Фудбал, новац и Шпанија: Откуд Барселони средства за трансфере, а клуб грца у дуговима

Прошлог месеца Едуард Ромеу, потпредседник Барселоне за економска питања, рекао је да је потребно 500 милиона евра да „спаси клуб".

Сада, шест недеља касније, шпански фудбалски гигант увелико троши на тржишту играча.

И то у великом стилу.

Око 117 милиона евра је клуб потрошио на довођење Рафиње из Лидса и Роберта Левандовског из Бајерна, а сличне суме планира за трансфере Жила Кундеа из Севиље и Бернарда Силве из Манчестер Ситија.

Управо је Рафиња наговестио да би могао да буде право појачање, пошто је његовим голом Барселона у пријатељском мечу у Лас Вегасу победила највећег ривала Реал Мадрид 1:0.

Изнервирани тренер Бајерна Јулијан Нагелсман каже да је „Барселона једини клуб који нема новац, али може да купи било ког играча".

Та реченица можда најбоље осликава расположење једног дела љубитеља фудбала који не разумеју како клуб са дугом већим од милијарде евра може да троши толико.

Али овакво виђење је само донекле тачно, а одговор је једноставан.

Анализираћемо Барселонино необично финансијско лето и објаснити зашто овакво пословање представља коцкарски потез на све или ништа.

Лапортине полуге

Средином јуна, чланови скупштине Барселоне који су власници клуба, усвојили су предлог председника Ђоана Лапорте о новим економским мерама које су постале познате као полуге.

Циљ активирања тих економских полуга је да клуб добије значајну инјекцију готовине.

Када је активирана прва полуга, клуб је за 235 милиона евра продао десет одсто телевизијских права за следећих 25 година америчком инвестиционом фонду Sixth Street.

Овај новац је био довољан да покрије Барселонине трансфер активности у досадашњем току летњег прелазног рока.

Крајем јула, клуб је саопштио да је продао још 15 одсто права на ТВ преносе фонду Sixth Street за додатних 352 милиона евра.

Клуб планира да у блиској будућности да прода и 49,9 одсто прихода од сувенира и маркетиншких производа.

Рачунајући све три поменуте финансијске полуге, Барселона би требало да добије кеш инјекцију вредну више од 700 милиона евра.

Дакле, Барселона ће имати довољно новца, уз чињеницу да ће у будућности имати мање прихода од ТВ права и маркетинга.

Таква ситуација јесте велики коцкарски потез.

Нестрпљење да се врате славни дани

После хаоса који је оставио Ђозеп Бартомеу, бивши председник Барселоне, можда би опрезан приступ уз смањење трошкова, обнову клупске инфраструктуре и ослањање на сопствену омладинску школу, био логичнији избор.

Али Лапорта за то нема ни времена, ни стрпљења.

Он је харизматични популиста који је склон грандиозним потезима.

Не жели да га памте као „човека који је помогао да се оживи Барселона постављајући темеље за будуће успехе".

То би можда било разумно, али и досадно.

А Лапорта није склон досадним стварима.

Уместо тога, он жели да га историја упамти као херојског витеза у светлуцавом оклопу који је клубу одмах вратио стару славу.

Управо је Лапорта био заслужан за део те старе славе, јер је био председник клуба од 2003. до 2010.

Нестрпљење за освајањем трофеја је велико у Барселони, пошто је у последње три године клуб дошао до само једног пехара - шпанског Купа краља.

Лапорта жели још трофеја и жели их одмах.

Зато је искористио његове добро познате финансијске полуге, сакупивши довољно новца да, теоретски гледано, направи тим способан за освајање трофеја ове сезоне.

Заузврат, такође у теорији, то би могло да доведе до повећања клупских прихода, поготово од играња у Лиги шампиона (ТВ права за ове утакмице Барселоне није продала).

У случају да Барселона почне опет да осваја трофеје и побеђује најбоље клубове на свету, то би отворило и додатне комерцијалне могућности.

Али не сме потценити ни ризик од оваквог коцкарског потеза.

У овом тренутку, не знамо да ли Рафиња може да заигра на највишем нивоу, као ни да ли ће Левандовски почети да пада у форми с обзиром да има 34 године.

Питање је и да ли Усман Дембеле може да избегне повреде, као и да ли тинејџерске звезде Педри, Гави и Ансу Фати могу да наставе да се развијају.

На крају, ту је и питање може ли тренер Ћави да пронађе решење за проблеме у одбрани.

Време ће показати да ли је Лапортин потез исправан, а још већи ризик је чињеница да овакав план може само једном да се реализује.

Долазак до готовине продајом комерцијалних права клуба је свакако трик који се не понавља.

Лапортине полуге не могу да постану систем који се користи сваке године, тако да потези које клуб повлачи овог лета на терену и ван њега, једноставно морају да се исплате.

Барселона спрема нове трансфере?

Поред Лапортиних финансијских маневара, јасно је и да Барселона мора да постане још учинковитија на тржишту играча него што је то био случај претходних сезона.

Један од главних задатака је продаја играча који нису у плановима тренера - Мемфиса Депаја, Мартина Брајтвајта, Миралема Пјанића и Самјуела Умтитија.

То је тежак задатак с обзиром на висину њихових примања и, у неким случајевима, дужину уговора.

А ту је, наравно, и Френки де Јонг, холандски играч средине терена.

Он је другачији случај и да је идеална ситуација, тренер Ћави би желео да га задржи.

Али квалитети Педрија и Гавија значе да Де Јонг нема гарантовано место у првој постави и зато у овом тренутку клуб жели да га прода ако дође права понуда.

Решење за Де Јонга би требало да обухвати не само обештећење које ће платити његов нови клуб, већ и начин на који Барселона треба да исплати Холанђанину дугове.

Де Јонг не жели да иде у клуб који не игра Лигу шампиона ове сезоне и то је главни разлог што није прешао у Манчестер Јунајтед.

Судбина Де Јонга вероватно ће утицати на то да ли ће Барселона да покуша да доведе Бернарда Силву из Манчестер Ситија.

Ово интригантно лето је пуно заплета и преокрета уочи заиста важне сезоне за Барселону.

Ако се коцкање буде исплатило, Барселонин пад ће се зауставити, а Лапорта ће испасти геније.

Уколико Лапорта изгуби, гурнуће клуб још дубље у провалију.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]