Шта за библиотеке и читаоце значи откуп књига на ћирилици

Последњи месеци 2024. године нису били добри за библиотеке у Србији.

Прво је најављено да ће морати да плаћају надокнаду од 15 динара по издатој књизи, а потом и да ће држава за њих откупљивати само ћирилична издања.

Док се од прве мере одустало у последњи час, друга најава виси у ваздуху, претећи да значајно утиче на избор књига на библиотекарским полицама.

Откуп искључиво ћириличних издања може донети више штете него користи, јер ће многе библиотеке остати лишене добрих књига које се штампају на латиници, каже библиотекарка Бернадица Иванковић из Суботице, за ББЦ на српском.

Ова мера мотивисана је намером да се „заштити ћирилица", рекао је министар културе Никола Селаковић.

„Држава нема ништа против да издавачи издају и на другом писму, али оно што ће држава да откупљује, то треба да буде штампано прелепом Вуковом ћирилицом", рекао је средином септембра 2024.

За Дејана Папића, директора издавачке куће Лагуна, ово је „исхитрени ултиматум".

„Објављивање књига на ћирилици треба стимулисати, али не декретима којима ћете одбацивати или, не дај Боже, забрањивати штампу књига на латиници", говори.

Лагуна неће мењати ништа у одабиру писма за штампу, додаје.

Исти одговор дали су и други издавачи који су претходних недеља говорили за медије.

Читаоци не постављају питање на ком писму је штампана књига приликом избора за читање, каже Јелена Глишовић, председница Библиотекарског друштва Србије (БДС).

„Када бирају књигу за позајмицу из библиотеке, они се воде неким другим мерилима", објашњава.

За 37-годишњег Вука избор зависи од „тренутног расположења, области интересовања, аутора".

„Практично не региструјем на ком писму читам или пишем.

„Подједнако користим и ћирилицу и латиницу", каже он.

Министарство културе није одговорило на питања ББЦ на српском о плановима за откуп ћириличних издања.

Како се бира писмо за штампу?

Министарство културе сваке године расписује конкурс за откуп књига за библиотеке на коме се изабере око 2.500 наслова који ће бити набављени.

У овогодишњем конкурсу наведено је да ће предност имати „наслови са потврђеном уметничком и научном вредношћу".

„Посебна пажња ће се обратити на вредне публикације објављене на ћириличком писму, као и на квалитет штампе, повеза и опреме издања", пише.

Без обзира на потенцијалну предност коју би ћирилична издања могла имати при откупу, издавачи препуштају ауторима да одаберу писмо, водећи рачуна о садржају, читаоцима и тржишту коме је публикација намењена.

„Ако имате књигу о компјутерима, морате користити латиницу јер би се направио хаос да команде преводите на ћирилицу", каже Љиљана Маринковић, директорка Креативног центра, за ББЦ на српском.

Ова издавачка кућа има доста ћириличних издања пошто објављује дечију литературу и лектиру које се по закону штампају на ћирилици.

За поједине књиге читаоци међутим траже и латиничне верзије, објашњава Маринковић.

Родитељи у дијаспори желе више дечијих књига на латиници, јер њихова деца не уче ћирилицу, а хтела би да буду у додиру са српским језиком, каже.

Штампање истог наслова на оба писма економски је нерационално јер повећава трошкове, објашњавају издавачи.

Међу 6.500 књига, колико је Лагуна објавила до сада, на прсте једне руке могу да се изброје оне које су штампане на ћирилици и латиници, прича Папић.

Пример је последња књига владике Григорија, за коју је направљен и латинични тираж „да би се дошло до читалаца у дијаспори и оних који у Србији дају предност овом писму".

Када паралелно постоје издања на оба писма, продаја латиничног не заостаје превише за ћириличним, каже Папић.

Издавачи и библиотекари незадовољни откупом

Пошто су буџети библиотека скромни, уз поклоњене књиге, државни откуп једини је начин на који библиотеке обнављају фондове, произилази из извештаја Народне библиотеке Србије.

Иако важан, откуп дуже време прате примедбе издавача и библиотекара.

Библиотеке годинама добијају наслове које нису тражиле „било зато што нису релевантни било зато што их библиотеке већ имају у својим фондовима", каже Јелена Глишовић.

На такве књиге одлази 40 одсто укупне вредности откупа, објашњава.

„Све то говори и о приоритету који су имали одређени издавачи, а на штету библиотека и пре свега читалаца због чега се у неким библиотекама књиге гомилају у магацинима", каже.

Издавачи упозоравају и да су буџети за откуп скромни.

Ове године буџет је био мањи од сто милиона динара за око 180 матичних библиотека, што је мало више од 5.000 евра по библиотеци, каже Папић.

Ако знамо како се лако проналазе средства за неке друге области, зашто је тешко наћи новац за библиотеке које би требало да су основа писмености једне нације, пита.

'Важнија је писменост од писма'

Вук одлази у библиотеку са више десетина хиљада књига и никада му се није десило да изађе празних руку.

„Мотање међу хиљадама непрочитаних дела" и „провлачење међу полицама" док тражи шта ће следеће читати за њега је постао готово редован ритуал сваке суботе ујутру.

Он не верује да ће откуп ћириличних издања заживети.

„Језик живи сопственим животом и нема те директиве или уредбе која може да га укалупи.

„Много би смисленије и корисније за државу било да размотри како да популаризује читање као активност, јер ако је нешто угрожено у овој земљи, то је онда писменост", каже.

Најмлађи би у библиотекама могли и да уче о ћирилици, верује Бернадица Иванковић, овогодишња добитница награде БДС-а за најбољег библиотекара.

Могли би да се организују програми за децу кроз које би се на креативан и забаван начин говорило о ћирилици, од ликовног израза до музичких радионица и фото конкурса, предлаже.

И издавачи би могли да допринесу промоцији културе читања на ћирилици, верује Дејан Папић.

По догађајима као што је Ноћ књига, коју током викенда посети више од 60.000 људи, види се да и акције једног издавача, Лагуне, могу имати утицај на читаоце, каже.

„Да је постојала воља да се чује наш глас, могли смо да понудимо многе идеје", говори.

Љиљана Маринковић верује да се „језик, култура и традиција чувају пре свега неговањем писмености у најширем смислу".

„Министарство би морало да усмери снаге на неговање језичке културе која је изузетно ниска", додаје.

А Србија нема национални програм за подстицање читања деце и младих, подсећа Иванковић.

„Деца која читају постаће људи који мисле. Свака држава треба да улаже у децу и младе.

„Шта нам вреде књиге на ћирилици ако нема ко да их чита", закључује библиотекарка.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]