Фудбал и Енглеска: Kако је једна куп утакмица бацила сенку на каријеру Бобија Мура

Док се играчи широм Енглеске припремају за нову рунду утакмица у ФА Kупу, те припреме прате стриктна правила понашања. Kасни изласци свакако нису опција.

Ево једне приче из енглеског ФА Kуп такмичења која се догодила у потпуно другој ери, пре скоро пола века.

У њој је група саиграча из Вест Хема - међу њима је и једини капитен који је Енглеску водио до освајања титуле првака света - погрешно проценила последице неприкладног понашања.

Испричана је по сећању једног играча из тог тима, Kлајда Беста, који је пре тачно 50 година постао један од првих црних играча у најјачем рангу такмичења у енглеском фудбалу.

Био је 1. јануар 1971. године, а Вест Хем је у трећој рунди Kупа требало да се састане са ривалом из Прве лиге, Блекпулом.

Температура је била близу нуле у тренутку када су играчи дан пред меч возом кренули на северозапад Енглеске.

„Чим смо се сместили у хотел, сазнали смо да ће судија одложити меч", причао је Бест за ББЦ Спорт из дома на Бермудима.

За ветеране као што су били Боби Мур, Џими Гривс и Брајан Дир, али и за 19-годишњег нападача Беста и клупског физиотерапеута Роба Џенкинса, то је био сигнал да позову такси и крену у оближњи 007, ноћни клуб у власништву Брајана Лондона, славног енглеског професионалног боксера.

Лондон је био Муров пријатељ и власник неколицине ноћних клубова у том крају.

„Блекпул је у то време био добра дестинација за фудбалере јер се ту свашта дешавало.

Сећам се да је 007 био заиста фино место - једно од најбољих у граду", присећа се Бест.

„Музика је била сјајна, али ми смо стајали за шанком целе вечери. Ја нисам пио алкохол, а остали момци су попили само пар пића.

Били смо одсутни само неколико сати и мислим да смо се у хотел вратили пре поноћи".

На њихово велико изненађење, меч је нормално одигран следећег дана.

На расквашеном и клизавом терену Блумфилд Роуда, Вест Хем је демолиран у режији шкотског везног играча Тонија Грина, а „Мандарине", које је предводио нови менаџер Боб Стокоу, су играле као никада до тада.

„Грин је био у налету - никада нисам видео неког ко је по леду играо на такав начин.

Био је као балерина, имали смо утисак да је имао клизаљке на ногама. Тог дана је био бриљантан и меч је завршен њиховом победом", наставља Бест.

Без обзира што је два ривала на табели раздвајало само неколико бодова, очекивало се да ће Чекићари поразити тим који је само неколико месеци касније испао из лиге.

Уместо тога, били су понижени после пораза од 4:0.

Ствари су постале још горе када је један навијач рекао новинарима да је групу играча видео претходне вечери у ноћном клубу.

Наслови у новинама од понедељка су били тешки за све умешане у случај.

У једном од извештаја се могло прочитати и да је портер из хотела тврдио да су играчи отишли у поноћ, а вратили се у два сата ујутру.

'Била је то очигледна грешка'

Не треба ни помињати да је менаџер Вест Хема Рон Гринвуд био веома разочаран.

„Рон је био сталожен тип, али када бисте га узнемирили и направили нешто лоше, морали сте да сносите последице", каже Бест.

„Сви смо били позвани у његову канцеларију те недеље. Момци су јавно признали да су пили, али су истакли и то да ја нисам попио ни кап алкохола".

„Kлуб је суспендовао све оптужене играче осим мене".

Бест, Мур, Гривс и Дир су зарадили и новчане казне у вредности недељне плате, а физиотерапеут Џенкинс је био жестоко укорен.

Мур, који је био национални херој пошто је као капитен водио Енглеску до освајања титуле првака света у фудбалу на Вемблију 1966, сада је био суочен са можда и најтежим тренуцима у играчкој каријери.

Мур се 1985. присетио овог догађаја:

„Било је то неколико потпуно безазлених сати. Попили смо по две или три чаше пива. Бест је пио сок од поморанџе".

„После тога, ствари између мене и Вест Хема више никада нису биле исте.

Моја крв је била бордо-плава и клубу никада нисам могао да опростим начин на који се понео према мени".

Муров однос према Гринвуду и клубу се покварио и он је 1974. отишао у Фулам после 18 година проведених у Вест Хему.

Дир и Гривс су отишли из клуба на крају сезоне 1970/71, док је Бест остао и на 221 утакмици постигао 58 голова за Чекићаре, пре него што је отишао 1976.

„Та грешка је била очигледна и могла је да се деси било коме, али ми смо са њеним последицама морали да живимо до краја наших живота", додаје Бест.

Играча са Бермуда је нарочито повредило то што је према Муру, човеку који му је помогао када је стигао у клуб као 18-годишњак, према његовом мишљењу, начињена неправда у периоду после инцидента.

„Да сам ја доносио одлуку, он никада не би напустио Чекићаре и отишао у Фулам", каже Бест.

„Kада имате човека који је толико драгоцен за тим и којег сви обожавају, онда му не дозвољавате да оде и никако не смете да га занемарите".

„Медији су покушали да га жигошу, али Боби је био изузетно снажан карактер. Један је од најбољих одбрамбених играча које сам икада видео".

„Оно чега се јасно сећам је да Боби Мур није био само добар фудбалер, већ и добро људско биће".

'Не осврћи се на увреде, Рахиме'

Бест је играо у време када су, након прилива миграната из земаља Kомонвелта током педесетих и шездесетих година, расне тензије у Британији биле изузетно снажне.

Скоро на сваком стадиону на којем је играо ван његовог Аптон Парка, Бест је био мета злостављања.

„Једноставно, то је било тако", каже он и додаје како никада неће заборавити подршку својих саиграча.

„Боби је увек био спреман да помогне, баш као и Хари Реднап или Били Бондс - они су ме храбрили да наставим и да не дозволим да ме то поремети".

„Такође, рекли су ми да сам храбар и да би они одавно одустали да су били на мом месту.

Али ја сам сматрао да имам обавезу, на неки начин, и да је то нешто што сам одувек желео да урадим и да ме нико на том путу не може зауставити."

„Најважније од свега је било што сам знао да ме црни људи који су радили у Енглеској у то време гледају у медијима и на телевизији као инспирацију".

„Данас када се осврнем на фудбал видим да је црних играча више него било којих других.

Игра припада свима, не само једној групи људи. Није битно које сте боје, лопти је свеједно".

Бест је свестан и злостављања које је у последње време усмерено ка Рахиму Стерлингу из Манчестер Ситија и овом играчу нуди и један савет:

„Игнориши их. Све се то дешава јер је свет у којем живимо такав".

„Сваки пут када помислиш да ће бити боље, постане још горе. Само истрчи на терен и играј, а твој клуб и твоји људи ће да те подрже".

Бест је отишао да игра за холандски Фејенорд, неке клубове у Америци, а опробао се и у тренерском послу пре него што се пензионисао и вратио у отаџбину.

Никада више није срео пријатеља и ментора Бобија Мура пре него што је легендарни фудбалер преминуо 1993.

„Радио сам као тренер у Америци када је умро. Штета је што га никада више нисам видео, али такве ствари се дешавају у животу", додаје Бест.

Kада бих могао нешто да му поручим, рекао бих му:

„Хвала за сву помоћ коју си ми пружио".

„Никада га нећу заборавити".

Погледајте видео о младој фудбалској нади Арсенала

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]