Русија, Украјина и Ватикан: Шта су рекли један другом патријарх Кирил и папа Фрања

Двојица најважнијих верских вођа на свету су била укључена у размену речи и напетости ретко виђених у новијој историји хришћанства.

Разлог? Рат у Украјини.

Папа Фрања је у интервјуу италијанском листу Коријере дела Сера говорио о 40-минутном онлајн разговору са руским патријархом Кирилом 16. марта преко апликације Зум.

Поглавар Римокатоличке цркве је рекао да је најпре „слушао двадесетоминутно предавање поглавара Руске православне цркве о разлозима руске инвазије на Украјину", да би патријарху Кирилу поручио да „не сме да буде Путинов шегрт", давањем подршке Кремљу у инвазији на суседну земљу.

Руска Патријаршија је реаговала у среду, 4. маја, називајући папину интерпретацију разговора „погрешном" и објавила детаљно појашњење у којем се помиње и „кршење обећање НАТО-а" да се неће приближавати руским границама и угрожавати Русију.

Шта је рекао папа?

Од почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара, поглавар Римокатоличке цркве позива на мир.

У интервјуу је рекао да је већ првог дана рата назвао украјинског председника Владимира Зеленског.

Папа није контактирао руског председника Владимира Путина, али је преко кардинала Пјетра Паролина, двадесетог дана рата, послао поруку да је спреман да дође у Москву.

Најавио је и посету Украјини, али нису наведени конкретни датуми.

Медији су пренели да је папа три пута тражио од Путина да обезбеди хуманитарни коридор за евакуацију цивилног становништва из стратешки важног лучког града Маријупоља, међу којима је и брод који би пловио под заставом Ватикана, али није добио позитиван одговор.

У саопштењу од 16. марта на сајту Патријаршије се наводи да је „дошло до детаљне расправе о ситуацији на украјинском тлу".

„Посебна пажња посвећена је хуманитарним аспектима тренутне кризе".

Стране су, наведено је у саопштењу, истакле значај преговора и изразиле наду у „праведни мир".

Али месец и по касније, у интервјуу за најпопуларнији италијански лист, папа Фрања је рекао да је разговор почео двадесетоминутним предавањем патријарха Кирила о узроцима рата.

„Са листа папира је ишчитао сва оправдања за руску инвазију. Слушао сам га и одговорио: 'Не разумем ништа од овога. Брате, ми нисмо државни службеници, морамо говорити не језиком политике, већ Христовим језиком'.

„[... ] Дакле, морамо да тражимо пут до мира, морамо да зауставимо рат. Патријарх не сме да се спусти на ниво Путиновог шегрта", рекао је папа Фрања.

Папа је рекао и да не зна да ли је НАТО испровоцирао Путина и признао да је „лајање НАТО-а пред капијама Русије" могло да да се схвати као провокација.

Стручњаци за црквена питања кажу да су Фрањине речи до сада биле највећа позната раскрсница између ових верских вођа.

Шта је рекао руски патријарх?

Из прес службе патријаршије Руске цркве у среду, 4. маја одговорено је на папин интервју са подужим „појашњењем".

У саопштењу је изражено жаљење што је „папа Фрања, месец и по дана после разговора са патријархом Кирилом, одабрао погрешан тон да пренесе садржај овог разговора" и додала да такви изјаве не доприносе верском јединству.

„Овакве изјаве не доприносе успостављању конструктивног дијалога Католичке цркве и Руске православне цркве, што је посебно неопходно у овом тренутку", наводи се.

У саопштењу патријаршије објашњен је и први део разговора за који је папа рекао да је слушао „оправдања за руску инвазију".

Патријарх је, према образложењу, рекао папи да „западни медији нису извештавали или нису тачно извештавали о неким чињеницама на које бих желео да вам скренем пажњу".

Кирил је у разговору кренуо од 2014. године - демонстрација на тргу Мајдан у Кијеву, са посебним освртом на мајске догађаје у Одеси.

„Све смо ово пратили на телевизији скоро уживо. Ова стравична лекција из Одесе утицала је на одлуку становника у југоисточној Украјини да бране властита права".

Затим је патријарх, како наводи прес-служба, прешао на подсећање како је „на крају совјетске ере Русија добила уверавање да се НАТО неће померити ни за педаљ на исток".

Он је рекао да је наводно обећање „прекршено" и назвао „најопаснијом ситуацијом" улазак у НАТО „бивших совјетских балтичких република".

Руски патријарх је указао папи да „ракете могу за само неколико минута" да долете до Санкт Петербурга.

„Ако би Украјина била примљена у НАТО, онда би и лет ракета до Москве трајао само неколико минута".

Патријарх руски је рекао да Русија није могла да дозволи да се тако нешто догоди.

Део саопштења посвећен је хуманитарном аспекту.

Патријарх је навео да осећа велику бол „због целе ситуације".

„Моја паства је са обе стране сукоба, то су углавном православци", цитира га прес-служба.

Патријарх Кирил се запитао како Руска православна и Римокатоличка црква могу „да постигну да дође до мира и правде".

Одговори на ова питања нису дата у саопштењу.

Састанак папе и патријарха отказан, Кирил можда под санкцијама ЕУ

Патријарх Кирил и папа Фрања састали су се 2016. године на Куби.

До сусрета је дошло после дугих и темељних припрема.

Тада је Кирил рекао да му „резултати овог разговора дају прилику да каже да данас две Цркве могу активно да раде заједно на заштити хришћана широм света, раде заједно са пуном одговорношћу да не дође до рата".

Био је планиран нови сусрет двојице верских поглавара, за 14. јун у Јерусалиму, али је папа открио да је замолио руског патријарха да откажу састанак.

„Био би то наш други сусрет и није имао никакве везе са ратом. Али смо га отказали - сагласили смо да бисмо свету дали погрешан сигнал од оног који нам је потребан", рекао је папа Фрања у интервјуу Коријере дела Сера.

У саопштењу руске Патријаршије се ништа не наводи о могућности новог сусрета.

Неколико западних медија јавило је у среду да ће Кирил бити међу људима које ће Европска унија укључити у нови пакет санкција Русији због рата у Украјини.

Иако санкције још нису усвојене и могуће су измене, било би то први пут да се најважнији верски лидер Русије суочи са санкцијама европског блока.

У изјави руској државној агенцији ТАСС, портпарол Руске православне цркве Владимир Легоида оценио је да су такве мере ЕУ супротне „здравом разуму".

„Што су санкције неселективније, то више губе смисао и теже је постићи мир, за који се свештеници Руске православне црква свакодневно моле на свакој служби уз благослов Његове светости патријарха.

„Само они који су потпуно неупућени у историју наше Цркве могу да покушају да уплаше њено свештенство и вернике", додао је он.

Од почетка рата у Украјини 24. фебруара, Кирил је био наклоњен војној операцији и чак је благословио трупе и оружје које је Кремљ слао у суседну земљу.

Патријарх је у марту рекао да је сукоб „продужење фундаменталног сукоба културе између ширег руског света и западних либералних вредности", цитирајући неке раније Путинове реченице.

Руски патријарх је у телевизијским емисијама рекао да је благословио трупе и да је рат у Кремљу неопходан за будућност хришћанства.

„Оно што се данас дешава много је важније од политике. Говоримо о људском спасењу, куда иде човечанство, на којој је страни у односу на Бога Спаситеља", рекао је он.

Православна религија, забрањена током совјетске ере, стекла је широку популарност током Путинове владавине, а неколико стручњака за верска питања каже да руски председник настоји да јој прида исти значај као у доба царске Русије.

Православље је једна од највећих хришћанских религија на свету, после католицизма и протестантске цркве.

Има око 260 милиона следбеника, углавном у Европи, Русији и другим земљама које су биле део бившег Совјетског Савеза.

Међутим, Кирилова подршка Путину и рату изазвала је раскол међу појединим православним цркавама.

Многи украјински свештеници одлучили су да престану да следе Руску цркву после почетка инвазије.

Према извештајима, многи православни свештеници и верници су престали да се моле за патријарха током богослужења, што се сматра највећим знаком непослушности у православној религији.

Подаци Кијевске богословске академије сугеришу да је више од половине од 12.000 парохија Московске патријаршије у Украјини најавило да жели да се одвоји.

Погледајте видео: Историјат неслагања Русије и Украјине

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]