Фудбал и Ноби Стајлс: Безуби првак света кога су навијачи обожавали

Победоносан, безуб и вихоран.

Плес Нобија Стајлса - једна од фотографија које најбоље осликавају тријумф Енглеске на Светском првенству 1966. године.

Скакутао је енглески фудбалер по травнатој подлози на стадиону Вембли, са извађеном вештачком вилицом, спуштеним штуцнама, чврсто држећи трофеј Жила Римеа у левој руци.

Стајлс, који је преминуо у 78. години после дуге болести, постао је миљеник нације том импулсивном прославом, сада култном прославом после финалне утакмице на Мундијалу.

И тај осећај није везан само за генерацију која је имала ту част да буде живи сведок најсветлијег тренутка у историји енглеског фудбала.

„Деца узраста мојих унука ми прилазе и кажу: 'Хеј, ти си момак без зуба који је плесао на Вемблију, зар не?", рекао је Стајлс за лист Гардијан пре 18 година.

„На неки начин, завршило се тако што сам припадао свима".

А пре тог лета 1966. и Мундијала, овај фудбалски „силеџија" није био популаран. Нису га волели ни навијачи, ни медији, ни људи из Фудбалског савеза Енглеске.

Временом овај некадашњи дечак, католички црквени помоћник, задобио је поверење људи који су га критиковали и нису били заљубљени у његов борбени стил игре.

Али овај скромни момак из Манчестера, пристојан, благ и прави породични човек ван терена - потпуна супротност фудбалеру Стајлсу - заувек ће остати упамћен као херој нације.

Норберт Питер Стајлс рођен је 18. маја 1942 у Колихарсту, пост-индустријском северном предграђу Манчестера, остварио је дечачки сан када је дошао у омладински тим Јунајтеда у новембру 1959.

„Мој отац Чарли је био гробар у кварту у којем смо живели, а када смо добили позив да одем на Олд Трафорд, казао ми је: 'Ускачи сине, ја ћу те одвести тамо'. А када је то рекао, мислио је буквално да ускочим у мртвачка кола", присетио се Стајлс у једном интервјуу.

Годину дана касније, овај борбени бек дебитовао је у првом тиму, али тек пошто је прошао очни преглед на којем је инсистирао Мет Безби, легендарни тренер Манчестер Јунајтеда.

Безби је био забринут да Стајлс има проблем са видом пошто је често каснио са стартовима на противничке фудбалере.

Ван терена, Стајлс је носио наочаре, праве „тегле", а током утакмица је носио сочива. Вид му се поправио, а стартови постали правовремени.

А онда је Безби донео храбру тактичку одлуку која је лансирала Стајлсову каријеру у орбиту.

Шкотски тренер је имао дилему. Био ми је потребан енергични задњи везни који би прекидао противничке нападе и „хранио" лоптама навалу коју су чинили Боби Чарлтон, Џорџ Бест и Денис Лоу.

Стајлс је био прави човек за то место.

Постао је ослонац Јунајтедове екипе која је освојила титулу првака Енглеске 1965, што је скренуло и пажњу селектора Енглеске Алфа Ремзија.

Ремзи је „мозгао" већ тада како да створи екипу која ће годину дана касније напасти титулу светског првака на Мундијалу.

Попут Безбија, Ремзи је знао да мора максимално да искористи Чарлтонов таленат.

И опет, попут Безбија, решење је нашао у Стајлсу.

Стајлс је за репрезентацију Енглеске дебитовао против Шкотске на Вемблију у априлу 1965. и одмах је „зацементирао" место у првом тиму.

Али његова агресиван стил игре није се допао фудбалским пуританцима у енглеској штампи у предвечерје Мундијала.

„Масакрирали су ме новинари, потпуно", рекао је Стајлс.

„Мој посао је био да освојим лопту, додам је Бобију и омогућим му да он настави да је носи даље. Али критике ме никада нису дотицале", додао је.

Нису га критиковали само новинари. Чак се ни функционерима фудбалског савеза није допао Стајлсов деструктиван начин игре.

Пошто је накнадно добио жути картон због прекршаја над Жаком Симоном у утакмици са Француком, ФС Енглеске је захтевао од Ремзија да Стајлса изостави из дуела против Аргентине у четвртфиналу.

Ремзи је одбио тај захтев.

„Био сам терет, тврдили су", присетио се Стајлс.

„Алф им је рекао да ће поднети оставку ако не може сам да бира тим. Био је спреман да усред Мундијала оде због мене. А то сам сазнао тек пошто је умро. Какав човек", додао је он.

Ремзијево одбијање је имало ваљан разлог. Не само да је Стајлс помогао да се победи агресивна Аргентина - чије играче је пословично пристојни Ремзи назвао „животињама" - него је у полуфиналу потпуно неутралисао најбоље португалског играча Еузебија.

„Алф ме је увек звао пуним именом - Норберт. Уочи меча са Португалом, позвао ме је у страну и рекао: 'Норберте, хоћу да избациш Еузебија'", појаснио је Стајлс .

„Одговорио сам: 'Мислите, из утакмице или за стално?"

Еузебио је преживео, али Португал није. А остало је уписано у историју енглеског фудбала.

Чврст, агресиван, прљав - то су све речи којима су описивали Стајлсов стил игре. Уосталом, надимак Безуби тигар није добио без разлога.

Али означити Стајлса искључиво као фудбалског Макијевелија, била би велика грешка.

„Сећам се да сам једном питао Сер Алфа о тиму из 1966. Казао је да је имао пет играча светске класе, а један од њих био је Ноби", рекао је једном Алекс Фергусон, најтрофејнији тренер у историји Манчестер Јунајтеда.

„Стајлс је сјајно читао игру, то је Чарлтон увек истицао. Имао је велики утицај на тим, умео је да дода, али и да стартује на противника", додао је он.

Енглеска ће заувек памтити Стајлса као једног од најважнијих играча репрезентације у походу на светску титулу, али ће имати и статус хероја у родном граду Манчестеру.

Он је за Јунајтед у периоду од 1960. до 1971. одиграо скоро 400 утакмица, освојио Куп европских шампиона и две титуле првака Енглеске.

Стајлс је један од тројице Енглеза, уз Чарлтона и бившег играча Ливерпула Ијана Калахана, који су освојили и Куп шампиона и Светско првенство.

Пошто је напустио Олд Трафорд, Стајлс је имао епизоде у Мидлзброу и Престон Норт Енду, пре него што је постао тренер.

Ипак, као тренер није достигао ниво који је имао као играч.

Најнижи тренутак у пост-играчкој каријери догодио се почетком 1989, када је размишљао о самоубиству возећи се аутопутем М6.

„Сви вас се сећају по лепим тренуцима, али људи наравно имају и лоше моменте. Сви, не само ја", казао је Стајлс за ББЦ Спорт пре 17 година.

Тако се стиче животно искуство, тврдио је легендарни фудбалер.

„Време које сам провео као тренер је такође било део процеса учења. У мом случају, то време ми је помогло да схватим да тренерски посао није за мене", признао је Стајлс.

И док је Стајлс осетио да нема шта да понуди као тренер, други су видели прилику да искористе његове таленте - углавном богато фудбалско искуство и изненађујући степен искрености.

Јунајтед га је позвао 1989. да буде тренер младог тима у којем је требало неговати таленте као што су Рајан Гигс, Гери Невил, Дејвид Бекам и Ники Бат који је подсећао на њега из играчких дана.

Стајлс је на терену био познат играч који је често и гласно комуницирао, али је знао и да после утакмица увесељава новинаре причама из свлачионице.

А онда је због погоршања здравственог стања био приморан да се повуче из јавног живота.

Једна од анегдота која се најчешће препричава из времена док је Стајлс играо за Јунајтед каже да му је Безби готово пред сваки меч говорио:

„Нори, стави им до знања да си ту и то у првој пет минута".

То свакако није био леп начин да се Стајлс представи противнику.

Али онај допадљиви Стајлс, који је једном рекао да жели да га „памте као срећног човека", ипак је оставио упечатљивији утисак на милионе фудбалских навијача у Енглеској.

Погледајте видео прославе навијача Хајдука из Сплита

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]