Шта је Монроова доктрина коју помиње и Доналд Трамп

Да је неко попио чаробни напитак давне 1823. године и пробудио се почетком јануара више од два века касније, поједини елементи глобалне политичке сцене би му зазвучали познато.

Доналд Трамп, амерички председник и амбицизони бизнисмен, познат је по претећим порукама које понекад и спроведе у дело.

Месецима је претио Венецуели, а онда је 3. јануара 2026. и ухапсио њеног председника Николаса Мадура и његову супругу током ноћног упада.

Трамп је претходно оптуживао Мадура да управља терористичком организацијом, а потом је наредио и распоређивање бројних ратних бродова, борбених авиона, бомбардера, маринаца, дронова и шпијунских авиона у Карипском мору.

Човек рефлектора, склон повлачењу изненадних потеза, Трамп је описујући операцију, са прашњаве полице америчке историје 'оживео' Монроову доктрину.

Реч је о декларацији америчког председника Џејмса Монроа из 1823. године, којом упозорава друге силе у свету да се не мешају у америчку сферу утицаја на западној хемисфери.

„Монроова доктрина је велика ствар, али смо је ми у великој мери превазишли", рекао је Трамп и убрзо је интернетом и медијима завладала фраза „Донроова".

Како је настала Моонрова доктрина?

Осмотримо на тренутак међународну политичку карту у време владавине Џејмса Монроа.

Велика Британија и САД страхују да ће европске силе покушати да обнове бивше колоније у Латинској Америци, међу којима су многе већ постале независне државе, пише Британика.

Америка је подрозиво гледала и на територијалне амбције тадашње Русије ка њеној северозападној обали.

Последично, Џорџ Кенинг, тадашњи британски министар спољних послова, предложио је заједничку декларацију САД и Велике Британије којом би се забранила будуц́а колонизација у Латинској Америци.

Амерички председник Монро је подржао ту идеју, а са њом су били сагласни и Томас Џеферсон и Џејмс Медисон, бивши лидери.

Међутим, државни секретар Џон Квинси Адамс тврдио је да Сједињене Државе треба да имају самосталну изјаву о искључиво америчкој политици, и тас на ваги превагнуо је у његову корист.

А онда је стигао тај децембар и 1823. година.

Председник Монро је обраћајући се Конгресу поручио да су европске силе обавезне да поштују западну хемисферу као сферу интересовања САД-а и упозорио да се не мешају у послове тог дела света.

Његова доктрина је међу најпознатијим америчким политикама према западном делу света.

Монро је у њој упозорио тадашње европске државе да САД неће толерисати даљу колонизацију или марионетске монархе.

Погледајте Трампову конференцију за новинаре поводом напада на Венецуелу

'Опет та Латинска Америка'

Монроова доктрина је први пут примењена у пракси 1865. године када је америчка влада извршила дипломатски и војни притисак као вид подршке мексичком председнику Бениту Хуарезу.

Хуарез је захваљујући тој подршци повео успешну побуну против цара Максимилијана, кога је на престо претходно поставила француска влада.

Готово четири деценије касније, доктрина поново излази на међународну политичку позорницу.

Европски повериоци бројних латиноамеричких земаља претили су оружаном интервенцијом како би наплатили дугове.

Међутим, тадашњи амерички председник Теодор Рузвелт, проглашава право Сједињених Држава да користе „међународну полицијску силу“ како би се зауставиле такве „хроничне неправде“.

Првобитни циљ Монроове доктирне је био да држи европске силе подаље од западне хемисфере, а Рузвелт је отишао корак даље.

Учврстио је њено значење како би оправдао слање америчких војника у друге земље западне хемисфере.

Тако су амерички маринци послати у Санто Доминго 1904. па у Никарагву 1911. и на крају на Хаити 1915. наводно да би спречили улазак Европљана.

Друге латиноамеричке државе нису благонаклоно гледале на ове интервенције и односи са северним комшијом су дуги низ година били затегнути.

Погледајте ко је Силија Флорес, супруга председника Венецуеле, заробљена заједно са њим

Готово пола века касније, о Монроовој доктрини се опет говори када је Совјетски Савез (СССР) почео да гради ракетне базе на Куби, острву у Карипском мору под комунистичком влашћу.

Тадашњи амерички председник Џон Ф. Кенеди је уз подршку Организације америчких држава увео поморски и ваздушни карантин око острва.

Москва је после неколико напетих дана пристала да повуче ракете и демонтира локације, а Вашингтон је демонтирао и неколико сопствених застарелих ваздухопловних и ракетних база у Турској.

Више од 60 година касније поново се говори о Монроовој доктрини, Латинској Америци, само што је попримила мало другачији облик.

Трамп ју је преименовао у „Донроову доктрину“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]