Велика Британија и Авганистан: Британски специјалци убијали авганистанске заточенике

- Аутор, Хана О' Грејди и Џоел Гантер
- Функција, ББЦ Панорама
Припадници специјалних британских јединица САС у Авганистану су више пута убијали заточенике и ненаоружане мушкарце под сумњивим околностима, показује истрага ББЦ-ја.
Новоприбављени војни извештаји сугеришу да је једна јединица можда незаконито убила 54 људи током шест месеци.
ББЦ је пронашао доказе који сугеришу да бивши шеф специјалних снага није доставио доказе поводом истраге о убиствима.
Министарство одбране саопштило је да су британске трупе „храбро и професионално служиле у Авганистану".
ББЦ је сазнао да је генерал сер Марк Карлтон-Смит, бивши шеф британских специјалних снага, обавештен о наводним убиствима, али није проследио доказе Краљевској војној полицији, чак ни након што је та служба започела истрагу убистава које су починили САС-овци.
Генерал Карлтон-Смит, који је постао војни командант пре него што је поднео оставку прошлог месеца, одбио је да коментарише ову причу.
ББЦ Панорама је анализирала стотине страница оперативних извештаја САС-а, међу којима и извештаје који покривају више од десет „убиј или ухвати" рације које је извршила јединица САС-а у Хелманду 2010/11.
Појединци који су служили у тој јединици САС-а током тог периода рекли су за ББЦ да су били сведоци како оперативци САС-а убијају ненаоружане људе током ноћних рација.
Рекли су и да су видели оперативце како користе такозвано „остављено оружје" - калашњикове (АК-47) постављене на место догађаја како би оправдали убиство ненаоружане особе.
Неколико људи који су служили у специјалним јединицама рекло је да су се јединице САС-а међусобно такмичиле у томе да почине највише убистава, и да је јединица у чије је операције ББЦ имао увид покушавала да премаши број убистава претходне која је била на служби.
Интерни мејлови показују да су официри на највишим нивоима специјалних снага били свесни да постоји забринутост због могућих незаконитих убистава, али нису пријавили сумње војној полицији упркос законској обавези да то учине.
Министарство одбране је саопштило да не може да коментарише конкретне наводе, али да одбијање давање изјаве не треба схватити као прихватање чињеничне тачности навода.
Портпарол министарства је рекао да су британске снаге „храбро и професионално служиле" у Авганистану и да су се понашали по „највишим стандардима".
Образац сумњивог убијања
Током 2019. године, ББЦ и Сандеј тајмс истражили су рацију САС-а која је довела до судског спора у Великој Британији и наређења британском министру одбране да открије документе у којима се описује како је влада поступала у овом случају.
За ову најновију истрагу, ББЦ је анализирао новоприбављене оперативне извештаје са детаљима о ноћним рацијама одреда САС.
Пронашли смо образац запањујуће сличних извештаја о авганистанским мушкарцима који су убијени зато што су наводно извлачили пушке АК-47 или ручне бомбе иза намештаја након што су били притворени.
- 29. новембра 2010. јединица је убила човека који је био приведен и враћен у зграду, где је „покушао да их нападне гранатом"
- 15. јануара 2011. јединица је убила човека који је био приведен и враћен у зграду, где је „посегнуо иза душека, извукао ручну бомбу и покушао да је баци"
- 7. фебруара убијен је заточеник за ког су рекли да је „уперио пушку у патролу". Исто оправдање дато је и за стрељања заточеника 9. и 13. фебруара
- 16. фебруара, убијена су двојица заточеника након што је један извукао гранату „иза завесе", а други „посегнуо испод стола и извукао АК-47"
- 1. априла, убијена су двојица заточеника који су враћени у зграду након што је један „посегнуо за АК-47", а други „покушао да баци гранату"
Укупан број погинулих током шестомесечне акције одреда био је троцифрен.
Никакве повреде или рањавање оперативаца САС-а нису пријављени у свим рацијама које је прегледао ББЦ.
Виши официр који је радио у штабу специјалних снага Велике Британије рекао је за ББЦ да постоји „стварна забринутост" због извештаја ескадриле.
„Превише људи је убијено у ноћним рацијама и објашњења нису имала смисла", рекао је он. „Када се неко приведе, не би требало да заврши мртав. То што се дешавало опет и изнова изазивало је узбуну у штабу. Тада је било јасно да нешто није у реду."
Интерни мејлови из тог времена показују да су официри реаговали са неверицом на извештаје, описујући их као „прилично невероватне" и позивајући се на „најновији масакр" ескадриле. Оперативни официр је послао имејл колеги да је „по ваљда 10. пут у последње две недеље" ескадрила послала заточеника назад у зграду „и да се он поново појавио са АК".
„Онда када су се вратили у другу А (зграду) са још једним Б (борбено способним мушкарцем) да отворе завесе, он је зграбио гранату иза завесе и бацио је на ц/с (САС јуришни тим). На срећу, није се активирала.... ово је 8. пут да се ово десило... Ниси се могао ПОМИРИТИ!"
Како је забринутост расла, један од највиших официра специјалних снага у земљи упозорио је у тајном допису да би могла постојати „намерна политика" противправног убијања.
Више руководство је постало толико забринуто да је наручена ретка формална ревизија тактике ескадри, али када је официр специјалних снага распоређен у Авганистан да интервјуише особље из ескадриле, чинило се да је САС верзију догађаја схватио здраво за готово.
ББЦ је сазнао да официр није посетио ниједно место рација нити интервјуисао сведоке ван војске.
Судски документи показују да је коначан извештај потписао командант јединице САС одговоран за сумњива убиства.
Војној полицији ниједан од доказа није прослеђен.
ББЦ је открио да су изјаве које садрже забринутост уместо тога стављене у поверљиви фајл са ограниченим приступом за „Анегдотске информације о вансудским убиствима", који је доступан само неколицини виших официра специјалних снага.
Генерал Карлтон-Смит је 2012. године постављен за шефа специјалних снага Велике Британије.
ББЦ је сазнао да је био обавештен о сумњивим убиствима, али је дозволио ескадрили да се врати у Авганистан на још једну мисију од шест месеци.
Када је Краљевска војна полиција 2013. покренула истрагу убиства у једној од рација спроведених на тој мисији, генерал Карлтон-Смит није открио војној полицији ниједну од ранијих забринутости у вези са незаконитим убиствима или постојањем тактичке ревизије.
Пуковник Оливер Ли, који је био командант Краљевских маринаца у Авганистану 2011. године, рекао је за ББЦ да су оптужбе о недоличном понашању које је покренула наша истрага „невероватно шокантне" и да заслужују јавну истрагу. Очигледни неуспех руководства специјалних снага да обелодани доказе био је „потпуно неприхватљив", рекао је он.
Убиј или зароби
ББЦ-јева истрага се првенствено усмерила на једну шестомесечну мисију распоређивање САС ескадриле која је стигла у Авганистан у новембру 2010.
Ескадрила је углавном деловала у провинцији Хелманд, једном од најопаснијих места у Авганистану, где су талибанске заседе и бомбе поред путева биле уобичајене, а губици војске велики.
Примарна улога ескадриле била је извођење намерних операција хапшења (ДДО) - такође познатих као рације „убиј или зароби" - осмишљених да притворе талибанске команданте и поремете мреже за прављење бомби.
Неколико извора који су били укључени у одабир циљева за операције специјалних снага рекли су за ББЦ да постоје озбиљни проблеми са обавештајним подацима који стоје иза процеса селекције, што значи да би цивили лако могли завршити на листи мета.
Према британском представнику који је био присутан током одабира мете у Хелманду 2011. године, „обавештајци су долазили са списковима људи за које су мислили да су талибани.
Прошли би кроз кратак процес дискусије, а затим би то било прослеђено специјалним снагама које би добиле наређење за убијање или заробљавање".
Према извору, циљање је било под притиском и пожуривало се.
„То није нужно значило 'хајде да их све побијемо', али свакако је постојао притисак да се улог подигне, што је у суштини значило брзо изрицање пресуда овим људима", рекао је он.
Током рација, ескадрила САС-а користила је познату тактику у којој је позивала све из унутрашњости зграде напоље, претресала их и обуздавала лисицама у виду каблова, а затим враћала једног мушкарца унутра да помогне оперативцима специјалних снага у претресу.
Али виши официри су постали забринути због учесталости са којом се у сопственим извештајима ескадриле описује да су заточеници враћани у зграде, да би се потом хватали за скривено оружје - непријатељска тактика коју нису пријавиле друге британске војне снаге које делују у Авганистану.
Међу официрима је такође постојала забринутост да је у значајном броју рација било више убијених људи него што је наводно пронађено оружја на лицу места - што сугерише да је САС пуцао на ненаоружане људе - и да оперативци САС-а можда фалсификују доказе остављањем оружја на месту догађаја након убиства људи.
Након што је у Аустралији изнета слична забринутост, покренута је судска истрага и пронађени су „веродостојни докази" да су припадници аустралијских специјалних снага одговорни за незаконито убиство 39 људи и да су користили „положено оружје" у покушају да оправдају пуцњаву.
До априла 2011. забринутост је била толико велика у Великој Британији да је виши официр специјалних снага писао директору специјалних снага упозоравајући да постоје докази о „намерном убијању појединаца након што су обуздани" и „измишљању доказа који указују на законито убиство у самоодбрани".
Два дана касније, помоћник начелника штаба специјалних снага Уједињеног Краљевства упозорио је директора да би САС могао да води политику „убијања борбено способних мушкараца као мета чак и када не представљају претњу".
Ако су сумње биле тачне, написао је, ескадрила САС-а је „залутала у неодбрањиво етичко и законско понашање".
ББЦ је посетио неколико домова које је ескадрила САС-а претресла 2010/11.
У једном, у малом селу у Над Алију у Хелманду, налазила се зазидана гостионица, у којој је девет Авганистанаца, укључујући једног тинејџера, убијено у раним сатима 7. фебруара 2011.
Оперативци САС-а су под окриљем мрака стигли хеликоптерима и са оближње њиве пришли кући.
Према њиховим причама, побуњеници су отворили ватру на њих, натеравши их да узврате пуцањем и побију све у гостионици.
Пронађена су само три АК-47, према подацима САС-а - ово је један од најмање шест напада ескадриле у којима је пријављен број непријатељског оружја био мањи од броја убијених.
Унутар гостионице, оно што је изгледало као рупе од метака од рације биле су груписане заједно на зидовима ниско до земље.
ББЦ је показао фотографије са лица места стручњацима за балистику који су рекли да кластери сугеришу да је више метака испаљено одозго према доле и да се не чини да је дошло до ватреног окршаја.
Леј Невил, стручњак за оружје које користе специјалне снаге Уједињеног Краљевства, рекао је да узорци метака сугеришу да су „мете биле ниско приземљене, било погнуте или у седећем или чучећем положају близу зида - што је необичан положај ако су активно укључени у ватрени обрачун".
Исти образац био је видљив на још две локације које је испитао ББЦ. Експерти за балистику који су прегледали слике рекли су да рупе од метака упућују на убиства у стилу погубљења, а не на ватрене окршаје.
Говорећи под условом анонимности, истражитељ Краљевске војне полиције потврдио је ББЦ-ју да су видели фотографије са лица места и да су узорци трагова метака изазвали узбуну.
„Видите зашто смо били забринути", рекао је истражитељ.
„Чинило се да трагови метака на зидовима тако ниско до земље поткопавају верзију догађаја специјалних снага."
У 2014. години, војна полиција је покренула операцију Нортмур, опсежну истрагу о више од 600 наводних кривичних дела британских снага у Авганистану, укључујући бројна убиства од стране САС ескадриле.
Али истражитељи су рекли ББЦ-ју да их је британска војска опструирала у напорима да прикупе доказе.
Операција Нортмур је прекинута 2017. и на крају затворена 2019. Министарство одбране је саопштило да нису пронађени докази о криминалу.
Чланови истражног тима рекли су за ББЦ да оспоравају тај закључак.
Министарство одбране је саопштило да су се британске трупе понашале према највишим стандардима.
„Није представљен ниједан нови доказ, али ће Служба полиције размотрити све оптужбе уколико нови докази буду откривени", рекао је портпарол.
У даљем саопштењу, Министарство одбране је саопштило да верује да је Панорама прерано доносила „неоправдане закључке на темељу навода који су већ у потпуности истражени".
„Дали смо детаљну и свеобухватну изјаву за Панораму, недвосмислено наглашавајући како су две полицијске операције спровеле опсежну и независну истрагу о наводима о понашању снага Уједињеног Краљевства у Авганистану", речено је.
„Ниједна истрага није пронашла довољно доказа за кривично гоњење, инсинуирање другачијег је неодговорно и нетачно и доводи наше храбре припаднике Оружаних снага у опасност како на терену, тако и по репутацији.
„Министарство одбране је, наравно, отворено за разматрање било каквих нових доказа и у томе не би било опструкције. Али у недостатку тога, снажно се противимо овом субјективном извештавању."

Погледајте видео: Цена рата у Авганистану

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













