Фудбал, Хладни рат и расизам: Црни фудбалски Шериф иза Гвоздене завесе

Cherif Souleymane

Аутор фотографије, Other

Потпис испод фотографије, Шериф Сулејман је постао велика звезда гвинејског фудбала након периода који је као млад играч провео у Источној Немачкој
    • Аутор, Мохамед Фаја Бари
    • Функција, Фудбалски новинар, Гвинеја

Kада је Шериф Сулејман отпутовао из Гвинеје у Источну Немачку не би ли студирао архитектуру, 1962, тада 17-годишњи младић није имао представу да ће у року од 12 месеци почети да преобликује источнонемачки фудбал.

Нити да ће постати први играч из Гвинеје који је играо у Европи. И један од првих Африканаца.

Данас сматран једним од највећих играча у својој земљи, Сулејман је отпутовао иза Гвоздене завесе у склопу програма размене студената са Источном Немачком, тада комунистичке земље која је имала блиске везе са Совјетским савезом.

„Отишао сам да студирам архитектуру, а не да пређем у други клуб", рекао је он за ББЦ Спорт.

Па ипак, убрзо се нашао у позицији да игра у другој лиги, пошто је његов таленат примећен док је играо за факултетски тим у Новом Бранденбургу, неких 130 км северно од Берлина.

„Тренер локалног спортског клуба из Новог Бранденбурга ме је позвао да заиграм за њих и ја сам пристао."

Ускоро, стекао је утисак да на терену представља све црне људе.

„Био сам једини црни играч у читавој Источној Немачкој у то време и био сам поносан на то. Феноменално сам се осећао", каже Сулејман који ових дана слави 77. рођендан.

Једини играч из Гвинеје који је икада проглашен за најбољег фудбалера у Африци је уживао у клубу из малог града у којем га је цела заједница познавала и волела и због вештине и због способности да даје голове.

Његова изузетна нападачка игра је помогла Новом Бранденбургу да се пласира у највиши ранг такмичења, али је убрзо морао да се повуче јер је странцима тада било забрањено да се такмиче у Оберлиги ДДР.

„Провео сам две сезоне у Новом Бранденбургу и постигао сам много голова", рекао је.

„Прву сезону смо завршили на 12. месту и ја сам био најбољи стрелац, а следеће године сам им помогао да буду први."

„Затим сам напустио клуб и отишао у Нојстрелиц, где сам остао једну сезону, док је тим завршио на другом месту."

Деца су ме додиривала да виде да ли је то угаљ на мојој кожи

Town gate Stargarder Tor in Neubrandenburg

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Нови Бранденбург је град у регији Мекленбург, у Западној Померанији

Али иако је у великој мери био прихваћен у малој заједници, није све било идеално за Сулејманија који тврди да је био суочен и са расизмом.

У сваком случају, он није дозволио да то на било који начин утиче на њега.

„Био сам веома прибран и добро сам се осећао иако је било сасвим нормално да ме навијачи противничких тимова дочекују расистичким повицима", каже он.

„Проблем је био у томе што сам био у граду у којем људи једва да су икада видели црнца. Неки су ме питали где сам научио да играм фудбал, јер нису могли да верују да је црни играч у стању да даје толико голова."

„У ствари, деца су ме чак додиривала да виде да ли је то угаљ посут по мојој кожи, не би ли се уверили да сам заиста црнац."

„Али сам свеједно уживао у игрању тамо јер сам био познат у целом граду и зато што су ме многи волели због моје добре игре. Градоначелник Новог Бранденбурга ме је једном приликом позвао на ручак."

„Био сам млад, али је то било добро искуство за мене, пошто никада нисам дозволио себи да будем уздрман. Због тога сам стално давао голове."

Сулејман је у Источној Немачкој играо три године пре него што се вратио кући у Хафију из Kонакрија, где је постао суперстар афричког фудбала.

Слава у клубу, жал због репрезентације

Сулејманова каријера у Источној Немачкој је била завршена када га је Гвинеја по први пут позвала на квалификације за Свеафричке игре у Обали Слоноваче, 1965. године.

Уместо да се након тога врати у Европу, он је на позив државе отишао у Kонакри, главни град Гвинеје.

„Тако су моје студије и фудбалска каријера у Европи били завршени", каже он.

„Жао ми је што нисам завршио студије у Источној Немачкој. Чак сам се касније уписао и на факултет у Kонакрију, али ни њега никада нисам завршио."

У сваком случају, Сулејманов повратак у Гвинеју је представљао блистав део његове каријере јер је наставио да осваја трофеје и индивидуалне награде.

Остатак каријере је провео у Хафији где је постао део Златне генерације који је био не само најуспешнији тим у Гвинеји, већ и у Африци седамдесетих година.

Cherif Souleymane and team mates

Аутор фотографије, Other

Потпис испод фотографије, Сулејман је освојио континенталне титуле са Хафијом, али није имао такве резултате са Гвинејом у Kупу нација

Овај свестрани играч, који је каријеру почео као нападач, пре него што је прешао на средину терена, а коначно завршио као одбрамбени, био је сматран звездом због тога што је давао и намештао голове, као и због сјајних пасова и добре маневарске игре.

Kао централни нападач током 70-их година, био је део убитачног напада који су поред њега чинили и Петит Сори и Нђо Леа.

Овај трио је помогао Хафији да стигне до пет финалних утакмица у афричком Kупу шампиона - претечи данашње Лиге шампиона - и до три континенталне титуле 1972, 1975. и 1977. године.

Током првог тријумфа, давао је голове обема ногама против Симбе из Уганде, а такмичење је завршио као најбољи стрелац турнира са четири гола.

Ово достигнуће му је донело и титулу афричког фудбалера године у избору Франс Фудбала.

„Освајање Златне лопте је био посебан тренутак за мене, моју земљу и моје саиграче", каже он.

„То нас је ставило на фудбалску мапу Африке."

Cherif Souleymane

Аутор фотографије, Other

Потпис испод фотографије, Сулејман је тренутно технички директор Фудбалског савеза Гвинеје

Сулејман је изабран за најбољег фудбалера Гвинеје у 20. веку, пошто је помогао да се његов национални тим квалификује на свој први афрички Kуп нација 1970, а затим и поновио тај успех 1974. и 1976.

Играо је на сва три турнира, а Гвинеја је завршила на другом месту 1976, што им је и најбољи резултат у Kупу нација.

Гвинеја је испустила предност у последњим тренуцима финалне утакмице против Марока.

Резултат је био нерешен, 1:1, а ово је било једино првенство у којем је редослед одлучивала групна фаза, а не сама финална утакмица.

Сулејман и даље ту утакмицу назива ,,најгорим тренутком" своје каријере.

„Требало је да победимо Мароко и да освојимо трофеј. Били смо веома близу", рекао је Сулејман. „Играо сам у одбрани тог дана, али сам дао гол за наше вођство."

„Водили смо са 1:0 до пет минута пре краја утакмице, када су Мароканци изједначили и освојили турнир на основу броја бодова које су сакупили."

Званично се опростио од фудбала 1980. године, као играч који је каријеру започео иза Гвоздене завесе, али се оданде вратио и поред славе коју је тамо стекао.

Grey line

Погледајте видео о младој фудбалској нади Арсенала

Потпис испод видеа, Млада нада Арсенала: Да ли је ово нови Анри
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]