Фудбал и Велика Британија: Сер Алекс Фергусон - икона Манчестер јунајтеда и Абердина у седам прича

Пре осам година, фудбал се заувек променио.

Објава на интернет страници Манчестер јунајтеда потврдила је вест, док су објаве на друштвеним мрежама из клуба са Олд Трафорда произвеле хиљаде коментара из свих крајева света.

Порука је била кратка, дефинитивна и суморна: „Сер Алекс Фергусон одлази у пензију."

Касније истог месеца, Шкотланђанин, са 13 првенствених титула на Олд Трафорду, преузео је кормило над Јунајтедом последњи пут да би спустио завесу пред 39 година тренерског рада.

Међутим, трофеји које је освојио са Абердином и Јунајтедом не причају читаву причу о човеку за ког сте прошле године гласали као највећег британског тренера свих времена.

Овде се ББЦ Шкотска детаљније бави причом о сер Алексу Фергусону, после објављивања новог документарца Никад се не предај који је снимио његов син Џејсон.

„Само узми две флаше црног за мене" - Овен Којл

Многи тренери су током година коментарисали како су добијали подршку од Фергусона. У лето 2008. године, тренеру Барнлија Овену Којлу била је потребна услуга…

Управо сам завршавао процес добијања своје професионалне лиценце и налазио сам се у Швајцарској за Европско првенство.

Био сам са Џимом Флитингом и Мартином Фергусоном [братом Алекса Фергусона].

Ћаскали смо и ја сам рекао: „Мартине, можеш ли да ми учиниш услугу и позовеш шефа? Он има једног играча, а ја желим да попричам с њим пре било кога другог."

И тако га је он позвао, дао ми телефон и ја сам му рекао: „Треба ми услуга. Имате Криса Иглса, а ја мислим да би он био друга класа за мене."

Одговорио је: „Вратићемо се тренинзима 4. јула и договорићемо нешто. Дајем ти реч, али немој више да ме гњавиш пре тог датума."

И заиста, у 8:30 ујутро 4. јула, ја га позовем и он каже: „Одржао си реч, али ја га водим на пред-сезонску турнеју по Јужној Африци зато што ми је потребан. Али, кад се вратимо, ако жели да пређе код тебе, твој је."

Дао нам је и понуду, колико ће то да кошта, и читава ствар је испала свега милион фунти.

Потом ми је рекао: „Не гњави ме више док се не вратим, али решићемо."

Потом сам гледао сваку утакмицу коју је Јунајтед одиграо у Јужној Африци и можете ли да замислите да је он био главни голгетер на турниру?

Играо је као никад до тад. Помислио сам: 'Нећу га добити'.

И први дан након што су се вратили, позовем га и он ми каже: „Очекивао сам твој позив, синко. У реду, све што смо причали раније и даље стоји."

Испричао сам му да сам се бринуо, а он ми је рекао: „Дао сам ти реч. Ако жели код тебе, твој је."

После тога је био сјајан према мени.

Кад смо добили финале плејофа за прелазак у Премијер лигу, послао ми је поруку рекавши: „Били сте сјајни ове године, али не заборави, кад вам дођемо у посету, желим да ме чекају две флаше лепог црног вина за мене и мој штаб."

Десило се да наша прва лигашка утакмица код куће буде баш против Јунајтеда и ми смо је добили.

Упркос томе, мора да је седео са мном читав сат и по после утакмице. Каква људина.

Ја не пијем, па сам рекао Дарену, који ради ПР, да оде и нађе две флаше лепог вина.

И он је отишао и потрошио 300-400 фунти, а ја сам те две флаше ставио у фрижидер.

Хвала богу да је био тамо или би пропале.

Сер Алекс и штаб су их попили, тако да претпостављам да су биле добре.

„Моја мама му је спустила слушалицу" - Дарен Флечер

Говорећи за подкаст Локдаун тактикс, бивши везни играч Манчестер јунајтеда Дарен Флечер, који је касније под Фергусоном освојио пет титула и Лигу Шампиона, присећа се титанског сукоба између тренера Јунајтеда и његове мајке…

Замало сам потписао за Њукасл.

Ишао сам да гледам све утакмице Јунајтеда од своје 12. године, а Њукасл је био други највећи тим.

Сви су ми говорили: „Погледај све те велике везне играче Манчестер јунајтеда, никад нећеш доспети у тим, Њукасл је реалнији."

У том тренутку Алекс Фергусон се спремао за пензију кад је то први пут најавио.

И зато сам размишљао да потпишем за Њукасл, а вест о томе стигла је до сер Алекса.

Он ме је једне вечери позвао на кућу и јавила се моја сестра.

Рекла је да је за мене, а шеф је потпуно полудео.

Имао сам 15 година, био сам блед као крпа, а он се преко телефона истресао на мене.

Моја мама ме је видела, преотела ми телефон, слушала неколико секунди и рекла: „Више се никад не обраћајте тако мом сину" и залупила му слушалицу.

Помислио сам: „Шта се то, ког врага, дешава?".

А онда је следећег минута поново зазвонио телефон и Сер Алекс је рекао: „Искрено се извињавам, госпођо Флечер. Стварно нам се допада ваш син, долазим до вас следећим летом за Единбург."

Моја мама се вероватно осврнула по кући помисливши како није поспремила и рекла: „Е не, нећете, он ће доћи до вас."

Отишао сам тамо и све се решило.

Била је то најбоља одлука коју сам икад донео и какав је само утицај имала на моју каријеру.

Обрнута психологија - Били Старк

Били Старк, који је играо под Фергусоном у Сент Мирену, а потом и у Абердину...

Када смо освојили титулу 1985. године [са Абердином], играли смо у Селтик Парку и тај дан сам промашио пенал, а Дејви Прован је дао гол из слободног ударца за Селтик за победу 2:1.

Наредне недеље на тренингу, само је прошао поред мене и рекао: „Надам се да нас ово није коштало титуле", што је била велика ствар.

Поменуо је то онако, у пролазу, али ми се урезало у мозак и само сам помислио: „Аух!".

Да ли је то била додатна мотивација - зато што је то била моја најбоља сезона кад је у питању број датих голова.

Чај са женама које перу дресове и лични додир - Арчи Нокс

Арчи Нокс, који је био Фергусонов асистент у Абердину и на Олд Трафорду, био је тренер Форфар Атлетика 1980. године кад му је пришао тренер Донса. Била је то понуда коју није могао да одбије.

Нисам га добро познавао, али се појавио за утакмицу резервног тима и тражио да причамо.

Одвео сам га у канцеларију Форфара, а он ме је само питао: „Да ли желиш да будеш мој асистент у Абердину?".

Рекао сам: „То би било сјајно, ја сам за". Питао ме је кад могу да почнем, а ја сам рекао: „Сутра".

Да ли сам приметио неку промену у њему од Абердина до Јунајтеда?

Не. Био је врло усредсређен на оно што је желео да постигне са младим играчима.

Увео је скаутинг инфраструктуру на Олд Трафорд и рекао скаутима: „Ако било ко од њих потпише за неког другог, желим да знам нешто о томе."

И тад смо почели да добијамо Бекама, Гигза, Сколса и браћу Невил.

Алекс би увек повео неког од младих играча које смо желели да купимо, или је тек потписао за нас, са родитељима на утакмицу, па на ручак и разговор.

Кад смо купили Бекама, он би долазио на све наше утакмицу у Лондону са мамом, татом и сестром, и свраћао би у хотел у ком је одсео тим ноћ пред утакмицу.

Прва ствар коју ми је рекао кад смо стигли на Олд Трафорд била је: „Морамо да упознамо свакога овде".

Од управитеља, секретарица у канцеларијама, до кухињских радника.

Долазили бисмо ујутро, а две жене које су прале дресове би нам скувале по шољу чаја пре него што пођемо на тренинг.

Било је то старање да свако зна своју улогу, рад на свести о томе да смо сви у овоме заједно.

Исто је било и у Абердину, познавао је свакога.

„Како си, сине?" - Оле Гунар Солскјер

Претходни тренер Манчестер јунајтеда плашио се тренутка кад ће морати да саопшти Фергусону 2007. године да ће одбити нову операцију колена, одлучивши да се повуче из фудбала.

Након што сам паркирао у комплексу за тренинге, он је изашао и рекао ми: „Како си, синко?".

„Нисам баш добро, треба ми још једна операција. Нећу да је радим, морам да се повучем."

Фергусон је рекао: „Ништа не брини, синко, имао си фантастичну каријеру, твоја породица је сигурно поносна, твоја последња сезона је била фантастична.

„Зашто не би тренирао моје нападаче? Иди кући на неколико недеља и врати се кад будеш био спреман."

Отишао сам на три недеље, вратио се и он ме је интегрисао у штаб за први тим и ја сам био тренер Кристијану Роналду, Вејну Рунија, био је ту и Карлос Тевез.

И зато сваки пут кад би Кристијано или Вејн дали гол кроз ноге одбрамбених играча, гурнуо бих лактом свог сина Ноу и рекао: „Твој тата их је научио овоме."

Жестина уверења - Пол Паркер

Иако је био брижна и увиђавна душа највећи део времена, Фергусонове тираде у свлачионици су легендарне, а чак је скован и израз „фен за косу" за неке од бучнијих рибања која би извео застрашујући Глазговљанин. Говорећи за Четири четири два (Four Four Two), бивши одбрамбени играч Јунајтеда присећа се посебног инцидента на полувремену...

Супруга Стива Бруса Џенет била је у болници да би оперисала кичму, а ми смо играли.

Брус је оставио мобилни телефон укључен током утакмице.

Ушли смо на полувремену, а ствари нису баш стајале сјајно на Олд Трафорду.

И тако седимо ми у свлачионици, а Стивов телефон зазвони.

Сви седимо тамо питајући се чији је.

Знао сам да није мој и знао сам да није Дениса Ирвина, јер његов телефон никад није укључен.

Велики Пит Шмајхел одмах је био у фазону: „Нисам ја", а можда је његов поглед и открио чији је био.

Сви смо ућутали и само смо погледали Брусија, а његово лице и став су говорили: „Мој је".

Шеф је притрчао, зграбио телефон, издерао се на Стива Бруса, овај му је одговорио на исти начин покушавши да му објасни да му је жена у болници.

Фергусон је на то рекао: „Не занима ме да ли ти је жена у болници" и хитнуо телефон у зид близу канте.

Телефон се разбио.

„Био је као очинска фигура" - Дејвид Бекам

Фергусон је омогућио Дејвиду Бекаму његов дебитантски наступ за Манчестер јунајтед…

Рекао сам већ много пута до сад, шеф не само да је био највећи и најбољи тренер под којим сам икад играо, он је за мене био и очинска фигура од тренутка кад сам стигао у клуб са 11 година све до тренутка кад сам отишао.

Заиста сам почаствован што ме је водио највећи тренер у фудбалу и што сам каријеру коју сам имао одиграо под њим.

Без њега, никад не бих постигао оно што сам постигао.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]