Уставни суд Србије: Ко су нове судије и шта нам то говори
Аутор фотографије, Fonet/Aleksandar Barda
- Аутор, Слободан Маричић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 9 мин
Бивша министарка правде Маја Поповић и двојица професора и потписника петиције подршке владајућој Српској напредној странци (СНС) Михајло Рабреновић и Милан Рапајић - нове судије Уставног суда Србије.
Међу новим именима у суду који је врховни ауторитет код тумачења и заштите Устава, нашли су се и Никола Бањац, познат као саветник бившег премијера и лидера СНС-а Милоша Вучевића, као и Јелена Деретић, помоћница министра правде Ненада Вујића.
Они ће у наредних девет година одлучивати да ли су закони и одлуке у складу са Уставом, највишим правним актом земље.
Јасно је шта се дешава - наставак праксе да се та институција држи под контролом, сматра Богољуб Милосављевић, професор уставног права на Универзитету Унион.
„И прошли избор је био под утицајем политике, пре свега се водило рачуна да буду изабрани послушни људи, блиски владајућој странци, а и сада је реч о доказаним присталицама", рекао је Милосављевић за ББЦ на српском.
Уставни суд чини 15 судија, али је у децембру већини престао мандат, па су нове кандидате предложили и бирали републичка скупштина и председник Александар Вучић.
Пет је изабрала Скупштина Србије од 10 председникових кандидата, а других пет председник од десет кандидата парламента.
„Сматрам да као истакнути правници уживају професионалне и стручне квалитете за обављање функције Уставног суда“, писало је у Вучићевом предлогу.
Једна од кандидаткиња са његовог списка била је и Слободанка Гутовић, суткиња Апелационог суда у Новом Саду, која је претходно радила у Вишем суду у том граду, али она на крају није изабрана.
Била је део судског већа које је укинуло притвор бившем министру Горану Весићу, једном од оптужених за пад надстрешнице железничке станице 1. новембра 2024. године, када је погинуло 16 људи.
„Уставни суд је због надлежности којима би могао да обустави примену појединих закона - прогласи их неуставним или да се чак бави одговорношћу председника Републике, ако би до то дога једном дошло“, каже Милосављевић, професор у пензији.
Опозиција годинама оптужује Вучића да излазећи из махом протоколарних председничких надлежности крши Устав.
Ко су били кандидати (и који су изабрани)?
Аутор фотографије, BBC/Nataša Anđelković
Кандидати председника Вучића
Изабрани:
- Добросав Миловановић: Професор Правног факултета у Београду и председник Савета тог факултета
- Маја Поповић: Министарка правде од 2020. до 2025. године. После тога прешла је у Безбедносно-информативну агенцију (БИА), где је и раније радила
- Михајло Рабреновић: Потписан је као правник, али га медији помињу и као економисту, Један је од потписника подршке Српској напредној странци 2023. године. Влада Србије га је 2020, као професора Мегатренда, поставила за представника у Савету Филолошког факултета у Београду, чему су противио један број запослених, писао је Данас, на шта је он одговорио. Гостовао је на провладиној телевизији Пинк као „стручњак за стратегијски менаџмент", где је такође критиковао студентске блокаде
- Милан Рапајић: Професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу. Један од потписника подршке Српској напредној странци 2023. године
- Бојан Тубић: Професор Правног факултета у Новом Саду
Нису изабрани:
- Ивана Стевановић: Директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања. Једна од оснивачица и чланица Управног одбора Виктимолошког друштва Србије, чија је била и председница, наводи се у званичној биографији
- Олга Тешовић: Предавачица на Правосудној академији
- Александар Гајић: Професор Правног факултета у Београду. Један од потписника подршке Српској напредној странци 2023. године
- Биљана Павловић: Била је државна секретарка у Министарству правде од 2014. до 2016 године, део Управног одбора Правосудне академије, Управног одбора Агенције за лекове и медицинска средства и Управног одбора клинике „Др Лаза Лазаревић“, Агенције за спречавање корупције и Комисије за заштиту конкуренције, пише Нова. Против ње поднето више пријава за мобинг, по једној и осуђена, али је то оборио Апелациони суд, додају
- Драгана Коларић: Суткиња Уставног суда од 2016. године. Предаје на Криминалистичко-полицијској академији и Правном факултету у Новом Саду. Њен супруг Срђан Коларић, бивши председник београдске општине Чукарица и члан Главног одбора СНС-а. Позната и као прва водитељка квиза Слагалица
Кандидати Народне скупштине
Изабрани:
- Зоран Лончар: Професор Правног факултета у Новом Саду. Био је министар државне и локалне самоуправе у првој влади Војислава Коштунице, а у другој министар просвете.
- Атила Дудаш: Професор Правног факултета у Новом Саду
- Никола Бањац: Доцент Факултета техничких наука у Новом Саду. Познат и као саветник Милоша Вучевића, бившег премијера и председника Српске напредне странке, пише Нова
- Ранка Вујовић: Помоћница директора Републичког завода за законодавство
- Јелена Деретић: Помоћница министра правде Ненада Вујића
Нису изабрани:
- Снежана Марковић: Председница Уставног суда од 2016. године. Претходно је била заменица републичког јавног тужиоца и чланица Комисије за полагање правосудних испита. Чланица је у Републичке нотарске комисије. Помињана у афери око изградње аутобуске станице у Новом Саду, пише Н1
- Слободанка Гутовић: Суткиња Апелационог суда у Новом Саду. Као суткиња Вишег суда у Новом Саду била је део судског већа које је укинуло притвор Горану Весићу за случај надстрешница. Птом је прешла је у Апелациони. Њено име се налази и на одлуци о укидању првостепене пресуде којом је Предраг Колувија, власник „Јовањице“, био осуђен због шверца кивија, пише Нова
- Татјана Ђуркић: Суткиња Уставног суда од 2019. године. Бивша је вршитељка дужности директорке Агенције за борбу против корупције
- Михаило Павловић: Адвокат, кандидат опозиције
- Јелена Вучковић: Професорка Правног факултета у Крагујевцу и на Високој школи за пословну економију и предузетништво
Са списка од десет кандидата, скупштина је изабрала пет са списка Вучића.
И обрнуто - Вучић је именовао пет судија Уставног суда са списка кандидата парлемента.
Нових десет судија 24. децембра положило је заклетву и ступило на дужност.
„Отпашће сви који су иоле непроверени у смислу да нису до краја одани (владајућој странци)“, сматра Милосављевић.
„Очигледно да није тешко пронаћи 15 људи који ће слушати оно што им се каже."
Постоји, како каже, и прилично јасан материјални интерес због „изузетно високих примања судија Уставног суда".
Председница Снежана Марковић месечно зарађује 942.832 динара, а судије којима не истиче мандат Наташа Плавшић 835.674 и Владан Петров 390.000 динара, пише у регистру Агенције за борбу против корупције.
Аутор фотографије, BBC/Nataša Anđelković
Шта треба знати о Уставном суду?
- Чиме се бави?Уставни суд брине да закони и прописи у Србији буду у складу са Уставом Србије и законима који се спроводе, као и да се разреше спорови о томе који је суд или државни орган надлежан за доношење одлука
- Ко чини Уставни суд? Петнаест судија чији мандат траје девет година - по пет бирају Скупштина, председник и Врховни касациони суд
- Скраћени састав:У последњих пет година, од како је двојици судија 2019. истекао мандат, а нови нису изабрани, Уставни суд ради у непотпуном саставу, што „утиче на ефикасност рада и организацију Суда“. Број судија Уставног суда је варирао током година, а у последње време га је чинило 11 од 15 судија. Суткиња Уставног суда Гордана Ајншпилер Поповић преминула је крајем новембра 2025. године
- Ко може бити судија Уставног суда?Истакнути правник са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци, а један судија може бити изабран највише два пута
- Ко је на челу Уставног суда? Актуелна председница је крагујевачка правница Снежана Марковић која је на ову функцију ступила у јануару 2020. године. Сада је предложена за нови мандат
- Ко може да се обрати Уставном суду? Поступак пред овом институцијом могу да поведу државни органи са републичког, покрајинског или локалног нивоа, најмање 25 народних посланика, али и сам Уставни суд. Свако правно или физичко лице има право на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости
Од Сабље, преко Јадра до студената
Аутор фотографије, Reuters/Đorđe Kojadinović
Када је због убиства премијера Србије Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године уведено ванредно стање, оно је потрајало 42 дана.
Памти се, између осталог, и по полицијској акцији „Сабља", током које је приведено 11.665 људи сумњичених за повезаност са организованим криминалом.
На ту, али и многе друге одлуке државних органа, поднете су иницијативе да се оцени да ли су биле у складу са Уставом и законима.
Уставни суд је ставове саопштио 8. јуна 2004. године.
Оцењено је да одлука о увођењу ванредног стања није била супротна Уставу и закону, али да неке њене одредбе јесу биле у супротности са овим правилима.
Устав је био повређен одлукама које су спречавале обавештавање јавности, растурање штампе и других обавештења о разлозима проглашења ванредног стања, наводи се у одлуци.
Полиција није имала право да приводи и задржава грађане до 30 дана у својим просторијама, као и да су приведени морали да имају право на браниоца, додали су.
Неуставна је била и одлука по којој је директор Безбедносно-информативне агенције (БИА) без одлуке суда имао право да одступи од начела неприкосновености тајне писама и других средстава комуникације, као и укидање права на штрајк.
Из последњих година, најпознатија је одлука Уставног суда о укидање одредбе Владе Србије о заустављању пројекта Јадар, то јест експлоатације руде литијума.
Суд је тог јула 2024. навео да одлука није била у сагласности са Уставом и законом.
У међувремену нови захтеви редовно пристижу у Уставни суд, у чијим ходницима се, тврде из опозиције, налази 42.000 нерешених предмета.
Недавно су им се обратили становници Теразијске терасе, у центру Београда, који се противе ширењу насеља Београд на води у том смеру, као и опозиција за утврђивање уставности лекс специјалиса о Генералштабу.
Аутор фотографије, EPA/Andrej Čukić
У априлу су им се обратили факултети Универзитета у Новом Саду због смањеног фонда часова за научноистраживачки рад, док је у марту 60 народних посланика затражило оцену уставности новог правилника у раду Хитне помоћи.
Такође, опозициони покрет Еколошки устанак је и почетком године Уставном суду поднео захтев за забрану владајуће Српске напредне странке.
„Посебно би у поступцима по уставним жалбама Уставни суд могао да направи нешто што се властима не би допало“, каже Милосављевић.
„Управо због тога желе потпуном контролу над њим".
Пред вратима Уставног суда у фебруару су протестовали просветари, а у јануару и студенти који траже утврђивање одговорности за пад надстрешнице.
Скупом су, како кажу, указали на кршења Устава и подсетили јавност на права која су њиме загарантована.
„Битно је да имаш (у)став", поручили су студенти.
Погледајте видео: Хиљаду студентских писама за тужитељку Загорку Доловац
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
