Украјина и Русија: „Испирају мозак нашој деци“, кажу украјински наставници из окупираних територија

Кад се украјинска деца у окупираним областима буду вратила у школу 1. септембра, настава из историје држаће се другачије.

ББЦ сазнаје да се на украјинске наставнике врши притисак да користе руски план и програм, што значи предавање о свету из перспективе Кремља.

Већина имена у овом извештају је измењена.

У окупираним областима на југу Украјине, административне зграде и образовне установе - укључујући школе - украшене су руским заставама.

У Мелитопољу, који је под руском контролом, Иринина тринаестогодишња ћерка се спрема да започне 8. разред.

Ирина је забринута.

„Оно што ме заиста брине у вези са руским планом и програмом је шта ће она учити из историје. Историја ће бити предавана из визуре 'друге стране',", каже она.

Њу љути и то што се часови држе на руском, а не на украјинском.

„То је наметање њихове традиције и културе - не желим да деца постану таоци ове ситуације", каже она.

Покушај брисања украјинске историје у окупираним областима чак се јавно промовише на про-руским каналима на друштвеним мрежама.

Тамо се редовно објављују слике на којима руске снаге уклањају украјинске историјске уџбенике из библиотека.

Руско Министарство просвете обећало је да ће обезбедити руске уџбенике за неколико окупираних области у Украјини.

ББЦ је проучио садржај главних школских уџбеника које је одобрило Министарство просвете и разлике између њихових издања из 2016. и 2022, објављених пре рата.

Већина референци на Украјину и Кијев су избачене.

Чак и „Кијевска Русија" - име средњевековне источноевропске државе са седиштем у Кијеву - замењено је именом „Русија" или само „Стара Русија".

Књиге садрже лажне тврдње да су током руске анексије Крима 2014. људи изашли на улице да „заштите сопствена права" пошто су „у Кијеву на власт дошли радикални националисти уз помоћ Запада".

У међувремену, у актуелној верзији уџбеника, број референци на Путина и његова достигнућа се повећао.

ББЦ је контактирао Министарство просвете, али није добио никакав одговор.

Ирина је размишљала да се пресели на територију под контролом Украјине, али не жели да напусти властити дом.

Она је чврсто решила да не дозволи да њено дете учи школу према руском плану и програму, али се истовремено брине због могућности да задржи дете код куће.

У начелу, деца могу да уче према украјинском плану и програму онлајн, али родитеље брину реперкусије.

„Шта ако нас неко пријави новим про-руским властима или ако крену да прогањају мене и моје дете зато што оно не прима добија руско образовање?", каже она.

Деветнаестог августа, објава на друштвеној мрежи Телеграм локалног про-украјинског медија цитирала је поруку коју је наводно родитељима послао про-руски наставник у школи надомак Мелитопоља.

У њој се каже да „више неће бити учења на даљину на нашој ослобођеној територији" (како Кремљ назива окупиране територије).

Родитељима који буду одбили да шаљу децу на часове уживо „биће одузета њихова родитељска права" ако се буду оглушили о овај пропис више пута.

Наставници се прате и депортују

Про-украјински наставници су такође тешко погођени ратом - неки од њих су приморани да се крију, шаљу на „преобуку" или им се прети депортацијом.

Дмитро, директор школе у Мелитопољу, водио је живахну школу са више од 500 ђака пре инвазије.

Сада се крије пошто га траже руске власти зато што је покушао да организује ђаке да уче према украјинском плани и програму онлајн.

Он каже да познаје наставнике који су или били присиљени или су одлучили да сарађују са руским званичницима или су послати на Крим или у Русију да буду преобучени у складу са идеологијом Кремља.

„Речено им је: 'Ми смо Руси, ми смо један народ. Треба да будемо уједињени' и да овој верзији треба да уче децу", каже он.

Иако је Дмитро одлучио да остане у области под контролом Руса, многи наставници и родитељи су одлучили да иду.

Марина, наставница из Нове Каковке у области Херсона, побегла је крајем јула.

До њене одлуке дошло је неколико недеља пошто су наоружани руски војници и руски шеф просвете најавили да ће затворити школу зато што је директор одбио сарадњу.

Она каже да је чула за мањак наставног кадра у Новој Каковки, и да због тога неки професори морају да предају више неповезаних предмета.

Она се брине да ће руски образовни систем бити штетан по осећај идентитета код деце.

„Њихов главни задатак је да исперу мозгове и усаде сопствену верзију у умове деце.

„Они желе да наша деца забораве земљу у којој су живели, да забораве ко су."

Историјски ревизионизам

Леонид Кацва је руски аутор који 42 године предаје историју школским ђацима у Москви.

Он је присуствовао томе како се историја погрешно представља у руским уџбеницима.

Кад је у питању начин на који је описана анексија Крима из 2014, он каже да се „не помињу активности било каквих руских снага на полуострву".

У новој школској години, Кацва верује да ће књиге вероватно садржати оштре осуде активности запада.

„Уџбеници који су и пре били строго надгледани сада ће у потпуности бити на линији првог канала руске државне телевизије", каже он.

„То је јасан доказ да Кремљ користи школско образовање као пропагандну алатку", каже Дмитро из Мелитопоља.

Међутим, он се нада да ће чак и са ограниченим приступом онлајн верзији украјинског плана и програма деца из његовог региона и даље моћи да уче прави развој догађаја и да ће имати јаснију слику о скорашњој историји Украјине.

„Наша деца упорно питају зашто су школе украшене заставом друге државе. Шта да кажем… Чак и шестогодишњаци схватају да то није нормално."

Додатно извештавање: Јана Љушневскаја

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]