Археологија и жене: Ко је била Мери Енинг и како девојчица чува успомену на њу

„Била сам стварно љута. Како је то могло да се деси?".

Ученица Иви Свајер имала је девет година кад је први пут схватила да је њено родно место, Лајм Реџис на јужној обали Енглеске, „заборавило" уважену бившу становницу: Мери Енинг.

Иако је Енинг била пионирка палеонтологије чија су открића променила начин на који доживљавамо свет, у многим аспектима она као да није ни постојала - чак ни место у ком је рођена нема сталну посвету у њену част.

Иви каже да је то као да је Енинг „изгубљена за историју и ја сам желела да урадим нешто по том питању.

„А онда сам и урадила", додаје.

Уз помоћ мајке Ање Пирсон, Иви је 2018. године покренула краудфандинг кампању која је привукла донације из свих крајева света - међу којима су и деца која су нудила џепарац са тако далеких места као што су Еквадор.

У наредне три године, Ивина кампања „Мери Енинг је као стена!" сакупила је више од 122.000 долара и ангажована је уметница да изради њен кип која ће гледати на плажу на којој је дошло до већине невероватних открића Мери Енинг.

Ко је била Мери Енинг?

Није претеривање рећи да су фосили Мери Енинг унели револуцију у земаљске науке.

Данас се она најчешће описује као умешна палеонтолошкиња и геолошкиња, али у њено време - рођена је 1799. године - не би била у прилици да назове себе ничим сличним.

Њу је одбацила читава научна заједница, која је одбила да призна њене идеје или да је позове на научне скупове (женама није било допуштено да присуствују), али су зато спремно прихватали њен рад, њена детаљна објашњења, и њене фине узорке, не дајући јој никакве заслуге за њих.

Многе студије, документа и писма које је написала - и њени детаљно урађени цртежи - никад нису били објављени.

Енинг - која је била сиромашна жена и имала је врло мало формалног образовања као дете - пронашла је први фосил са 12 године и од тог тренутка је почела да чита, посматра и учи саму себе о свему што је знала.

Скоро сваког дана живота, Енинг би пркосила плимама и излазила да претражује локалне плаже и хриди, који су садржали обиље окамењеног богатства, како би могла једва да заради за живот сакупљајући, чистећи и класификујући хиљаде фосила.

„Ово није неко ко је само случајно дошао до неког открића и прославио се због тога", каже палеонтолошкиња докторка Тори Хериџ.

„Она је била умешна научница, имала је добро око, била је марљива радница и излазила је на терен сваки боговетни дан."

„Открила је много фосила потпуно нових врста.

„Излазила би после зимских олуја, кад су клизања тла откривала нове фосиле, зато што је знала да је то време кад ће открити важне нове доказе", додаје докторка Хериџ.

Енинг би увек излазила са псом Трејем, који би јој правио друштво и који би, мислила је она, чак могао да дозове помоћ ако би нестабилне хриди попустиле и затрпале је камењем.

Енинг - која је већи део живота живела сама - мора да је била веома везана за малог компањона, судећи на основу сачуваног цртежа на маргинама једне од њених студија.

Кад је Треј погинуо у клизишту које је скоро и њу убило (1833. године), она је била толико тужна да је написала срцепарајуће писмо великој пријатељици Шарлоти Марчисон.

„Можда ћеш се смејати кад ти будем рекла да ме је смрт мог старог доброг верног пса прилично потресла", написала је она.

„Литица која је пала на њега и убила га на лицу места на моје очи и близу мојих стопала... само ме је тренутак делио од исте судбине."

Велико откриће Мери Енинг уследило је десет година раније, 1823. године, кад је била прва особа која је открила комплетан скелет плезиосауруса - праисторијског морског рептила - а њена слава међу „људима од науке" брзо је расла.

Палеонтолози из Енглеске и са других места у Европи куповали би њене вредне узорке за што мање новца и представљали их као властита открића у академским круговима и музејима Лондона, Париза и Беча.

Неки од ових изврсних узорака могу се видети и данас у лондонском Музеју природне историје и у оксфордском Музеју природне историје, укључујући 195 милиона година старог ихтиосауруса који садржи видљиве остатке праисторијске рибе у стомаку.

Енинг је често била несрећна због изостанка уважавања: „Свет ме је искористио толико свирепо да се плашим да сам постала подозрива према свакоме", написала је у једном од писама.

Свет који је оставила за собом после смрти у 47. години свакако није признао њена достигнућа - њено име практично је било избрисано из историје.

И заиста, све до данашњег дана, она још увек није примљена у Краљевско геолошко друштво, чак ни као почасна чланица.

Ивина кампања

„Није се много тога променило за Мери за 200 година", каже Иви, која је сада напунила 13 година, „тако да се идеја да се направи кип у сећање на њу јавила прилично лако."

„Ја сам из Дорсета, а Мери Енинг је моја земљакиња.

„Одрасла сам уз причу о њој. И ја идем често у лов на фосиле, тако да је Мери одувек била неко на кога сам се угледала", каже она.

Али ако бисте као аутсајдер посетили Лајм Реџис данас, поред присуства Мери Енинг у локалном музеју, не бисте имали представу да је она икада живела овде.

„Има људи који живе у Лајм Реџису, људи који живе на Енинг Роуду, а који не знају ко је била Мери Енинг", каже Иви.

„Толико ствари постану луде кад вас не запамте."

Иви сматра да је Енинг инспирација за младе девојке и људе у било ком крају света чији глас не чује често.

„Обожавам Мери зато што је она и даље радила ствари које је желела, иако потиче из времена кад се жене нису поштовале и кад се према њима опходило као према предметима", каже Иви.

„Била је сиромашна и из радничке класе, не из богате и имућне породице, што је још један разлог зашто мислим да је она толико кул.

„Постигла је јако много тога сама и без ичије помоћи."

„Није дозволила да је било ко спречи да ради оно што воли: да открива нове морске рептиле и покуша да их разуме", додаје Иви.

Баш као и њен идол, Иви је одлучила да предузме нешто и замолила је мајку Ању Пирсон да јој помогне да покрене кампању за сакупљање средстава Мери Енинг је као стена!

Одабир правог места

Иви је била изненађена реакцијом јавности на њену кампању, нарочито деце која су се ангажовала: „Волела бих да им се захвалим, јер кад уступите свој џепарац, то је веома великодушно од вас."

Иако њена кампања сада има неке славне доброчинитеље као што је природњак сер Дејвид Атенборо, списатељица Трејси Шевалије (чија књига Изузетна створења прича причу о Енинг) и холивудска глумица Кејт Винслет (која је недавно играла Енинг у филму Амонит), Иви је најимпресиониранија мноштвом малих донатора из Еквадора који се обукли у викторијанске костиме како би прославили Дан Мери Енинг.

Због тога она жели да кип буде „велик и упадљив, да не можете да га промашите" - то ће пружити прилику и другим обожаваоцима Енинг из читавог света да дођу у Лајм Реџис и стану крај ње, баце поглед на „њену" плажу, као што је она радила у толико много наврата.

Тек треба да буде одабрана коначна локација, „али биће негде на морским бедемима одакле се види Блек Вен", каже Иви мислећи на локалну планину која се полагано обрушава у море, постепено испуштајући своје благо из доба Јуре.

„Ту је нашла већину најбољих примерака."

За дизајн, Ивина мајка Ања организовала је уметничке активности са локалном школом „да би деца могла да постану део процеса", каже Иви.

А она сматра да је најбољи резултат то што су сва деца инсистирала да пас Мери Енинг - Треј - мора да буде увршћен у композицију:

„Мери је обожавала Треја. Можете да прочитате писма у којима говори о њему. Не би било у реду немати Треја као део кипа."

Вајарка одабрана за пројекат је Дениз Датон.

„Проучили смо осам фантастичних уметника и разговарали са свима њима", каже Иви.

„Одабрали смо Дениз, зато што је дивна особа, али и зато што добро ради животиње. Сматрали смо да би она била најбоља за Мери и Треја!", додаје она.

Иако пандемија није помогла, кампања Мери Енинг је као стена! успела је да обезбеди довољно средстава за израду њеног кипа и одређен је датум за откривање: мај 2022. године, на годишњицу рођендана Мери Енинг.

„Желимо да се сви повежу са Ени и да виде Лајм Реџис онако како га је она видела", каже Пирсон.

„Све што сакупимо од овог тренутка ићи ће на покривање последњих трошкова кипа и на израду апликације и интерактивних мапа да би Мери могла да се пресели и у будућност."

„Волим Мери и њену причу", каже Иви.

Преко овог пројекта сам „научила да је идеје понекад тешко покренути. Неке ствари су биле веома компликоване, али има много добрих људи који су били од велике помоћи."

„И нисмо то само ми девојке. И момци воле Мери и заиста желе да се појави њен кип. То је стварно кул", додаје Иви.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]