Украјина и Русија: Запад је засад уједињен, али шта ако дође до подела

Руска инвазија на Украјину ујединила је Запад, a ратни сукоб је јасно дефинисао које су његове вредности.

Али кад је у питању следећа фаза сукоба, колико дуго ће то јединство трајати?

Ово је пет питања која би на крају могла да поделе западни савез.

Ратни циљеви

Пре рата, либералне демократије повремено су деловале несигурно у властите приоритете и будућност.

Неке су доводиле у питање савезе у којима се налазе, док су се друге одавале националистичком сентименту.

Али ратни сукоб је подсетио Запад на оно што представља - слободу, суверенитет и владавину права.

То је, заузврат, произвело уједињену реакцију на руску агресију.

Али упркос свим дипломатским активностима Антонија Гутереша, генералног секретара Уједињених нација, и других, овај рат могао би још неко време да потраје.

Да ли је могуће да се тренутно налазимо на врхунцу сагласности у оквиру западног савеза?

Пред нама су неке тешке одлуке које би могле да отежају западним силама останак на истој дипломатској линији.

Најважније напетости могле би да настану управо око самих циљева рата.

У овом тренутку, Запад је уједињен око одбране Украјине.

Он пружа економску и војну помоћ да би земља могла успешно да пружи отпор.

Али, шта је дугорочнији циљ?

Престанак rратних дејстава, наравно.

Али, да ли Русија мора бити поражена? Мора ли Украјина да победи?

Како би пораз и победа изгледали у практичном смислу?

„Морамо напросто заједнички да урадимо све што можемо да осигурамо да Владимир Путин претрпи неуспех и да тај неуспех буде потпун", поручио је Борис Џонсон, британски премијер, посланицима прошле недеље:

Али шта значи „неуспех"? Џонсон није разјаснио.

Једна ствар коју јесте одбацио била је иницијатива за промену режима у Москви.

„Веома је важно да нам циљ не постане свргавање руског лидера с власти или промена политике у Русији.

„Овде се ради о заштити народа Украјине. Путин ће то покушати да представи као борбу између њега и Запада, али ми то не можемо да прихватимо", рекао је он.

А опет, управо је то оно што Сједињене Америчке Државе све више раде.

Лојд Остин, aмерички министар одбране, сугерисао је да неће бити довољно просто поразити руске снаге.

„Желимо да Русија буде ослабљена до те мере да не може више да ради ствари као што је урадила кад је извршила инвазију на Украјину", изјавио је он.

То би могло да значи усмеравање санкција ка руском одбрамбеном сектору.

Или би могло да значи давање средстава Украјини за уништење значајног дела руских војних снага.

У сваком случају, не деле сви западни савезници такве амбиције, плашећи се да би Путин ту реторику могао да искористи за тврдњу да Запад заиста представља егзистенцијалну претњу по Русију.

Војна помоћ Украјини

Запад је углавном уједињен око војне подршке Украјини.

Али, разилази се у неким детаљима.

Неке земље оклевају да обезбеде тешко наоружање, страхујући да би то могло да продужи крвопролиће.

Друге појачавају испоруке муниције и јачег оружја.

Тобајас Елвуд, председавајући Комитетом за одбрану, жели да Велика Британија пружи више.

„Чинимо довољно да спречимо да Украјина буде поражена, али не чинимо довољно да осигурамо да Украјина победи.

„Морамо да помогнемо Украјини да недвосмислено победи уместо да само брани тренутне границе", рекао је он за ББЦ Радиo 4.

Приметите како повезује причу о средствима са расправом о циљевима.

Али други на Западу се плаше да би ојачавање украјинске одбране могло да се претвори у отворени посредни рат са Русијом, што би могло да натера Путина да распламса сукоб.

Нападањем других западних циљева, покретањем сајбер-напада или коришћењем оружја за масовно уништење.

Подршка политичком споразуму

У неком тренутку, могло би да дође до војне пат-позиције и да се појача притисак за постизање политичког договора.

Већинска је претпоставка да ће Запад подржати све што Украјина одабере да уради.

Али шта ако не буде било тако?

Шта ако неке западне земље изврше притисак на Украјину да постигне мир, али вођство у Кијеву жели да настави борбе?

Да ли би тада неке земље могле да ограниче војну помоћ Украјини?

Или, супротно, шта ако Украјина пристане на политички споразум којем се Запад успротиви, мислећи да уступа превише тога Русији?

Да ли би неке земље одбиле да укину санкције Русији и тиме потенцијално саботирају мировни споразум?

Води се важна расправа међу западним политичарима о томе каква врста политичког споразума уопште може да се постигне у Украјини.

Да ли ће приоритет бити повратак контроле над територијом коју је заузела Русија или постизање будуће безбедности, интегритета и одрживости на територији која је преостала Украјини након што борбе престану?

Један виши западни званичник открио је постојање ове тензије у скоро једном даху.

„Путину се не сме дозволити да успешно силом прекроји суверене границе Украјине.

„Наш дугорочни план за Украјину је да успе као суверена и независна држава", навео је.

Та два циља нису нужно једна те иста ствар.

У практичном смислу, то значи да ће бити тешких одлука кад буде долазило до постизања политичког споразума.

Да ли, на пример, Запад треба да инсистира на томе да се руске снаге у потпуности повуку на границе од пре фебруара 2022. или да напусте само неке области које су у међувремену окупирале?

За Бена Воласа, британског министра одбране, ниједна од те две опције није довољна.

„Што се мене тиче, не желим да се Путин само повуче преко граница од пре фебруара.

„Он је извршио инвазију на Крим илегално, он је извршио инвазију на Доњецк илегално, и он мора да поштује међународно право и на дуже стазе потпуно напусти Украјину", рекао је Волас посланицима.

Овај став можда не деле други на Западу.

Енергетске санкције Русији

Западне силе могле би да се сукобе и око санкција.

За сада су се сложиле да се не слажу колико оштро треба казнити Русију, нарочито око тога да ли треба увести више санкција њиховом извозу нафте и гаса.

Земље које зависе од руских енергената кажу да њихове привреде не би преживеле без њих.

Али ако се борбе још неко време наставе, могло би да дође до притисака са других страна.

Неке земље ће можда желети да појачају санкције Москви у покушају да окончају пат-позицију.

Друге ће можда желети да ублаже енергетске санкције када њихово становништво постане све мање трпељиво према нараслим економским трошковима.

Будућност Украјине

Једнако је могуће да се Запад не сложи око дугорочне будућности Украјине.

Шта ако дође до подела у самој Украјини?

Шта ако се појаве фракције, као што су националисти који желе да наставе борбу, и они који желе да пристану на споразум?

Да ли ће Запад морати да се одлучи за неку од страна?

Колико озбиљне уопште могу да буду поделе у Украјини?

Неки аналитичари спекулишу чак о могућности грађанског рата, поредивши ситуацију са поделама у Ирској 1922.

Или шта ако Украјина почне да доноси политичке одлуке са којима се Запад не слаже?

Фиона Хил, стручњакиња за Русију и бивша званичница америчког Националног савета за безбедност, сугерисала је да би Украјина чак могла да тражи да поседује нуклеарно наоружање како би осигурала безбедност у будућности.

„Што више Путин буде махао нуклеарним наоружањем… то ће притисак бити већи на земље као што је Украјина да помисле да је једини прави начин да се одбране да пожуре и набаве нуклеарно оружје", изјавила је она на семинару експертске групе „Велика Британија у Европи која се мења".

Да ли би, у таквим околностима, Запад уопште био спреман да обезбеђује Украјини класично оружје?

Или чак да узме у разматрање могуће чланство у Европској унији?

Поента је да су позиције политичара у ратном сукобу ретко статичне и да би било погрешно претпоставити да ће се јединство Запада аутоматски одржати пред изазовима који предстоје.

Колико нуклеарног наоружања има Русија:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]