Leks specijalis o Generalštabu: 'Nije to Koloseum'

Mi stojimo postojano kano klisurine, stih je himne Jugoslavije, zemlje koje više nema.

A jedna zgrada u centru Beograda, koja je po predanju simbolizovala klisuru reke Sutjeske gde je vođena krvava bitka partizana i nemačkih okupatora tokom Drugog svetskog rata, neće više stajati postojano.

Neće je ni biti, kao što nema ni države u kojoj je nastala.

Uprkos protivljenjima opozicije i pojedinih stručnjaka, vlasti u Srbiji su po hitnom postupku donele poseban zakon, takozvani leks specijalis, kako bi na mestu zgrade vojnog Generalštaba, teško oštećene u NATO bombardovanju 1999, bio izgrađen luksuzni kompleks.

Ovim potezom vlasti nameravaju da ubrzaju izgradnju hotela i poslovnog prostora investicione kompanije Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.

Na poziv studenata i stručnjaka koji se protive rušenju, više stotina ljudi okupilo se 11. novembra ispred ove zgrade u centru Beograda, formirajući živi zid oko objekta uz poruku vlastima „Ne damo vam Generalštab".

Potom su iscrtali crvenu liniju oko kompleksa zgrada porušenih u NATO bombardovanju, poručujući da se ona „ne prelazi", prenela je agencija Fonet.

Živi zid i crvena linija

Među okupljenima bili su studenti više fakulteta, koji su zatražili ukidanje leks specijalisa, vraćanje statusa kulturnog dobra Generalštabu, kao i završetak istrage Tužilaštva za organizovani kriminal o ovom slučaju.

Tokom protesta održana je 17-minutna tišina za poginule u padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra i nedavno preminulog studenta Kragujevačkog univerziteta.

Pogledajte i video o Generalštabu

Srpske vlasti i Kušnerova kompanija Affinity Global Development, sa sedištem u SAD, potpisale su u maju 2024. godine ugovor o zakupu na 99 godina, kojim joj se omogućava da renovira dve zgrade nekadašnjeg štaba jugoslovenske vojske.

Donošenje na brzinu zakona , koji stupa na snagu dan posle usvajanja u Skupštini Srbije, pojačalo je sumnje u stvarne namere vlasti.

Leks specijalisom se ukida opšti zakon u određenoj oblasti, objašnjava Bojan Spaić, profesor sa beogradskog Pravnog fakulteta.

„U ovom konkretnom slučaju, Zakon o zaštiti kulturnih dobara neće važiti za Generalštab.

„Reč je o pipavim rešenjima koja su u osnovi nepravedna i favorizuju jednu teritoriju ili investitora", kaže za BBC na srpskom.

Šta piše u posebnom zakonu o Generalštabu?

Godinama se raspravlja o budućnosti zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu, nekadašnjeg Državnog sekretarijata za narodnu odbranu (DSNO).

Leks specijalisom se nalaže hitno postupanje svih nadležnih organa, izdavanje građevinske dozvole i pre nego što budu rešeni svi imovinsko-pravni odnosi i hitan upis prava svojine.

Uprošćeno, ubrzavanje procedure.

„Ovim zakonom će se ostvariti brža realizacija postupka i izbeći će se dugogodišnje birokratske prepreke koje su ranije kočile ovakve investicije.

„Država ovim zakonom zajedno sa Gradom Beogradom i investitorima stvara novu vrednost, a u samom centru grada novi poslovni, kulturni i javni sadržaj koji će otvoriti vrata za nova radna mesta i podići kvalitet života ljudi", obrazložio je Nikola Radosavljević, poslanik SNS-a.

Opozicioni poslanici i neki stručnjaci rekli su da poseban propis treba da služi da bliže objasni neki zakon i pooštri procedure, pogotovo ako je reč o objektima od javnog značaja.

Dozvoljava se i rušenje Generalštaba bez neophodne saglasnosti stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture za skidanje oznake kulturnog dobra.

Zakon ne otkriva „kako je već utvrđeno da će biti izgrađeni objekti od 30.000 kvadratnih metara, po kom osnovu je projekat izgrađen i po kom pravnom osnovu je buduća izgradnja dogovorena ili će biti ugovorena", komentariše organizacija Transparentnost Srbija.

Namera države i investitora - kompanije Affinity Partners - jeste da na mestu Generlaštaba bude izgrađen savremeni poslovno-stambeni kompleks - sa dve visoke kule i u jednoj od njih hotel Tramp Tower (Kula Tramp).

Vlasti su postavile uslov Kušneru da u okviru kompleksa podigne i spomenik kao podsetnik na NATO bombardovanje.

Džared Kušner, koji je u braku sa Ivankom, ćerkom Donalda Trampa, osnovao je Affinity Global Development nakon što je podneo ostavku na mesto pomoćnika u Beloj kući 2021. godine.

Projekat koji bi obuhvatao hotel, stanove, prodavnice i kancelarijske prostore, izazvao je proteste mnogih koji Generalštab vide kao kulturno i istorijsko nasleđe, počast poginulima i spomenik modernističkoj arhitekturi iz jugoslovenskog doba.

Ipak, srpska vlada se nije obazirala na proteste.

U novembru 2024. godine, oduzela je zgradama oznaku zaštićenog kulturnog nasleđa, a sada je stvorila prostor za početak radova.

BBC se obratio kompaniji Affinity Partners, ali odgovori do objavljivanja teksta nisu stigli.

Šta kaže vlast, a šta zamera opozicija?

Dok vlasti tvrde da je pogođena zgrada u takvom stanju da ne može da bude obnovljena i da je gradnja novog objekta pokazatelj da „Srbija ide napred", opozicija i neki stručnjaci kritikuju da je Vlada „napravila kombinaciju sa Kušnerom kako bi se dodvorila Trampu".

Opozicioni poslanici su tokom skupštinske rasprave zamerili vlastima i da donose leks specijalis ili 'leks kriminalis', kako su ga nazvali, bez tendera i javno objavljenog ugovora sa američkom stranom.

Zgrada Generalštaba je proglašena za kulturno dobro od javnog značaja i ne sme da bude uklonjena, a i simbol je NATO bombardovanja Jugoslavije , ukazali su opozicioni poslanici.

„Pa, nije (rimski) Koloseum", uzvratio je opoziciji Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe vladajućih naprednjaka u odbranu odluke da zgrada Generalštaba bude srušena.

Opozicioni političari najavili su da će Ustavnom sudu podneti zahtev za ocenu ustavnosti leks specijalisa.

O zgradi Generalštaba

Ovaj kompleks građen je u drugoj polovini 1950-ih za sedište Generalštaba i Ministarstvo odbrane.

Simbolišući kapiju, dve zgrade su napravljene da dočekuju posetioce glavnog grada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Arhitekta Nikola Dobrović osmislio je kaskadne građevine s obe strane prometne Nemanjine ulice koristeći mrko crveni kamen iz Kosjerića i beli mermer sa Brača.

Kompleks je nekoliko puta gađan u aprilu i maju 1999. tokom NATO bombardovanja.

Zgrada je 2005. proglašena za spomenik kulture, čime su utvrđene i mere zaštite, ali do danas nije obnovljena.

„Ugovor o revitalizaciji" zgrade Generalštaba sa Kušnerovom kompanijom potpisan je u maju 2024. godine.

Zemljište ostaje u vlasništvu Srbije, izdavalo bi se na 99 godina, a investitor mora da sagradi i memorijalni centar za žrtve NATO bombardovanja, otkrio je Goran Vesić, potpisnik ugovora kao tadašnji ministar građevinarstva.

Optužnice

U međuvremenu je organizovano više protesta zbog najavljenog rušenja Generalštaba.

Kompleks je stavljen na spisak sedam najugroženijih spomenika Evrope za 2025. godine, saopštila je Evropa Nostra, vodeća evropska mreža organizacija civilnog društva posvećena kulturnom nasleđu i Instituta Evropske investicione banke (EIB).

Ona je među nekoliko vodećih evropskih i međunarodnih organizacija za zaštitu kulturnog nasleđa koja su se usprotivile predloženom leks specijalisu.

Povlačenje predloga zakona zatražili su i Međunarodni savet za spomenike i spomenička celine (ICOMOS), „Docomomo International“ i Savet arhitekata Evrope (ACE).

Godinu dana od potpisivanja „ugovora o revitalizaciji" policija je u maju 2025. uhapsila Gorana Vasića, tadašnjeg vršioca dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu kulturnih spomenika.

On je priznao da je falsifikovao stručno mišljenje na osnovi kojeg je vlada donela odluku da zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u Beogradu nemaju više svojstvo kulturnog dobra.

Vasiću prete optužbe za zloupotrebu položaja i falsifikovanje zvaničnih dokumenata.

„NIje bilo nikakvog falsifikovanja i o svemu ćemo razgovarati sa svima", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne nudeći dokaze za ovu tvrdnju.

Usvajanjem ovog leks specijalisa skupština na neki način učestvuje u ozakonjenju određenih radnji za koje se osnovano sumnja da su protivzakonite, jer je predmet već pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, kaže profesor Spaić.

„Ne znamo dokle je stigao predmet, ali čim se tužilaštvo bavi znači da se sumnja na organizovani kriminal", ukazuje.

Leks specijalis, ističe, neće uticati na krivični i mogući sudski postupak protiv ljudi koji su navodno učestvovali u nezakonitim radnjama.

Leks specijalis je u modi

Tokom 13-godišnje vlasti Srpske napredne stranke (SNS) već je usvojeno nekoliko leks specijalisa.

Poseban zakon usvojen je 2023. za Međunarodnu izložbu EXPO 2027, čiji je domaćin Beograd.

Njime je omogućeno da se novac iz budžeta dodeljuje bez tendera, gradi mimo uobičajenih pravila i da se izgrađeni objekti koriste bez upotrebne dozvole.

Leks specijalis za izgradnju luksuznog naselja Beograd na vodi (68 odsto je u vlasništvu partnera iz Ujedinjen Arapskih Emirata), usvojen je u aprilu 2015..

„Kod nas su postali praksa i u svim tim situacijama je javnost reagovala, ali nije bilo posledica.

„Skupština može da ga donese, ali načelno se već unapred zna na koji način će se to dobro koristiti", ukazuje profesor Spajić.

Jedan od najpoznatijih leks specijalisa u političkoj istoriji Srbije donet je 1996/97, u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Posle tromesečnih demonstracija zbog krađe lokalnih izbora, Miloševićev režim bio je primoran da, usled intervencije međunarodnih diplomata, predvođenih Felipeom Gonzalesom, prebrodio političku krizu donošenjem leks specijalisa.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]