Србија и археологија: Жртвеник римском богу Марсу пронађен у дворишту сеоске куће код Књажевца

Када је Драгиша Јовановић из села Равна, надомак Књажевца, почео да руши темеље оронуле сеоске куће у дворишту, није ни слутио да ће мотка којом је копао око темеља ударити о вредан камен.

„У једном тренутку је видео да се у темељима куће налази нешто необично", прича Снежана, Драгишина супруга.

Снежана је усликала камен и неколико предмета које су пронашли у темељу куће и фотографије послала Завичајном музеју у Књажевцу.

Ускоро се тим музеја, са археолошкињом Бојаном Илијић на челу, нашао на путу за Равну, село које лежи тик уз некадашњи римски град Тимакум Минус.

„Пронашли смо део жртвеника богу Марсу, део надгробног споменика и фрагменте архитектонске пластике", прича Снежана.

Археолошкиња Бојана Илијић каже да је на путу ка селу претпостављала да се ради о деловима споменика или предметима са римског утврђења Тимакум Минус.

„И раније се дешавало да нам грађани јаве да су пронашли нешто. Становници околних села су користили камен са римског утврђења Тимакус Минус за изградњу темељних зона својих кућа", каже Илијић.

Испоставило се да је претпоставка тачна.

„На основу дела натписа који је сачуван на камену, види се да је то део жртвеника који је био посвећен богу Марсу Кампесију, који је био заштитник кампуса, римског вежбалишта", објашњава Илијић.

Шта је Тимакум Минус?

Тимакум Mинус се налази у општини Књажевац, у селу Равна, уз обалу реке Бели Тимок.

Археолошка истраживања показала су да је простор био насељен од праисторије до средњег века.

„Римско утврђења Тимакум Mинус живело је од средине првог, до средине петог века нове ере, када је страдао у великом пожару који може да се повеже са хунском најездом 441. године", објашњава Илијић.

Насеље је врхунац доживело у периоду антике, када и добија назив Тимакум минус и постаје важан рударско-металуршки центар.

„Тимакум Mинус су подигли римски војници средином првог века нове ере са циљем да се искористе руде са Старе планине", прича Илијић.

Додаје да је Стара планина, на чијим се обронцима насеље налазило, богата рудама злата, сребра и бакра.

„Након губитка рудника у Дакији, Римљани су дошли овде и саградили Тимакум Mинус који је постао центар за даљу дистрибуцију руда са обронака Старе планине", каже Илијић.

Вредност случајно пронађених предмета

„Ко зна ко је и када оставио тај камен ту, шта ја знам о томе?", каже Снежана и додаје да је претпоставила да се ради о вредним предметима.

Тако је и било - Илијић објашњава да слова на жртвенику богу Марсу откривају да је настао у периоду другог и трећег века.

Жртвеник је сада изложен у архео-етно парку Завичајног музеја који се налази у селу Равна, тик уз Тимакум Mинус.

„Архео-етно парк има археолошки део посвећен Тимакум Минусу и свим налазима, а у дворишту је лапидаријум у коме су изложени сви до сада пронађени римски споменици", каже Илијић.

Поред жртвеника богињи Дијани и жртвеника врховном римском богу Јупитеру Кохорталису, заштитнику кохорти - римских помоћних војних јединица - данас је изложен и новопронађени жртвеник богу Марсу.

„Посебна нам је част што су се нам се Јовановићи обратили. Имали су свест о значају културног наслеђа", додаје Илијић.

Цело село учествовало у изградњи етно-археолошког парка

„То задржати у кући или продати некоме је сулудо" категорична је Снежана која додаје да познаје још једног комшију који је пре неколико година у темељу кућне ограде пронашао камен из римског доба.

Илијић прича да је, када је крајем седамдесетих година прошлог века, Завичајни музеј почео са изградњом архео-етно парка, цело село учествовало у томе.

„Велики број мештана је поклонио споменике које су до тада чували у својим двориштима. Споменике су, вероватно почетком 20. века, довлачили са Тимакум минуса и користили и за грађење кућа у селу", каже.

Међутим, нису само становници Равне са почетка 20. века користили споменике из Тимакум Mинуса за градњу објеката.

„Приликом ископавања, која се реализују уз помоћ Археолошког института из Београда од 1975. године до данас, откривено је да је велики број надгробних споменика био уграђен у бедеме самог утврђења Тимакум Mинус", објашњава Илијић.

Претпоставља се да су римски војници, крајем трећег века, када је некропола престала да се користи, споменике користили као грађевински материјал како би ојачали зидове утврђења.

Вирус корона успавао село надомак Тимакум минуса

Данас је архео-етно парк истраживачка станица и едукативни центар за различите групе које се баве истраживањем на обронцима Старе планине.

Снежана каже да је село, које током лета обично врви од полазника летњих школа које се одржавају у архео-етно парку, ове године полупразно.

„Корона је, нема ништа од тога ове године", каже.

И док се Снежана у недостатку посетилаца враћа узгоју пшенице и фарми домаћих кока носиља, Илијић каже да је Тимакум минис, као и Завичајни музеј Књажевац и даље отворен за посетиоце.

„Наравно, радимо уз поштовање свих заштитних мера", наглашава.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]