Фудбал и Немачка: Френк Мил - немачки нападач чије име означава неуспех и начин на који је успео да пронађе успех

Френк Мил мора да се осећа као Марти Мекфлај, главни лик из филмова Повратак у будућност.

Без обзира чиме се он бави, константно га враћају у средину 1980-их година. У један дан посебно - 9. август 1986. године.

Мил је играо своју прву утакмицу за Борусију из Дортмунда.

Непосредно пред крај првог полувремена, добио је идеалну лопту.

Једно додавање је расцепило одбрану Бајерна из Минхена и после дриблинга, Мил се нашао испред празног гола.

Оно што се потом догодило, у Немачкој се описује као „промашај века".

Мил је предуго чекао.

Испред њега је била празна мрежа, он је још једном додирнуо лопту не би ли се стабилизовао, заломио је ка десној страни петерца - само одлажући оно што се чинило неминовним.

Голман је почео да се враћа ка голу уклизавањем, у безнадежном покушају да блокира шут, и у том тренутку је Мил изненада изгубио ритам, а лопта му се уплела у ноге.

Када је коначно успео да упути ударац ка голу, лопта је погодила стативу и одбила се до одбрамбеног играча Бајерна.

Чак и данас, 35 година касније, кадгод неко у Немачкој промаши изгледну шансу за гол, коментатори се по правилу сете ове сцене, а репортери зову Мила да прокоментарише.

Сам чин пропуштања изгледне шансе да се погоди празан гол је у жаргону познат као ,Мил'.

Мил, који данас има 63 године, често мора да се присећа акције која представља највећу бруку у његовој професионалној каријери.

Он целу ствар посматра на филозофски начин.

Никада неће одбити да одговори на питање уколико је оно постављено на пристојан начин.

„Пре неколико година, отишао сам у локалну месару са добрим пријатељем Матијасом Хергетом, бившим одбрамбеним играчем репрезентације Западне Немачке", каже он.

„Старија госпођа која је била за тезгом нам је умотала хлеб и кобасице, а када је подигла поглед, гласно је уздахнула: 'Ах! Ти си погодио ону стативу!'".

„Кадгод неко на улици узвикне моје име и почне да ми се руга, ја једноставно одбијем да било како реагујем.

„Углавном - то је иза мене и после свог тог времена, само могу да се смејем сам себи".

„Било је лудо. Хтео сам да фудбалери Бајерна испадну смешни и да се сами нађу у мрежи.

„Али сам био бржи од лопте, па сам изгубио контролу над њом. Нашла се између мојих ногу и онда се изненада то десило…".

Када је ова акција била приказана на немачкој телевизији, Милов промашај је постао виралан, у стилу 80-их година.

Наравно, он није моментално преплавио интернет, али је доминирао као вест у таблоидним медијима, а навијачи су бескрајно причали само о томе.

Чак и тада се брзо проширио целим светом.

ББЦ не одговара за садржај треће стране и могуће рекламе

Неколико месеци после овог промашаја, Мил је отишао у Сан Франциско да посети свог пријатеља.

У соби у хотелу Фермонт, наручио је бургер и укључио телевизор.

Пронашао је канал који је емитовао старе снимке из света спорта.

„Прво сам видео кошаркаша који је истргао кош док је покушавао да закуца лопту", каже он.

„Насмејао сам се и загризао хамбургер. И управо у том тренутку, на екрану сам видео себе како погађам стативу у Минхену".

Не би било неуобичајено да овакав промашај утиче на каријеру професионалног фудбалера - нарочито нападача - и да га претвори у несигурног играча који превише почиње да размишља о својим акцијама испред гола.

Не и на Мила.

Током каријере био је познат по јаком карактеру.

Његов отац Боби је радио на отпаду и Мил је наследио његов оштар језик и дружељубиви карактер.

Играо је без штитника и често је умео да украде лопту голманима у тренуцима када би је они испуцавали у поље.

У Немачкој постоји изрека која описује такве ликове - 'mit allen Wassern gewaschen' - која би буквално могла да се преведе са 'испран свим водама'.

Или је можда још боље превести је са 'знао је сваки трик'.

Али Милов саиграч из Дортмунда, Норберт Дикел, има можда и најбољи опис његовог лукавог карактера: „Био је испран свим отпадним водама".

Мил је пуцао од самопоуздања, био је друштвен и заправо веома прецизан као нападач.

Провео је провео 15 година у Бундес лиги, најјачем рангу такмичења у Немачкој, где је играо за Борусију из Менхенгладбаха, Борусију из Дортмунда и Фортуну из Дизелдорфа од 1981. до 1996. године.

Представљао је Западну Немачку на Олимпијским играма 1988, а отишао је и на Светско првенство 1990. године, али пошто одлуком селектора Франца Бекенбауера није заиграо на том првенству, он сам не сматра да је и освајач титуле првака света.

Постигао је 253 гола у 656 утакмица у каријери.

Иако је био висок само 175 центиметара, његов изузетан одраз је допринео да велики број голова постигне главом.

Али његово највеће достигнуће, према њему самом, било је освајање Купа Немачке са Борусијом из Дортмунда 1989. године - три године после оног његовог промашаја против Бајерна - када је Мил дао један гол и имао две асистенције у задивљујућој победи од 4:1 против Вердера из Бремена.

Када се данас присети припрема за тај меч, сећа се једне неуобичајене ситуације која нам је одвраћала пажњу.

„Ми смо у Дортмунду годинама петком тренирали на обали реке, а исто то смо урадили и дан пре финала Купа", каже он.

„Било је то потпуно другачије време".

„Преко лета су тај травњак користили нудисти. Ми смо однели наше голове у део где није било много људи и почели тренинг. Подлога је била одлична.

„Тако да смо имали ситуацију у којој су на обали лежали голи купачи, док смо у предњем делу ми тренирали за финале.

„Заиста не могу да гарантујем да су сви наши ударци ишли баш ка голу".

Мил се са симпатијама присећа тих другачијих времена.

Сећа се и тога како би се он и његови саиграчи из Борусије закључали у маленој свлачионици и сатима разговарали уз колаче, кафу и цигарете.

Сећа се и епизоде када је неко, док је био на припремама са националним тимом, ставио живог зеца у торбу клупског лекара пред почетак једног пријатељског сусрета.

Договорили су се да Андреас Бреме измисли повреду на почетку меча и када је доктор утрчао у терен и отворио торбу, из ње је искочио зец.

Мил је веома причљив и када се поведе разговор о теми коју многи бивши интернационалци избегавају - оптужбама за допинг.

Бивши немачки голман Тони Шумахер је био тај који је покренуо ту тему када је објавио књигу Anpfiff (Почетни ударац), 1987. године.

У њој се наводе не само тврдње о коришћењу допинга, већ и други скандали који су се дешавали у националном тиму, као што су ноћне партије покера, посете проституки и коришћење алкохола.

Дуго времена се нико од играча није изјашњавао по питању коришћења каптагона - забрањеног амфетамина који се данас у Сирији производи у огромним количинама - чије је коришћење било уобичајено у Бундес лиги 80-их година.

Мил каже: „Таблете су стајале на улазу у свлачионицу и свако је слободно могао да се послужи. У то време је то било у тренду. Доктори су знали за то, као и менаџери и сви остали. Али нико није причао о томе".

„Многи играчи су узимали таблете све док више нису могли да стоје на ногама. Последице се никада не виде истог тренутка, али на дуге стазе оне узимају данак".

Мил признаје да је једном приликом узео каптагон, али не каже на ком се мечу то догодило.

Каже како је на тој утакмици дао два гола и да једноставно није могао да се умори, штагод да је покушао.

„Усред ноћи, док сам био код куће, упалио сам свећу која се налазила на дрвеној полици.

„Хтео сам да гледам репризу неке спортске емисије током које сам коначно заспао, али сам се пробудио на време да зауставим ширење пожара јер се од догореле свеће запалила полица.

„И тада сам помислио: 'Човече, замало да изгорим'. Тако да сам се уздржао од тога да поново узмем каптагон".

За Мила је то био други пут када је гледао себе на ТВ-у.

Први пут у Сан Франциску, а други пут, који је могао да буде и последњи, код куће.

Људи из немачких медија ће га и даље звати сваки пут када неко промаши велику шансу.

Али он има много важнијих ствари које би могао да исприча о фудбалској генерацији која данас изгледа као да је удаљена неколико светова од ове данашње.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]