Наука и праисторија: Мистериозни отисци џиновског стопала и порекло људске врсте

Низ отисака стопала случајно пронађених на грчком острву Крит поставља фасцинантно питање - и изазива велику контроверзу - о пореклу људске врсте.

Познати као отисци стопала из Трахилоса, њих је 2002. године пронашао пољски палеонтолог Герард Гирлински, али сада једна нова студија тврди да су они најстарији познати доказ о људским прецима оваквог типа.

Истраживање међународног тима, објављено 11. октобра у часопису Научни извештаји, доводи у питање нашироко прихваћену теорију да су хоминини (израз који се користи да би обухватио групу која садржи савремене људе, изумрле људске врсте и све наше непосредне претке) потекли и развили се у Африци пре него било где другде.

Из Африке

Палеонтолози нашироко верују у хипотезу да је Африка „колевка човечанства".

Према овој теорији, људска врста се развила искључиво на том континенту пре „велике миграције" у остатке света која је започела пре мање од два милиона година.

Али тим истраживача предвођен шведским палеонтологом Пер Албергом доводи у питање овај временски след догађаја: они тврде да су отисци стопала из Трахилоса стари шест милиона година.

То трагове чини скоро 2,5 милиона година старијим од оних који се обично сматрају најстаријим директним доказима човеколиког стопала коришћеног за ходање - отисци из Лаетолија, откривени у Танзанији 1976.

Открића у Африци била су кључна за израђивање нашег „породичног стабла".

Као и отисци стопала, у последњих 100 година било је бројних других пред-људских фосилних открића, која укључују лобању Сахелантропуса, за ког се процењује да је живео у Африци пре седам милиона година и да је најстарији тренутно познати хоминин.

У Европи је, поређења ради, било врло мало открића сличних фосила костију.

Ко је оставио отиске на Криту?

Професор Пер Алберг био је део тима који је 2017. године објавио прву студију о отисцима из Трахилоса - студија из октобра 2021. геолошка је анализа отисака која је утврдила старији датум за њих, преправивши њихову старост са 5,7 милиона година на 6,05 милиона година.

У оригиналној студији, Алберг и колеге закључили су да трагови личе на отиске стопала хоминина, нарочито по начину на који се халукс (велики палац) налази близу других прстију, за разлику од стопала примата као што су гориле и шимпанзе.

„Нељудска стопала човеколиких мајмуна изгледају веома другачије; облик стопала више личи на људску шаку, на којој је велики палац спојен ниско бочно на табан и штрчи на страну", рекао је он за ББЦ.

„У поређењу са нашим сродним приматима, наш велики палац је у истој равни са дужом основом стопала - не штрчи на страну."

Али неки палеонтолози су ове налазе дочекали са скепсом.

Критичари су довели у питање методе коришћене за анализу трагова, а неки су оспорили да су то чак прави отисци.

Водећи стручњак за отиске стопала професор Метју Бенет, са Универзитета у Борнмуту, у Великој Британији, био је део тима који је проучавао трагове у Грчкој, али чак је и он опрезан у процени.

„То су веома интригантни фосилни отисци, вероватно их је оставила двоножна животиња, неки облик човеколиког мајмуна", објаснио је професор Бенет за ББЦ.

„Сасвим је друга прича да ли ти отисци потичу од људског рода."

Да би боље разумели Бенетово оклевање, морамо још једном да се сетимо одсуства фосилних костију хоминина у Европи.

Такође, временски след људске еволуције далеко је од просте приче.

Палеонтолози верују да су се Велики мајмуни - орангутани, гориле, шимпанзе и људи - појавили и диверзификовали током времена познатог као Миоцен, од пре 23 милиона до пре 5 милиона година.

Али постоји веома мали консензус око тога кад су се људи „одвојили" од њих.

Научници су пронашли доказе о лутањима нељудских великих човеколиких мајмуна по Европи, тако да је могуће да су они могли да оставе отиске на Криту, објашњава Робин Кромптон, професор и експерт за биолошку антропологију са Универзитета у Ливерпулу, у Великој Британији.

„Трагови су свакако могли да потекну од хоминина, а то је свакако узбудљиво. Али је и даље то велики знак питања који само додатно истраживање и открића може да разјасни", рекао је Кромптон за ББЦ.

Другим речима, морамо да пронађемо још костију и отисака у Европи.

Колико су важни отисци из Трахилоса?

Алберг каже да нема сумње да се наша врста, Хомо сапиенс, развила у Африци пре око 300.000 година.

Њега интересује много ранији период историје.

„Ово афричко порекло Хомо сапиенса веома је добро документовано", каже он.

„Ту је сада питање да ли је у много ранијем периоду читава људска лоза потекла из Африке."

„Можда и није, јер наше истраживање показује да су најранији људски преци можда лутали Јужном Европом баш као и Источном Африком", додаје Алберг.

Уместо да просто оповргне хипотезу о пореклу из Африке, Алберг каже да ради на могућности да су се наши преци раширили по Европи раније него што ми тренутно мислимо.

„Ми само желимо да кажемо је да домет лутања ових раних хоминина можда био шири него што људи обично мисле."

Године 2017, исте године кад је објављена прва студија о отисцима стопала из Трахилоса, немачка палеонтолошкиња професорка Мадлен Бом са Универзитета у Тубингену и сама је завршила у вестима.

Она је објавила откриће да је „последњи заједнички предак" људи и шимпанзи пронађен у Европи, а не у Африци.

Бом и тим истраживача тврде да је створење, крштено Грекопитекус, живело у региону Балкана пре 7,18 и 7,25 милиона година, што је старије од Сахелантропуса - који се тренутно сматра најранијим људским претком који је ходао усправно.

До данашњег дана, остаци Грекопитекуса састоје се од једног зуба и костију вилице - ова потоња пронађена је у Грчкој, 250 километара од Крита.

„Наша истраживања не доводе у питање историју људске еволуције након периода од пре пет милиона година, већ шта се десило пре тога", каже Бом.

Скептицизам и наука

Контроверза коју су изазвали отисци из Трахилоса такође поставља питање како се научници односе према главној хипотези.

Упркос резервацијама према отисцима из Трахилоса, Робин Кромптон исто тако тврди да њихово одбацивање као трагова хоминина нимало не помаже у проучавању порекла људске врсте.

„Треба их истражити, а не напросто отписати. Научници морају да остану отвореног ума", каже он.

Мадлен Бом се слаже с тим, истичући да је долазило до сеизмичких потреса у теоријама о пореклу људске врсте.

Афричка хипотеза, на пример, није постала одмах општеприхваћена кад су 1924. у Јужној Африци пронађени остаци новорођенчета познатог као Дете из Таунга које је живело пре 2,8 милиона година.

„Било је периода у историји кад се веровало да је људска врста потекла из неких других делова света а не Африке", каже она.

„Наука без скепсе није добра наука, људи морају да буду отворени за аргументе."

„Да, треба нам више истраживања и више открића, али кад видите да колеге напросто отписују наше налазе то је нешто сасвим друго."

Пер Алберг делује посебно изнервиран сугестијом колега да су тврдње његовог тима невероватне.

„Наше идеје се доживљавају на тај начин само зато што се људи очајнички држе идеје о пореклу из Африке", сматра он.

„У том смислу, не бринем се шта ће палеонтолошка заједница рећи сада. Ми смо представили доказе и поткрепили наше аргументе."

„Борба са неверицом људи искрено је незанимљива", додао је он.

Пљачка отисака

Као фуснота, трагови из Трахилоса свакако нису заинтересовали само научнике.

Осам отисака чак је било исклесано из стене и украдено свега неколико недеља након што је откриће објављено 2017. године.

Грчка полиција је касније ухапсила професора локалне средње школе и фосили су враћени.

Погледајте видео о томе како су изгледали древни Египћани

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].