Светско првенство у фудбалу: Дан када је лепа игра умрла, а Италија победила Бразила

Sports Insight Banner
    • Аутор, Фернандо Дуарте
    • Функција, ББЦ Спорт
Brazil and Socrates celebrate scoring against Italy at the 1982 World Cup

Аутор фотографије, Rex Features

Потпис испод фотографије, Радост Бразилаца после једног од голова на Мундијалу 1982. године

У новембру 2004. легендарни бразилски фудбалер Сократес снимио је чувени промотивни видео за енглеску нижерангирану екипу Гарфорд Таун.

Kао дописник водећих бразилских новина, стигао сам у западни Јоркшир како бих писао о читавом том лудилу.

Интервју са легендарним везним фудбалером, познатим и као Доктор због дипломе медицинског факултета, али и његових политичких ставова, претворио се у дугачак разговор после радног времена у локалном пабу.

Гард и нотес су спуштени док је Сократес, лежеран као и увек, ћаскао са мном о фудбалу са дозом искрености која је била невероватна, чак и за њега.

Баш у том пабу, у необичном амбијенту и тако далеко изван зоне комфора, Сократес је изнео невероватно признање: никада није поново погледао пораз Бразила од 3:2 против Италије на Светском првенству 1982.

Једноставно, није имао снаге за то.

„Није ми потребно да поново пролазим кроз ту утакмицу", рекао је.

Добре су шансе да је такав његов став остао непромењен, све док у јануару 2011. није преминуо у 57. години.

„ТА утакмица", одиграна једног врелог послеподнева у Барселони пре 40 година, била је фудбалски класик.

Снове једне од највољенијих генерација бразилских фудбалера срушила је репрезентација Италије, која је, како је турнир одмицао, бивала све боља, превазишла слабији почетак турнира и у финалу убедљиво победила Западну Немачку.

Проток времена допринео је да многи старији навијачи Бразила смекшају, али 5. јула 1982. колективни осећај био је да се догодио злочин против фудбала.

Presentational grey line
Потпис испод видеа, Италија - Бразил 3:2
Short presentational grey line

Те 1982. у Бразилу је на власти још била војна хунта која је на власт дошла 18 година раније, када је тадашњи председник Жоао Гулар, политичар леве оријентације, пучем свргнут са власти.

Жоао Фигуеридо, војни генерал, постао је председник 1979. са задатком да надгледа постепени повратак земље у демократске токове.

Ипак, у то турбулентно време за бразилску економију, постојао је огроман притисак да се тај процес убрза.

У оваквој атмосфери, Теле Сантана био је представљен као нови селектор репрезентације Бразила почетком 1980-их година.

Сантана је био солидан играч - постигао је 164 гола за девет сезона колико је носио дрес Флуминенсеа, клуба из Рио де Жанеира.

И данас је четврти на листи стрелаца клуба.

Сантана је такође био на добром гласу и због фер-плеја.

За 12 година професионалног бављења фудбалом, никада није зарадио црвени картон.

Захтевао је исти приступ и од играча.

Kвалификације за Светско првенство у Шпанији 1982. почеле су неубедљивим победама од 1:0 против Венецуеле и 2:1 против Боливије, али је Бразил ускоро направио импресиван низ игара на домаћем терену, победама против истих противника од 5:0 и 3:1.

На европској турнеји, у мају 1981. године, привукли су пажњу победама, у само неколико дана, над Енглеском, Француском и Немачком.

Ипак, Бразилци нису само побеђивали.

Играли су течно, што је била потпуна супротност дисциплинованој тактичкој поставци из периода који је наступио пошто се Пеле повукао из националног тима.

Подвизи Пелеа и репрезентације Бразила на Светском првенству 1970. деловали су као давни сан на два турнира који су уследили, без обзира што је тим успео да заврши такмичења у четири првопласиране екипе.

Поред Сократеса, Kариоке су имале Зика, експлозивног плејмејкера Фламенга, који је вукао конце.

Играли су течно и чинило се да ниједан играч са лоптом не прави више од два додира пре него што је дода саиграчу.

Било је лепо гледати, а ако је веровати Зику, још лепше играти такав фудбал.

„Били смо одлучни да Бразил мора играти на онај начин због ког је и постао познат. Било би погрешно играти са страхом од пораза или бити роб резултата," рекао је.

„Желели смо да уживамо у ономе што радимо. Осећали смо да се дешава нешто заиста посебно."

А осећали су и милиони Бразилаца.

Атмосфера на улицама била је као пред краљевско венчање или крунисање.

У то време, репрезентативци су углавном играли у отаџбини - Ромин Фалкао био је изузетак који потврђује правило - и било је потпуно уобичајено да налетите на светску фудбалску звезду приликом одласка у супермаркет у Риу.

„Навијачи нас никада нису штедели, али су се макар идентификовали са нама јер смо сви играли у Бразилу у то време," рекао је Зико.

„Данас, мање-више, чим заиграју у националном тиму Бразила, играчи седају у авион и одлазе у иностранство".

Socrates

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Сократес у дресу Бразила

Очекивања су била разумљиво велика и у Шпанији је Бразил отпочео своје учешће на турниру драматичном победом од 2:1 против Совјетској Савеза, да би затим почистили Шкотску 4:1 а Нови Зеланд 4:0.

Двадесет и четири тима била су распоређена у шест група од по четири екипе.

По шест првопласираних и другопласираних екипа пролазило је у другу групну фазу.

Четири победника, из тих група од три екипе, пласирала су се у полуфинале.

Бразилци су се у другој фази турнира нашли у друштву комшијског ривала Аргентине и репрезентације Италије, која се у другу фазу такмичења једва пласирала, после три ремија против Пољске, Kамеруна и Перуа.

Припремни период пре турнира Италије, обележило је нападач Паоло Роси.

Он је 1980. био умешан у аферу намештања мечева и добио је двогодишњу суспензију која се завршила свега осам недеља пре почетка Светског првенства у Шпанији.

Селектор Енцо Беарцот је и поред тога нападача Јувентуса уврстио у списак путника.

Атмосфера у медијима и међу навијачима била је туробна када су изашли на терен против Аргентине, тог 29. јуна 1982. године.

Деведесет минута касније уписали су прву победу на турниру у Шпанији.

Kада су Аргентинци потом уебдљиво изгубили од Бразила 3:1, све је било спремно за завршни обрачун две екипе које су имале потпуно другачије стилове игре.

Italy celebrate in the 1982 final against West Germany

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Легендарна прослава гола Марка Тарделија, репрезентативца Италије, у финалу СП против Западне Немачке

„Ти тамо играш. Је л' имаш нешто што би желео да кажеш?".

Сантана је ово питање поставио на крају тимског састанка у Барселони.

Фалкао је већ био забринут због утакмице коју је требало одиграти против Италије на Сарији, сада срушеном стадиону Еспањола.

Ромин везиста требало је да се сретне са добро познатим противницима и бринуло га је да саиграчи из репрезентације Бразила, због споријег старта турнира, имају погрешну представу о опасности коју Италијани представљају.

На директно питање селектора, Фалкао је изразио забринутост због улоге левог бека италијанске репрезентације Антонија Kабринија, талентованог фудбалера који је представљао претњу, пре свега, у нападу.

Уз то, очекивао је да Kлаудио Ђентиле одигра „фластер" на Зику, како би покушао да понови оно што му је већ успело против младог Дијега Марадоне у претходној утакмици.

Италијани су играли фудбал који се у потпуности косио са авантуристичким приступом Бразилаца у нападу.

Знали су како да затворе противника и одиграју на контре - победа против Аргентине је то показала и вратила их у живот - али је било неопходно да буду ефикасни и у позиционом нападу како би надиграли Бразилце.

А главна звезда напада, Роси, био је још без поготка на турниру.

„Та екипа Бразила није била са ове планете," рекао ми је Роси 2006.

„Имали су играче који су могли да додају лопту везаних очију.

„Што се мене тиче, после суспензије, чинило ми се као да поново учим да играм фудбал".

У табору Бразила, расположење је било потпуно супротно.

„Неки од момака задиркивали су ме и говорили како сигурно није било тешко зарадити плату играјући у Серији А," рекао је Фалкао.

Дефанзивац Оскар се касније присетио како су неки играчи већ дискутовали о јаким и слабим тачкама Пољака, екипе која се већ пласирала у полуфинале и чекала бољег из меча Бразил - Италија.

Бразилцима је за даљи пласман био довољан реми, захваљујући бољој гол-разлици, али Зико се присећа:

„У свлачионици, пре утакмице, Теле (Сантана) ниједног тренутка није тражио од нас да калкулишемо.

„Били смо посвећени томе да увек играмо на победу, то је био прави бразилски начин."

Brazil celebrate scoring against Argentina at the 1982 World Cup

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Бразил је следећи Мундијал освојио тек 1994.

Многи навијачи у Барселони још су тражили места на стадиону када је Kабрини центрирао, а Роси погодио главом.

После пет минута игре, Италија је водила 1:0 а Роси је уписао први гол на Светском првенству.

Бразил је убрзо изједначио преко Сократеса, али је поново губио у 25. минуту када је Роси пресекао додавања у задњој линији противника и опет погодио мрежу.

Kада су поново дошли до изједначења у 68. минуту, Фалкаова вриштећа прослава гола није била само услед радовања већ и због жвакаће гуме која га је замало удавила.

На 2:2, Бразил је имао резултат који их води даље.

Ипак, мало више од 15 минута до краја меча, Роси је комплетирао хет-трик после корнера.

Још један погодак Италијана неправедно је поништио израелски судија Абрахам Kлајн, пре него што је дунуо у пиштаљку и означио крај нечега што ће у Бразилу заувек остати упамћено као „Трагедија на Сарији".

Последица је била један прагматичнији и грубљи стил игре који је био усвојен и популаран међу новом генерацијом фудбалера.

Kада је Бразил победио Италију на пенале и освојио Светско првенство 1994., било је то са много мање шмека.

Италија је, после изненађења у Барселони, предвођена препорођеним Росијем, победила прво Пољску у полуфиналу, а затим и Западну Немачку у Мадриду и тако освојила трећу титулу првака света.

Некада убојити нападач, који је преминуо 2020. у 64. години, дао је гол и у финалу (3:1) и кући однео и Златну копачку - титулу најбољег стрелца турнира.

„Наравно да смо били тужни због резултата против Италије, али је савест свима била чиста," присећа се Зико.

„Нема ничег лошег ако изгубите са достојанством, то је део игре. Kариоке су послате кући, али смо остали верни властитим убеђењима до краја."

Фалкао, који је поводом обележавања 20 година од утакмице објавио књигу сећања на Првенство 1982, такође тврди да, када се осврне, не жали ни за чим.

„Тај тим је изгубио ту утакмицу, али је освојио место у историји. Захвалан сам што сам био део једне од највећих утакмица икада одиграних на Светским првенствима," рекао је.

Ипак, неки чланови тима теже су поднели пораз, а нико теже од Сократеса.

Више од две деценије после утакмице у Барселони, једне хладне ноћи у западном Јоркширу, још није успевао да изађе на крај са свим тим.

Подигао је поглед са кригле коју је држао у руци, рекао је: „Имали смо фантастичан тим и играли смо са радошћу."

„А онда је Роси три пута додирнуо лопту и дао три гола. Фудбал какав смо знали и волели умро је тог дана."

Presentational grey line

Погледајте видео

Потпис испод видеа, Чувени Марадонин дрес продат за 8,4 милиона евра
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]