Авганистан и геополитика: Шта би други земље могле да добију или изгубе доласком талибана на власт

Док се талибани навикавају на улогу нових владара Авганистана, друге земље се утркују да се прилагоде смени власти.

Дошло је до свежег налета дипломатске комуникације у главним градовима света, од Москве до Пекинга, од Берлина до Исламабада.

И као што двоструки бомбашки напад на аеродром у Кабулу од 26. августа показује, побуњеничке групе такође реагују на владавину талибана.

Али какве интересе ови играчи желе да остваре или очувају после талибанског преузимања власти?

Ево како би то могло да утиче на неке кључне међународне играче.

Пакистан

Сусед Авганистана Пакистан има много тога да добије или изгуби од смене власти у Кабулу.

Две земље деле 2.400 километара границе, док је у Пакистану регистровано 1,4 милиона авганистанских избеглица - а процењује се да исто толико живи тамо недокументовано.

И тако ова земља има много тога да изгуби од нестабилности у Авганистану.

Али Исламабад такође вероватно има најтешње везе са талибанима.

Талибани, или „студенти" на паштунском, први пут су се појавили раних деведесетих у северном Пакистану.

Многи Авганистанци који су се првобитно придружили покрету били су образовани у пакистанским медресама (верским школама).

Иако је одувек негирао да помаже талибанима, Пакистан је био једна од свега три земље, заједно са Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима, која је признала групу кад је ова преузели власт у Авганистану деведесетих.

Она је била и последња земља која је прекинула дипломатске везе са групом.

Иако су се односи касније отели контроли, Умер Карим, гостујући сарадник на Краљевском институту уједињених служби у Лондону (РУСИ) каже да „међу пакистанским доносиоцима одлука влада општи утисак да су овај пут стекли одређену предност".

За оне у Пакистану који свет посматрају кроз призму надметања са Индијом, долазак на власт талибана значи смањени индијски утицај у земљи.

Карим каже да је „Пакистану посебно сметало присуство индијских конзулата дуж авганистанско-пакистанске границе, у градовима као што су Џалалабад и Кандахар."

„Он их је сматрао главним спонзорима анти-пакистанских елемената, као што су група Техрек-е-Талибан на северу и разне белуџијске побуњеничке групе на југу."

Сад кад су талибани дошли на власт, Пакистан верује да може да поврати свој утицај, каже Карим.

„Већина авганистанске трговине одвија се преко Пакистана, укључујући основне производе као што су брашно, пиринач, поврће, цемент и грађевински материјали", каже он.

Уз то, Пакистан жели преко Авганистана да изгради „економски копнени мост" са републикама из Централне Азије, што би му помогло да се повеже са привредом ширег региона.

Ова економска зависност могла би да подстакне талибане на сарадњу са Пакистаном по широком дијапазону питања, међу којима је и безбедност.

„Талибанска влада која се већ суочава са глобалном изолацијом не може да приушти да се супротстави и Пакистану", каже Карим.

Русија

Русија се још сећа деценијског рата који је Совјетски Савез водио - и изгубио - против авганистанских побуњеника између 1979. и 1989. године.

Иако су данас њени интереси у самом Авганистану врло скромни, нестабилност у земљи могла би да има огроман утицај на њене северне суседе, који су бивше совјетске републике још увек тесно повезане са Русијом.

Главна брига Русије је да ли би Авганистан могао да постане сигурна лука за џихадисте из кавкаског региона, нарочито оне који су повезани са такозваном Исламском државом, која је непријатељ и Русије и талибана.

Москва је брзо препознала снагу талибана и започела комуникацију са групом још пре него што су западне трупе званично почеле да се повлаче.

Фјодор Лукјанов, уредник часописа Русија у глобалној политици, рекао је за ББЦ да ће Москва наставити „двоструку политику" према Авганистану.

„С једне стране, они покушавају да одрже контакт са талибанима како би обезбедили политички сигурност.

С друге стране, све је већи број руских трупа у Таџикистану и све је интензивнија војна сарадња са Таџикистаном и Авганистаном да би се спречило да екстремисти стигну у те земље са авганистанске територије", каже он.

У ширем смислу, повлачење САД-а из Централне Азије смањује моћ Вашингтона у региону који Русија доживљава као властиту сферу утицаја.

„Оно што је добро за нас, лоше је за Американце, оно што је лоше за нас, добро је за Американце, тако да је ово добро за нас", рекао је за Фајненшел тајмс Аркадиј Дубнов, политички аналитичар из Москве.

Кина

Интереси Кине у Авганистану су и економски и безбедносни.

После повлачења Америке, кинеске фирме су у добром положају да искористе рударски потенцијал Авганистана, укључујући ретку земљу која се користи у микрочиповима и другој најсавременијој технологији.

Амерички експерти процењују да авганистанске резерве вреде билион долара - а три пута више према процени авганистанске владе.

Али кинеске фирме још увек вагају политичке и безбедносне ризике, написао је 24. августа кинески лист за међународна питања Глобал тајмс.

Уз то, њихова способност да оперишу у Авганистану зависиће од тога колико ће се на њих одразити било какве санкције које би могао да уведе Запад, написао је лист.

За разлику од тога, кинеске приватне фирме једва чекају да улете на тржиште на ком „хиљаду ствари чека да буде урађено", пише Глобал тајмс.

Са стратешке тачке гледишта, кинеска влада има добар разлог за додатну уплетеност у Авганистан.

Земља се налази на кључном раскршћу за кинеску иницијативу Економски појас дуж Пута свиле, која подразумева пројекте из трговине и инфраструктуре у Ирану и Пакистану.

А попут Москве, и Пекинг брине да би Авганистан могао да се употреби као уточиште за екстремисте у региону, нарочито имајући у виду ситуацију у кинеском западном региону Синкјанг.

Џонатан Маркус, дипломатски аналитичар и бивши дописник ББЦ-ја, каже да Кина „дели мањи део границе са Авганистаном".

„Она активно прогања властиту муслиманску мањину и сигурно је брине могућност да би анти-пекиншки исламистички терористи могли да искористе Авганистан као своју базу.

Није онда ни чудо што је кинеска дипломатија последњих недеља била толико спремна да сарађује са талибанима."

Током телефонског разговора 25. августа, кинески и руски председници, Си Ђинпинг и Владимир Путин, сложили су се да буду спремни да „појачају напоре у борби против претње од тероризма и трафикинга наркотицима са авганистанске територије."

Иран

Иран сарађује са талибанима већ „одређени низ година", каже Карим, нарочито преко јединице Кудс, огранка Исламистичке револуционарне гарде (ИРГЦ) специјализоване за неконвенционално ратовање коју САД сматрају терористичком групом.

Карим каже да она „одржава радне односе са талибанима".

„Угостила је талибанске лидере и опскрбила их оружјем и финансијском подршком.

Заузврат, талибани су били предусретљивији према авганистанским шиитима, нарочито према заједници Хазара, због чега је срце Хазаре у централном Авганистану пало у руке талибана без иједног испаљеног метка."

Упркос смекшавању њихових ставова, међутим, постоје бројни извештаји о случајевима талибанских војника који су злостављали хазарску мањину.

Глобална изолација Авганистана омогућила би Ирану да повећа свој утицај у тој земљи, каже Карим.

„Иран ће такође желети да добије и анализира неке од напреднијих дронова, пројектила и других система наоружања које су за собом оставили Американци или који су сада у рукама талибана, да би их искористио за властити програм производње одбрамбених система."

Успостављање стабилности у Авганистану такође ће смањити прилив миграната у Иран - који тренутно има 780.000 авганистанских избеглица и азиланата, према агенцији за избеглице Уједињених нација.

Западне земље

Западни лидери ће можда желети да представе двадесетогодишњу кампању као успех, али нема никакве сумње да талибани верују да је победа њихова.

„Ми смо добили рат, а Америка га је изгубила", рекао је талибански лидер ББЦ дописнику Секундеру Керманију у априлу, још пре него што је њихова муњевита офанзива заузела сваки велики град и престоницу.

За САД и њене западне савезнике, опоравак њиховог имиџа након овог очигледног преокрета могао би да потраје дуже времена.

Али говорећи у немачком парламенту 25. августа, канцеларка Ангела Меркел рекла је да повлачење „не сме да значи крај напора да се заштите авганистански сарадницима и пружи помоћ оним Авганистанцима који су остављени у великој журби због доласка талибана."

„Наш циљ мора бити да што више заштитимо оно што је постигнуто у Авганистану у последњих 20 година", рекла је она.

Говорећи после виртуелног састанка земаља Г7 24. августа, председник Савета ЕУ Шарл Мишел рекао је да је „прерано одлучити какве односе желимо да успоставимо са новим авганистанским властима".

Ови нови односи ће зависити од „поступака и става новог режима", рекао је Мишел додавши:

„И у погледу очувања политичких, економских и друштвених постигнућа за грађане Авганистана, као и њихових људских права, а поготово жена, девојчица и мањина. И у погледу међународних обавеза Авганистана - посебно, безбедности, борбе против тероризма и трафикинга наркотика."

Спречавање новог таласа избеглица и азиланата такође ће бити приоритет за западне земље, поред покушаја спречавања да Авганистан постане плодно тле за екстремизам.

Овај ризик постао је очигледан током напада близу аеродрома у Кабулу за који је одговорност преузела група звана Исламска држава покрајине Корасан (ИСИС-K или ИСКП), огранак Исламске државе у Авганистану.

У данима пред напад, америчке обавештајне службе упозоравале су на непосредну претњу од напада ове групе, која је ривал талибанима.

Говорећи после напада, амерички председник Џо Бајден рекао је да ће они који су извели напад бити „ухваћени".

„Онима који су извели овај напад, као и свакоме ко жели да науди Америци, поручујем следеће: Нећемо опростити. Нећемо заборавити.

Уловићемо вас и платићете за то. Бранићу наше интересе и наш народ свим средствима која су ми на располагању", рекао је он.

Део споразума био је да талибани не дозволе екстремистичким групама да користе земљу као базу за организовање напада на САД и њене савезнике.

Покољ на аеродрому у Кабулу доказује да су ове групе већ у земљи - и да су активне.

Исламистичке групе

Као што је овај напад показао, неће се само владе прилагођавати новом регионалном поретку.

Новостечена моћ талибана утиче и на равнотежу снага међу побуњеничким групама.

С једне стране, експерти упозоравају на могуће прегруписавање Ал Каиде, чији су напади на Америку од 11. септембра и довели до уласка у Авганистан 2001. године.

С друге стране, џихадистичке групе које је инспирисала Исламска држава сада ће бити „под притиском да демонстрирају своју важност", каже Сана Џефри, директорка Института за политичку анализу сукоба (ИПАЦ) у Џакарти.

Групе које подржавају Исламску државу „одричу се" талибанске победе као „проистекле из подлог споразума са Сједињеним Америчким Државама уместо од аутентичног џихада", рекла је Џефри за ББЦ.

Упркос томе, она талибанску победу описује као „најбољу вест коју су групе око Ал Каиде чуле дуго времена уназад".

„У Југоисточној Азији, на каналима друштвеним мрежа које воде екстремистички кругови, као и у званичним саопштењима, виђамо опште славље због чињенице да су победили талибани."

„Главни закључак који су они извукли из свега овога је да се упорност исплати. И нема сумње да ће то инспирисати многе екстремисте у региону."

Погледајте виде о експлозији у Кабулу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]