Ловци на благо: Изгубљени новчићи Александра Македонског

На обали Газе, риболовци су пронашли ризницу неких од најређих новчића старог света.

„Ово је изузетно значајно откриће и несумњиво највеће откриће ове врсте које садржи декадрахме Александра Великог", каже стручњакиња за новчиће докторка Уте Вартенберг.

Она је документовала сваку од дванаест дека-драхми Александра Македонског званично евидентираних пре него што је ова ризница древних грчких новчића извучена из мора у пролеће 2017. године.

„Кад сам држао један од тих новчића у руци био сам шокиран и опчињен", рекао је Фадел Алатол, археолог у Гази.

Он је први који је идентификовао новчиће као 2.300 година старе дека-драхме Александра Великог из времена његове владавине.

Александар Велики био је владар огромног Македонског царства које се протезало од Грчке до Индије. У склопу похода на Египат, заузео је, после крваве опсаде, стратешки важну Газу.

Нестанак новчића

Пошто их је Фадел Алатол идентификовао, новчићи су нестали - највероватније након што су препродати.

„Они су у рукама људи који не знају шта су ти новчићи, зашто су ту и шта представљају за нашу земљу. То је веома болно", рекао је Алатол.

Неколико месеци касније, исти тип новчића почео је да се појављује на баршунастим постољима за излагање аукцијских кућа широм света.

Једна Александрова дека-драхма продата је за 130.000 долара у Римској нумизматици, аукцијској кућу у Лондону.

Наредне две године, на тржишту се појавило укупно 19 ових новчића - њих 11 продала је Римска нумизматика - више него удвостручивши број јавно познатих Александрових дека-драхми, било у званичној евиденцији или преко рекламиране продаје, пре него што је пронађена ризница из Газе.

Провенијенција

Али ниједан од ових екстремно ретких новчића понуђених на аукцији нема објављен детаљни историјат власништва, у овом послу познат као провенијенција. Одакле су, дакле, они потекли?

„Наводна порекла, 'Приватна канадска', 'Приватна северноамеричка', Приватна европска збирка' не значе ми ништа… Како можете да верификујете такво порекло? Могу да кажу из приватне марсовске збирке."

Професор нумизматике Томас Бузу добио је слике ризнице из Газе од Алатола. Он је од тада покушавао - безуспешно - да пронађе поклапања у светским аукцијским кућама.

Није противзаконито нити неуобичајено да се у овом послу продају новчићи без провенијенције.

Али је веома необично да се изузетно ретки новчићи продају без ње. Без порекла које може да се верификује, нема начина да неко каже одакле су стигли новчићи на аукцију.

Џејмс Ратклиф је специјалиста за лов на изгубљене антиквитете.

„Да желим да их купим, посебно би их питао да ли могу да ми кажу ко је дилер, кад и где су их набавили и које информације су добили у то време о томе одакле су потекли", рекао је за ББЦ Њуз на арапском.

Закони о продаји

САД, Велика Британија и већина европских земаља имају строге законе који забрањују продају изузетно ретких антиквитета уколико се зна или чак само сумња да су новопронађени или да нису документовани.

Није било записа о новој ризници ових Александрових дека-драхми пронађених било где после 1973. године.

Али новчићи који су дати на продају могли су да потекну из до сада недокументованих збирки које су постојале пре него што су ови закони ступили на снагу.

Тада су могли да буду купљени и продавани а да се не крше важећи закони.

Продаја новчића од 130.000 долара или гласине о открићу нове ризнице можда су подстакли колекционаре да изнесу легалне новчиће на тржиште.

ББЦ је питао „Римску нумизматику" и седам других аукцијских кућа које су дале Александрове дека-драхме на продају за информације о њима.

Нико није могао да нам каже име особе која је донела новчиће на продају у аукцијску кућу - у овом послу познату као консигнат.

Аукцијске куће кажу да могу да проследе само информације за које су добили одобрење да их објаве.

Идентификовани извори

Наша истрага открила је извор шест од 19 Александрових дека-драхми датих на продају после пролећа 2017. године.

На Инстаграму и Фејсбуку, странице које су припадале славној палестинској породици колекционара новчића, Збирци Тарек Хани, пронашли смо слике Александрових дека-драхми које наши експерти никад пре нису видели.

И на страницама на друштвеним мрежама, из збирке Тарек Хани кажу да је пет од недавно продатих новчића на аукцији њихово - продати су преко Класичне нумизматичке групе, Нумизматик Наумана, Номоса и Херитиџа.

Породица је дала ББЦ Њузу на арапском на увид документ који показује да је ових пет новчића - и још један продат у другој аукцијској кући - Ајра и Лари Голдберг, у септембру 2019. године - из њихове колекције.

Православна црква

Документи које је добио ББЦ показују да је Православна црква у Гази држала ове новчиће у трезору од 1967. године.

То је било пре него што су на снагу ступили актуелни закони који регулишу продају антиквитета; што значи да су они сада легални за продају.

То значи да остаје 13 ових изузетно ретких новчића које су продале светске аукцијске куће од пролећа 2017. године без икакве објављене детаљне провенијенције или историјата које смо успели да пронађемо.

Ниједан од експерата које смо консултовали нису успели да их повежу са сликама новчића које су пронашли рибари - а које је направио археолог Фадел Алатол - са фотографијама Александрових декадрахми које су продавале светске аукцијеске куће.

Шта је онда са 11 Александрових декадрахми које је на аукцији продала Римска нумизматика? Одакле су потекли ти новчићи?

Новчић од 130.000 долара

Срели смо се са Ричардом Билом, директором Римске нумизматике, да бисмо покушали да откријемо нешто више о продаји новчића у вредности од 130.000 долара 2017. године коју је организовала његова аукцијска кућа.

За новчић је наведено да је потекао из „Приватне канадске збирке". Бил је одбио да буде интервјуисан пред камерамам, а кад смо се састали са њим, није могао да нам каже ништа више од онога што је већ објављено у једном од њихових аукцијских каталога.

Од аукцијских кућа очекује се да спроведу дужну проверу како би утврдиле порекло новчића.

Али оне могу и да се ослоне на реч поверљивог консигната који им каже одакле су потекли новчићи које желе да продају.

У скоро сваком каталогу Римске нумизматике последњих неколико година налазио се одељак са „специјалном захвалницом".

Ту је било наведено име које нам је већ било познато, Салем Алшдаифат.

Алшдаифатово име поменуто је на обали Газе.

Контакт рибара

Тамо су рибари ББЦ-ју рекли да је Алшдаифат контакт једног од дилера новчића којем они продају оно што нађу у Јордану.

Показали су нашем продуценту његову слику на Фејсбуку. ББЦ није успео да га повеже са ризницом из Газе.

Алшдаифат не представља део пословања Римске нумизматике, али је директор ове фирме, Ричард Бил, некад био помоћни директор његове компаније Атинска нумизматика.

На Алшдаифатовом налогу на Фејсбуку пронашли смо слику Александрове дека-драхме коју је Римска нумизматика продала 26. септембра 2018. године за 52.000 долара.

Испод слике налази се овај Алшдаифатов опис: „После шестомесечног труда и напорног рада са нашим партнерима Римском нумизматиком представљамо вам први пут неке веома ретке грчке примерке."

Питали смо Алшдаифата да ли је учествовао у продаји новчића у вредности од 130.000 долара или других од Александрових дека-драхми које је продала Римска нумизматика после септембра 2017. године.

Он је рекао да није учествовао у продаји ниједне Александрове дека-драхме.

„Имам две Александрове дека-драхме које су купљене од дилера, заједно са фактуром и доказом новчане трансакције. Та два новчића немају никакве везе са Газом", рекао је.

Аукцијске куће се јављају

Ричард Бил, директор Римске нумизматике, рекао је за ББЦ да је ова кућа била задовољни што је познавала консигнате који су „имали утврђену репутацију професионализма и поверења."

„Надаље, добили смо информацију да су примерци ушли у Велику Британију из земље порекла која није давала разлог за забринутост", објаснио је он

Додао је да су консигнати „потврдили да, колико они знају, примерци нису производ никаквог илегалног ископавања".

Питали смо Била када и где су новчићи првобитно пронађени. Он је рекао да не зна и да то није неуобичајено у овом послу.

Класична нумизматичка група (ЦНГ) променила је власништво у новембру 2018. године.

Нови власник је за ББЦ рекао: „Нисам учествовао у те две продаје и немам личних сазнања о њима нити о оригиналном консигнату ког помињете."

Аукцијска кућа Хес Диво за продају новчића је рекла: „Ако се добро сећам, консигнат је био часни колекционар из Велике Британије."

Из Номоса су за ББЦ рекли да су добили новчић након неуспеле продаје у Хес Диву.

Додали су да „немају појма одакле је новчић дошао пре него што је дат на продају у Хес Диву или ко је био појединачни консигнат.

„Из принципа не бисмо прихватили новчић као што је овај да се претходно није појавио на другој аукцији."

Из Херитиџа су рекли да њихови новчићи потичу од појединаца познатих у послу који према уговору потврђује њихово добро име и кажу да није било доказа нити разлога да се посумња у њих

„Имамо доказ да је новчић био у колекцији деценијама (!!!)", речено је из куће Нумизматик Науман.

И коначно, Ајра и Лари Голдберг и Шулман Б.В. нису одговорили на ББЦ-јев захтев за коментар.

Нико од експерата или историчара које смо контактирали није могао да повеже фотографије новчића које су пронашли рибари са Александровим дека-драхмама које су продате у светским аукцијским кућама.

Начин на који функционишу актуелни закони и прописи везани за индустрију новчића заиста отежава да се утврди историјат новчића и на тај начин разуме њихово место у древном свету.

Изгубљена историја

Упркос залагањима да се усвоје нови прописи, аукцијске куће и консигнати нису у обавези да откривају порекло новчића које продају.

Штавише, закони о заштити података могу да их спрече да поделе те информације.

Наша истрага показала је одакле су потекли само неки од недавно продатих новчића на аукцијама.

Можда никад нећемо сазнати где је завршила ризница из Газе.

„То што потичу из Газе ствар чини још занимљивијом, зато што могу да се посматрају у контексту војника, војске и генерала Александра Великог који су се враћали преко ове области где је ова ризница некако била закопана", каже Уте Вартенберг.

„Било би предивно кад би се ту обавило право ископавање уместо да изгубимо сав историјски контекст."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].