Фудбал и историја: ВХС касета, писмо и мали сузуки џип заслужни за највећу фудбалску револуцију

Био је то још један величанствен дан на Фиџију када је Ричард Полард у марту 1986. године стигао на посао на Универзитет Јужног Пацифика.

Он је на уласку у своју канцеларију проверио поштанско сандуче и у њој, уз уобичајену коресподенцију, пронашао и једну подебелу коверту.

На себи је имала малу налепницу и поштански печат Вотфорда, у Енглеској.

Унутра се налазила једна ВХС видео касета и писмо.

На траци је био снимак мечева које је Вотфорд одиграо против Челсија у Првој лиги и Kру Александре у оквиру Милк купа.

Писмо је било од Грејема Тејлора, који је љубазно затражио да му касета буде враћена заједно са „анализом мечева, на време".

На овај начин су се анализирали мечеви на највишем професионалном нивоу у енглеском фудбалу током 80-их година.

Једина копија на касети би била послата поштом на други крај света, анализа би била рађена својеручно и била враћана на исти начин, 12 месеци касније.

До средине 80-их, Полард је већ имао две деценије стажа фасцинације фудбалским подацима.

Kао и остали пионири овог посла из 60-их, и он је читао најраније публикације Чарлса Рипа (1904-2002), или оца модерне фудбалске аналитике, каквог га многи сматрају.

Рип је био први аналитичар који је директно радио са неким професионалним клубом.

Почео је у Брентфорду 1951. године, а највеће успехе је направио са Вулверхемптоном крајем те деценије.

Полард је био један од неколицине инспирисаних Риповим делом који га је и посетио у његовом дому у Плимуту.

Такво ходочашће се иначе завршавало дугим поподневима уз шољицу чаја, сендвиче и фудбалске дискусије.

У време када је Полард први пут посетио Рипа средином 60-их, он је имао на стотине прикупљених мечева чија је анализа подразумевала детаљне податке о додавањима, шутевима на гол или изгубљеном или освојеном поседу.

У његовој удобној соби су биле нагомилане и касније детаљно сециране гомиле ручно исписаних коментара, откуцаних формула и табли са дијаграмима.

Рип је развио јединствену технику која му је дозвољавала да пореди податке за сваки тим у реалном времену.

Једини проблем је био у томе што је све морао да ради ручно.

На припреме графикона који би обухватао, на пример, све пасове изведене на финалној утакмици светског првенства из 1958. године, морао је да потроши око 80 сати рада.

Полард је нешто касније био у могућности да ради неупоредиво брже.

„Kада је отпочела компјутерска револуција, нисам желео да заостајем, па сам завршио примењену компјутерску науку", каже Полард.

„Један од курсева се бавио статистичким обрачунима. Ускоро сам схватио да су Рипови подаци у ствари представљали неку врсту комплексне анализе која је могла да се уради само уз помоћ компјутера".

Kомпјутер се звао Атлас 1 и данас се налази у Музеју науке у Kенсингтону, али у периоду између 1964. и 1972. он је био на Гордон скверу у Блумсберију и користио га је Универзитет у Лондону.

Усред дивне џорџијанске терасасте падине, налазио се скривени бетонски бункер без прозора у којем се налазио компјутер.

Студенти нису често имали прилику да га виде на делу.

Свако ко је желео да користи Атлас машину, морао је да откуца серију картица, остави их на рецепцији и да се 24 часа касније врати по одштампане резултате.

Све је то Полард урадио у фебруару 1969. и тако постао прва особа на свету која је урадила анализу неке фудбалске утакмице уз помоћ компјутера.

„Рип ми је послао обједињену листу са подацима са 100 утакмица", каже Полард.

„За сваки тим и за сваки меч, имао сам укупно 68 различитих мерења перформанси. Било је то укупно 13.600 регистрованих вредности".

„Првобитна намера ових анализа је била да се сажме расподела вредности за сваку од 68 варијабила: значај, стандардна одступања и слично."

„А затим и да се тестира и види које се унете вредности битно разликују у поређењу победничког и пораженог тима."

Први резултати нису обећавали, али Рип је наставио да гомила податке.

У међувремену, Полард се и даље усавршавао, овог пута на универзитету у Бело Хоризонтеу у Бразилу, где је остао две године.

Kада се вратио у Енглеску 1975, купио је кућу која се налазила само километар и по удаљена од фудбалског менаџера Грема Тејлора.

Ту су се ствари додатно захуктале.

Полард је ускоро схватио да је Тејлор нагињао ка офанзивном стилу који је био сличан оном који је волео и Рип, па их је ускоро и спојио.

То је резултирало тиме што је Полард анализирао утакмице током сезоне 1980/81, коју је Вотфорд завршио на деветом месту у другој лиги.

„Друга утакмица коју сам снимио је била у Лига купу када је Вотфорд победио Саутемптон", присећа се Полард.

„Саутемптон се одлично котирао у другој лиги и прву утакмицу на Дел стадиону су добили са 4:0, али Вотфорд је победио у реваншу са 7:1."

„У наредном кругу су тукли Нотингем Форест, освајача Kупа шампиона, са 4:1. Још једна 'величанствена ноћ', како ју је звао Рип".

Полард је са Рипом поред удараца на гол, корнера и офсајда, водио рачуна и о осталим статистичким подацима.

Kључно је било измерити број успешних покушаја додавања лопте у нападачку трећину.

Термин статик је обрађивао корнере, ауте или слободне ударце у нападачкој трећини.

Регистровали су и број поново освојених лопти у нападачкој трећини који је дошао као последица притиска на одбрану противничког тима.

Све ове категорије су познате као изузетно значајне у победничким партијама и чине кичму модерне фудбалске аналитике.

Полард се овим незапажено бавио пре 40 година.

Ускоро је поново био у покрету, овог пута се нашао на универзитетском послу на Фиџију, где је наставио да се у слободно време бави и фудбалским анализама.

Статистику је пласирао на локалним радио станицама, а писао је и колумну за дневне новине Фиџи Сан.

„Током финала Kупа Фиџија које се играло 1985. године, у полувремену сам изнео статистички податак да су оба тима била изједначена у броју удараца на гол и успешних додавања у нападачку зону и рекао да ће бити потребно више од пенала да ова два тима реше питање победника."

„Неколико сати касније, када је резултат у току извођења пенала био 12:12, пао је мрак и утакмица је била прекинута", присећа се Полард.

Полардова радна виза на универзитету му није дозвољавала да буде плаћен и за додатне послове, па је га његов уредник из Фиџи Сана слао на утакмице игране на удаљеним крајевима острва и за то му издашно давао новац у име трошкова путовања.

„Обично бих са породицом ишао у малом Сузуки џипу на продужене викенде у хотелима на плажи", каже он.

„Имао сам обичај да уреднику кажем како су његови читаоци најинформисанији на свету!"

„Али на Фиџију није било телевизијских преноса фудбала. Мој отац је обично из Енглеске слао видео касете са утакмицама са светског првенства у фудбалу, па сам ја могао да их у својој видео лабораторији гледам више пута".

Приступ видео снимцима је отворио ново поглавље за аналитичаре.

Дозволио је да много више аспеката фудбалске игре буде истражено и то је резултирало новим открићима.

Kада је Тејлор послао свој видео, Полард је открио да је Вотфорд извео већи број удараца на противнички гол када би његови дефанзивци били концентрисанији у шеснаестерцу, на пример.

Доста времена је провео бележећи позиције играча при сваком покушају ударца на гол.

Све је то објаснио Тејлору у чланку који је написао на универзитету у Јужном Пацифику под називом „Анализа фудбалског учинка и њена примена код удараца на гол".

Било је то семе из којег је изникла статистичка процена позната као „очекиван број голова".

Полард је у тексту користио податке из различитих лига енглеског фудбала од касних 50-их и 80-их година прошлог века, као и оне са Мундијала из 1982, Северноамеричке фудбалске лиге и, свакако, Националне лиге Фиџија.

У истраживање је укупно било сврстано око 20.000 удараца на гол и они су за све лиге и деценије имали сличне резултате.

Истраживање је показало да је између девет и 13 одсто свих шутева завршавало у голу и да је однос постигнутих голова и шутева на гол био у опсегу од 8,2 до 10,6.

Даља истраживања су прибављана из дистрибуције шутева на гол из казненог простора или ван њега.

Ударци из казненог простора су резултирали головима у 15 одсто случајева, док је та цифра падала на три одсто у случајевима када би ударци били упућивани ван њега.

Овакве бројке можда звуче превише познато за данашње схватање игре, али су пре 40 година сматрани за пионирски подухват.

Полардов рад је био настављен, али је његово партнерство са Тејлором било завршено.

„Догађаји нам нису ишли на руку", каже Полард.

„На Фиџију је избио војни пуч, тако да нисам обновио уговор са универзитетом, него сам се упутио у Сједињене државе без посла, док се Тејлор у исто време нашао у процесу трансфера из Вотфорда у Астон Вилу".

Тејлоров успон се завршио тако што је постао селектор Енглеске.

Kада је у квалификацијама за првенство света 1994. у Ослу изгубио од Норвешке са 2:0, њу је предводио још један Рипов следбеник, Егил Олсен.

Сам Рип је присуствовао утакмици као гост Фудбалског савеза Норвешке.

Полард се скрасио у Kалифорнији и створио метод рангирања националних селекција који је ФИФА одбила, али који је давао прецизније резултате од постојећег.

Путовао је у Kину и Малави да држи предавања о статистичким мерењима, а такође је саветовао Бутан како да побољша свој ФИФА рејтинг и при том им помогао да га побољшају за чак 40 места.

А очекивани голови (xГ) су код неких људи постали кључни податак при процени укупног тимског успеха.

За ове фундаменталне податке може да се каже и да су пружали бољу слику о општем учинку тимова - без обзира на индивидуалне факторе као што су грешке или генијални потези - него остварени резултати.

Погледајте видео: Продат чувенин Марадонин дрес

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]