Свемирска истраживања: Да ли је вода на Земљу стигла из метеорита

Метеорит који је пао у Винчкомб у области Глостершир у Великој Британији прошле године, садржао је воду која је била готово идентична води на Земљи.

Ово поткрепљује идеју да су стене из свемира донеле кључне хемијске компоненте, међу којима је и вода, на планету Земљу рано у њеној историји, пре више милијарди година.

Овај метеорит сматра се најважнијим пронађеним у Великој Британији.

Научници, објављујући прве детаљне анализе, кажу да су дошли до фасцинантних увида.

Више од 500 грама поцрнелих остатака метеора покупљено је из башта, са пута и њива, пошто је огромна ватрена лопта осветлила ноћно небо.

Измрвљени остаци су пажљиво каталогизовани у лондонском Природњачком музеју, а затим дати тимовима широм Европе да их истраже.

Вода је чинила око 11 одсто тежине метеорита и садржала је врло сличан однос различитих врста атома водоника у односу на воду на Земљи.

Неки научници кажу да је млада Земља била толико топла да је велики део воде испарио.

Вода која се данас налази на Земљи, а 70 одсто њене површине је прекривено океаном, вероватно је касније настала, сматрају.

Неки сматрају да је та вода могла да дође из ледених комета које су падале, али њихов хемијски састав се не поклапа баш најбоље.

Угљенични хондрити, какав је и метеорит који је пао у Винчкомб прошле године, сасвим сигурно је сличног састава.

Чињеница да је пронађен мање од 12 сати после пада значи да је апсорбовао врло мало воде са земље, или било којих других загађивача.

„Сви други метеорити су на неки начин угрожени земаљским окружењем", Ешли Кинг из Природњачког музеја, рекла је за ББЦ.

„Али овај метеорит је другачији због брзине којом је покупљен.

„То значи да када га меримо, знамо да нас састав који гледамо води све до састава на почетку Сунчевог система, пре 4,6 милијарди година.

„У низу узорка стена, не бисмо могли имати нетакнутији примерак."

Прецизна путања

Научници који су испитивали органска једињења метеорита која садрже угљеник и азот, као и његове аминокиселине, имали су сличну јасну слику.

Ово су врсте честица које су могле бити сировина за почетак биологије у раном развоју Земље.

Нова анализа такође потврђује порекло метеорита.

Снимци ватрене лопте омогућили су истраживачима да разраде врло прецизну путању.

Рачунајући уназад, ово указује да је метеорит дошао из спољашњег астероидног појаса између Марса и Јупитера.

Даља истраживања откривају да је оборен са врха матичног астероида, вероватно у неком судару.

Онда је било потребно само 200.000 до 300.000 година да стигну на Земљу, открива број одређених атома, као што је неон, који су настали у материјалу метеорита кроз константно зрачење из свемирских честица велике брзине или космичких зрака.

„Тих 0,2-0,3 милиона година звучи као доста дуго, али из геолошке перспективе, то је заправо веома брзо", рекла је др Хелена Бејтс из Природњачког музеја.

„Угљенични хондрити морају брзо да стигну или неће преживети, јер су тако мрвљиви, тако крхки, да ће се једноставно распасти."

'Још тајни'

Прва анализа научника, објављена у овонедељном издању часописа Science Advances, само је преглед својстава овог метеорита.

Ускоро ће бити објављено још десетак радова о специјализованим темама у издању часописа Meteoritics & Planetary Science.

Али, ни они неће бити последња реч.

„Истраживачи ће наставити да раде на овом узорку у годинама које долазе, откривајући још тајни о пореклу нашег Сунчевог система", рекао је др Лук Дејли са Универзитета у Глазгову, коаутор студије.

Погледајте и видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]