Балкан и политика: Босна и Херцеговина стрепи од повратка духа национализма

У сунчано зимско поподне, није тешко препустити се осећају да је живот у Босни добар.

Коси кровови кућа на стрмим падинама сарајевских брда подсећају на редове сатова са кукавицом, чије су надстрешнице прекривене снегом.

Деца уживају на клизалишту на отвореном у једном од комплекса изграђених за Зимске олимпијске игре 1984. године.

Током страшних ратних година, између 1992. и 1995, док је Сарајево било под опсадом војске Срба, лично сам се уверио у то колико лош, бруталан и кратак живот у Босни може да буде.

Босна и Херцеговина се суочила са крвопролићем, свирепошћу и патњом какву нико у Европи није доживео од Другог светског рата.

Најтежи злочин почињен је у Сребреници, где је јула 1995. године војска Срба из Босне убила више од 8.000 муслиманских мушкараца и младића за неколико дана.

Ратни лидери Радован Караџић и Ратко Младић служе доживотне затворске казне за геноцид и злочине против човечности.

Вероватно је тада требало да буде стављена тачка.

Рат се завршио 1995. године споразумом постигнутим у америчкој ваздухопловној војној бази у Дејтону, држава Охајо.

Тиме је сукоб практично замрзнут, уместо да буде решен.

Бројне мировне снаге и Високи представник са овлашћењем да доноси законе осигурали су поштовање споразума, а свет је пре неког времена отишао даље, у будућност.

Проблем Босне и Херцеговине је што она није.

У Бањалуци, де факто престоници босанских Срба, 9. јануара ове године одржана је парада која је вратила проблеме Босне и Херцеговине у жижу јавности.

Полицајци Републике Српске марширали су улицама током обележавања 30. годишњице од проглашења Републике Српске - једног од два ентитета Босне и Херцеговине - 1992. године, док се Југославија распадала, а Босна хрлила у отворени рат.

Параду је надгледао Милорад Додик, којег је Америка после рата поздравила као „дашак свежег ваздуха", а сада га сматра моћником Срба у Босни који не оклева да призове духове прошлости.

Један од Додикових блиских савезника је премијер Мађарске Виктор Орбан.

Додик је преузео неке аспекте Орбановог десничарског национализма.

Парада је указала на суштинску нестабилност подвојене личности Босне и Херцеговине.

Дејтонски споразум је поделио земљу на два ентитета, која су под истим кровом на нивоу највиших државних институција и трочланог преседништва.

Уз одређене корекције, граница између ентитета прати линије фронта из времена када су ратна дејства обустављена.

Српски ентитет се зове Република Српска.

Другим ентитетом- Федерација БиХ - управљају Бошњаци и Хрвати.

Односи два ентитета никада нису текли глатко, али су у јулу прошле године постали критични, када је одлазећи Високи представник за БиХ Валентин Инцко, Аустријанац пореклом из бивше Југославије, законом забранио негирање геноцида.

Чињеница да странац може да доноси законе иритира многе у Босни и Херцеговини, али ова мера је саблазнила Додика.

Појачао је сепаратистичку реторику и прекинуо сарадњу са националним институцијама, чији је он део као српски члан тројног председништва.

Нови Високи представник Кристијан Шмит, бивши немачки министар, изјавио је да је Босну и Хереговину захватила „највећа егзистенцијална криза у послератном периоду".

Рекао је и да претња да Додик претвори наоружану полицију у нову војску Срба у Босни представља опасност од поновног избијања рата.

Британски амбасадор у БиХ Мет Филд поновио је осуду Додикових потеза, за кога каже да користи говор мржње и игнорише законе земље како би угрозио безбедност и просперитет.

У првој недељи 2022. године, САД су казниле Додика због „дестабилизујуће коруптивне праксе и покушаја рушења Дејтонског мировног споразума".

Четири дана касније, он је критичарима одговорио организовањем параде улицама Бањалуке.

Одбио је наш захтев за интервју.

Додик има критичаре и код куће, баш као и у иностранству.

Један од најгласнијих представника опозиције Срба у Босни је Војин Мијатовић, потпредседник Социјалдемократске партије, који га оптужује да потпирује криминалитет и корупцију.

„Ово је једини начин на који може да прикрије милионе и милионе које је узео за себе из криминалних, коруптивних активности у Босни.

„Мислим да је за њега то једини начин да опстане. Због тога мислим да је спреман да нешто предузме."

Негирање геноцида је тешко питање у Босни и Херцеговини.

Убиства у Сребреници исцрпно су документована, али многи Срби верују да је та оптужба неправедна.

Упознао сам ратне инвалиде Војске Републике Српске који се заклињу на верност бившем команданту, осуђеном ратном злочинцу Ратку Младићу, и тврде да су и Срби били жртве.

Додиков политички савезник Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева, предграђа града на територији Републике Српске, прихвата да су Срби убијали Бошњаке у Сребреници, али инсистира да то није био геноцид.

„Као суверена држава, ми знамо шта је то геноцид и имали смо га у Другом светском рату.

„Немци су починили геноцид над нашим народом и то је потпуно другачији злочин од онога у Сребреници."

Сви у Босни и Херцеговини су таоци прошлости, али деведесетих нико није претрпео веће крвопролиће него мали град Сребреница.

У некадашњој бази Уједињених нација, где холандске трупе нису успеле да заштите бошњачке цивиле 1995. године, бивши градоначелник Ћамил Дураковић дели са мном страховање које је пробудила актуелна реторика.

„То вам је као да и даље имате Трећи Рајх и Гестапо после Холокауста. Сви кажу: 'Хајде да преговарамо са њима'.

„Хајде да не преговарамо са онима који су починили најгоре злочине против човечности у овој земљи.

„Проблем је што Срби покушавају да легализују оно што су стекли ратним злочинима", тврди он.

Дураковић је имао 16 година кад је Војска Републике Српске стигла на праг Сребренице.

Са ујаком и двојицом рођака придружио се хиљадама бошњачких мушкараца и младића који су покушавали да се пробију кроз планине и стигну на безбедну територију.

У хаосу који је уследио током одласка, раздвојио се од својих сапутника.

Негде успут, кад су колоне људи који су бежали упале у заседу, сви они су убијени.

Дураковић је преживео захваљујући срећи и истрајности.

Сребреница - шта се догодило

Придружио се колони исцрпљених и истраумираних људи које сам тога лета видео како улазе у Тузлу, на територију под контролом Армије БиХ.

„Осамдесет одсто мојих школских другова убијено је 1995. године.

„Данас срећем њихове мајке и кад их погледам, видим колико су изгубиле. Не само чланове породице, већ читаву једну генерацију."

Погледајте видео: Злочин над Србима у околини Сребренице и Братунца

У Сарајеву, водећи бошњачки политичар Бакир Изетбеговић изјавио је да је његов српски колега Милорад Додик опортуниста који се представља као националисту, али да је ипак опасан.

„Он је богаташ који користи ту мрачну енергију национализма. Никад не знате да ли ће дух излетети лампе. А после не можете да га вратите."

Без сваке сумње, у Босни и Херцеговини је изузетно неодговорно инструментализовати етничку мржњу.

Али Бакир Изетбеговић, чији је покојни отац био ратни председник Бошњака, такође је оптужен да се служи национализмом како би скренуо пажњу гласача од властитих политичких неуспеха, а све уочи предстојећих избора.

Политичка елита у Босни и Херцеговини није успела да премости дисфункционалност актуелног система владања.

Британски амбасадор Мет Филд је у недавном блогу оштро искритиковао дубоко укорењену корупцију и „вођење политике без последица".

Он је осудио начин на који моћни појединци краду државни новац, блокирају реформе, славе ратне злочинце, манипулишу изборима и оспоравају одлуке суда.

Све је то стало на пут Босни и Херцеговини да раскрсти са прошлошћу.

Она гуши младе који су сити гробова, успомена и корупције.

Између 50.000 и 60.000 емигрира сваке године, углавном у Немачку, Аустрију и Словенију.

Уједињене нације процениле су да би, уколико се тренд настави, број од три милиона становника БиХ могао да се преполови до 2050. године.

Данас не постоји опасност да у Босни и Херцеговини букне отворени рат, као што се то догодило 1992. године.

Војна инфраструктура за ратовање на том нивоу просто више не постоји.

Међутим, у атмосфери затрованој страхом и мржњом, мали инциденти лако могу да ескалирају.

Нестабилност и ауторитаризам посејали су несигурност по деловима Европе.

Неке дипломате у Сарајеву виде у томе прилику да Русија изазове хаос на Западном Балкану.

Један од њих ми је рекао да овај опасан тренутак мора бити схваћен озбиљно.

Босна и Херцеговина је, рекао је он, држава са посттрауматским стресним поремећајем, а у њој има и оружја.

Погледајте и овај видео: Обућа убијених у Сребреници кроз објектив сарајевског фотографа

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]