског рата на српско-црногорско-албанској тромеђи, рађена је по мотивима истинитог догађаја, па је и „одговорност била већа“.
„Бављење овим материјалом је, наравно, било инспиративно, али на врху је други слој, да се са њим носиш с поштовањем и одговорношћу.“
Филм је побрао бројне награде, а и позитивне критике, нарочито публике.
Посебно су му остале у сећању реакције после приказивања у Шпанији и у америчком граду Палм Спрингсу.
„Невероватан је осећај када одеш у ресторан два дана по приказивању и људи ти плаћају пиће уз коментар: 'Заиста нам се допао филм и желимо да вам се захвалимо'“, прича Ризваноли.
„О нечему таквом можеш само да сањаш.“
'Маратон, а не спринт'
„Образ“ задовољава више критеријума регионалног пројекта - копродукција је Црне Горе, Србије и Хрватске, дијалози су махом на албанском, док је екипа филма такође шаролика.
Иако је регионална сарадња важна, према његовом мишљењу, филм ипак „нема моћ да промени масе“, али може да инспирише појединца.
„То је као позитивни вирус, ако филмом успеш да инспиришеш правог појединца, онда може да се рашири на друге.
„Али је то дугачак процес, није спринт, већ маратон и у нашем случају“, каже Ризваноли.
Проблем је што свако има властиту истину и сви је виде као апсолутну, док постоји само зрно око кога се слажемо, додаје.
„Треба много времена да прихватимо да су се лоше ствари догађале и да преузмемо одговорност за то што се десило“, оцењује Ризваноли.
Глумац сматра и да је „најважније да се међусобно упознамо“, као и „наше културе“.
„Тек тада ћемо схватити да имамо много сличности по питању музичког укуса, хумора или хране.
„То може да створи нешто што ће донети већу промену“, уверен је.

Аутор фотографије, Nemanja Mitrović
Шта је следеће?
Ризваноли често одлази у Приштину, која се од његове селидбе почетком 1990-их променила готово до непрепознатљивости.
„У поређењу како је било, много се ствари сада дешава и људи имају могућност да се њихов глас чује“, додаје.
Постоје бројни глумци и редитељи, организују се фестивали и снимају филмови, међу којима је и T'padashtun(Нежељен), косовски кандидат за Оскара те године и Ризванолијево дебитантско остварење.
Тренутно ради на другом и трећем филму за које је добио новац на Косову и у Холандији, а „с времена на време иде и на глумачке аудиције“.
„Управо сам имао разговор, али не смем да помињем имена јер још преговарамо.
„Треба да видим да ли има нечега вредног разматрања јер све ово радим више од 30 година и постајем мало избирљив, не желим да се понављам“, закључује Ризваноли.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk



































