Комерија и серија Офис после 20 година: Овакве телевизије данас више нема

Недуго после емитовања прве епизоде серије Офис на британској телевизији, 9. јула 2001, коаутор серије Стивен Мерчант се возио возом када је чуо једну путницу која пријатељицу пита да ли је гледала „документарац о оном лудом типу у канцеларији".

Пријатељица ју је исправила, објаснивши да се ради о новој комедији.

„Аха, па онда и није била тако забавна", одговорила је она.

Иако је ово била нека врста лоше критике, Мерчант је био пресрећан.

Током стварања серијала који је имитирао документарни програм смештен у компанију Слоу, огранак фирме за производњу хартије Вернам Хог, он и Рики Џервејс су уложили много крви, зноја и суза у стварању измишљене канцеларије која је требало да буде што реалистичнија.

Од брујања фотокопир машина и флуоросцентног светла, па све до изморених и монотоних лица која буље у екране компјутерских монитора.

„Опсесивно смо тражили тај осећај реалног и просто смо сањали о томе да ће неко ко набаса на овај програм помислити да се ради о правом документарцу", каже Мерчант за ББЦ Културу.

„Мислим да смо се и превише ослањали на слике које су указивале на напоран рад и умор.

Сећам се да смо једног тренутка били врло узбуђени када је Мартин Фримен (који игра Тима) говорио у камеру, док се у другом плану видела сасушена биљка у саксији".

Био је то ТВ програм који је требало да изгледа као свакодневница, као нешто неупадљиво и што обичније.

Али 20 година после премијере прве епизоде, нема ничег обичног у вези са Офисом.

Уместо тога, имамо можда и најнеобичнију комедију, а најуспешнију у 21. веку.

Иако је трајала само 14 епизода, њен утицај на културу је немерљив.

Освојила је Златне глобусе, Бафта и Пибоди награде.

Творцима и глумцима који су играли у њој је обезбедила успешне каријере, утицала је и на бројне друге телевизијске комедије.

На основу ове серије, настало је чак 10 међународних верзија, укључујући и америчку која је трајала пуних девет сезона.

Иако је емитовање ове верзије завршено још 2013, то је био најгледанији ТВ програм 2020. године у Америци, када је одгледано чак 57 милијарди минута Офиса.

Две деценије након емитовања прве епизоде, серија и даље проналази нову публику - без обзира што се заснива на премиси која подразумева свакодневне одласке у канцеларију, што данас изгледа као опис неког давно прошлог времена.

Мерчант и Џервејс су се упознали радећи на лондонској радио станици XФМ.

Kада је Мерчант касније започео продуцентски курс на ББЦ-ју, пар је сарађивао на кратком филму Аљкави шеф, који ће касније постати основа за Офис.

Kомедије које се одигравају на радном месту нису биле ништа ново, али Мерчант и Џервејс су покушавали да направе нешто другачије, ситком који ће бити прављен као да је документарац.

Сниман је из руке, без наснимљеног смеха и са глумачком поставом која је личила на људе који су заиста могли да седе поред вас на послу. Овакав формат „лажних документараца" је био уобичајен на филму.

Spinal Tap је утицао на Офис још током снимања - али на телевизији је био непознат.

Њих двојица су нарочито желели да се осврну на документарне сапунице које су тада биле популарне.

Били су то телевизијски програми који су ,,нормалним људима" обезбеђивали 15 минута славе у серијама попут Аеродром или Школа вожње.

„Нама је то било занимљиво - да истражимо на који начин камера усмерена на вас утиче на то како ћете сами себе да представите свету", каже Мерчант.

„А оно што је било нарочито занимљиво код Дејвида Брента је било то што је он себе хтео да представи као нешто, док је камера у ствари откривала какав је он заиста био".

Обојица писаца су имали искуство рада у канцеларији, нарочито Џервејс који је био у касним тридесетим годинама када је направљен Офис.

Пре тога он је радио и као менаџер за организовање забавних делатности на универзитету Лондон Унион.

Биле су то године искуства које је могао да експлоатише, нарочито у стварању лика Дејвида Брента и његове чувене филозофије - прво пријатељ, затим шеф, а онда и забављач.

После појаве Офиса, многи програми су преузели тај модел лажног документарца.

Међу њима и серије као што су Parks and Recreations, Modern family, People Just Do Notning, This country и What We Do In The Shadows иако ниједна од њих није била у тој мери посвећена узроцима, као што је то био Офис.

„Причали смо о томе са човеком који је радио колор корекцију на серији. Желели смо да из снимљеног материјала исцедимо што више боје", каже Мерчант.

„Желели смо да изгледа као документарни програм који је био заборављен у некој од ББЦ-јевих фијока".

Надања нису била превелика - нарочито након што му је фокус група дала другу најнижу оцену икада (лошије је прошло само женско боћање).

Такви су на почетку били и рејтинзи, али је серија ускоро постала сензација која је била препоручивана усменим путем.

У тренутку када је друга сезона емитована 2002. године, они су у својим рукама већ имали прави хит.

Сви рекорди су оборени када је серија доживела ДВД издање.

Па како је онда ситком који је имао намеру да прикаже суморну и немилосрдну монотонију свакодневног живота успео да изазове тако широку наклоност?

На страну оно што је било очигледно.

Епизоде су биле забавне до бола и идеалне за даље препричавање - овај програм је имао и душу, нарочито 'хоће ли/неће ли' романса између Тима и Дон за коју је Ричард Kуртис, краљ романтичних комедија рекао да је ,,једна од најромантичнијих прича свих времена".

Документарни стил је публици омогућио и интимне везе.

Са ликовима који су понашање усклађивали у складу са појављивањем камера (у Брентовом случају се радило о појачавању емоција), акција је често била речитија од самих дијалога - дуге, болне и необичне паузе у разговорима, скривени погледи и усиљени осмеси.

„У нашој серији додиривање рукама је било као пољубац, а пољубац као да је био сексуални однос", каже Мерчант.

Офис се концентрисао на стварчице које ти помажу да преживиш радни дан - нервирање колега или случајни додир раменом у пролазу са неким ко ти се допада.

Битни моменти су биле ситнице, као оне у Божићним специјалима који су били последње епизоде у сезони, када Дон оставља вереника и - коначно - на прослави у фирми пољуби Тима.

Или када Брент Kрису Финчу, трговачком путнику и једином лику који је одвратнији од њега, говори где би требало да иде.

У свакој другој серији ово би били минорни инциденти, али овде су имали монументалну улогу.

Мерчант каже да је било фер дати публици срећан крај.

„Суштински, бавили смо се идејом живота који се воде тихом патњом и тиме на који начин људи преживљавају у оваквим окружењима користећи хумор", каже он.

„Али како се серија одвијала, добијали смо све више наклоности публике и онда нам је постало важно да престанемо да је мучимо.

На крају смо осећали како је срећан крај (за наше ликове) важан, јер је посао који они имају добар и како су људи уопште фини и како је све у ствари у реду.

Можда смо на почетку били помало снобови, али на крају смо осетили велику наклоност према целом свету и нашим главним ликовима".

Цео свет је убрзо почео да осећа велике симпатије према свету Вернам Хог канцеларије - нарочито Америка.

Офис је постао прва британска комедија која је освојила Златни глобус и када је почела да се емитује на каналу ББЦ Америка, стекла је малу, али посвећену и одану публику.

Затим је стигла и вест да се припрема америчка верзија серије.

Сама идеја да се серија која је била типично британска - туробна и безнадежна - пребаци у форму традиционалног америчког ТВ ситкома, личила је на надолазећу катастрофу.

Сходно томе, прва сезона која је премијерно приказана 2005, покушала је можда и превише да имитира оригинал, па је и реакција публике и критике била резервисана.

Међутим, временом је корак усклађен са нешто сентименталнијим тоновима и са Стивом Kарелом и његовим ликом Мајклом Скотом (еквивалент Дејвиду Бренту) који је више био збуњени лакрдијаш него покварени шеф.

Серија је трајала девет сезона (последње две без Kарела) и 201 епизоду. Завршена је 2013, пре него је њен нови живот кренуо на Нетфликсу.

Амерички обожаваоци су били избезумљени када је серија отишла са ове стриминг платформе крајем прошле године.

Поред Америке, Офис је адаптиран и за тржиште у Kанади, Чилеу, Чешкој, Шведској, Финској, Француској, Немачкој, Израелу и Индији. Мерчант каже да универзалност серије лежи у њеној специфичности.

„Kао што се може чути у последњој епизоди серијала - једина заједничка ствар коју ови људи имају је тепих по којем газе свакога дана, а ипак се ради о људима са којима проводите више времена него са пријатељима и породицом", каже Мерчант.

„Мислим да је, нарочито пре ковида, то било искуство многих људи. Та динамика и екосистем канцеларије су познати свим људима широм света.

Сви ти типови људи, било да су они као Дејвид Брент или као што је Тим, који се заглавио у колотечину, или рецепционер који доноси сумњиве одлуке - све су то ликови који су познати људима широм света".

Kао некадашња извршна директорка ББЦ Wорлдwиде огранка, Милета Ага је провела осам година покушавајући да убеди индијске телевизије да произведу властиту верзију Офиса пре него што је добила зелено светло за овај пројекат.

У почетку, они нису били сигурни да би ова врста хумора могла да се преведе у Индији.

„Наше комедије се углавном ослањају на слепстик", каже она за ББЦ Цултуре.

„Али ово је свеједно изгледало као формат који је могао да се прилагоди".

Адаптација овако познате серије је изгледала као врло тежак задатак и уграђивање нијанси специфичних за индијске канцеларије је био кључ за успех.

„Ми смо увели лик момка који прави чај, јер је време када се пије чај у Индији посебан догађај. Тако овде имамо чајвалу, дечка који се бави само тиме и он је особа која зна свакога".

Она је била убеђена да ће серија која се бави динамиком канцеларије имати ођек и у Индији.

„Kанцеларије су обично место на које се бежи из малих градских домова и представљају ширу фамилију", каже она.

„То је место на којем можете да се дружите без надзора сопствене породице".

Kанцеларија као бекство од света

Ипак, не морате да имате искуство рада у канцеларији да бисте волели ову серију.

„Оно што ме увек изненађује је то што тинејџери чине велики број гледалаца америчке верзије на Нетфликсу", каже Мерчант.

Певачица Били Ајлиш која није била ни рођена када је Офис први пут емитован у Енглеској, гледала је америчку верзију чак 14 пута, па је делове чак и семпловала у једној од песама.

„Офис ме одвраћа од реалности мог живота", каже она.

Ентеријери у којим доминира беж боја, без обзира да ли је канцеларија у Слоу или Скрентону или било где другде, на шаље експлицитну ескапистичку поруку, али у свету који је несигуран, ова безбедна и предвидљива околина делује нестварно.

Ако је Офис првобитно био замишљен као шаљив поглед на туробну природу канцеларисјког посла, та врста поузданог и не превише захтевног посла током којег има времена и за опуштеност у просторији за одмор и са којег се одлази тачно у минут кад откуца пет сати, данас звучи као нека уврнута навика.

У последњој епизоди америчке верзије, последње речи лика названог Џим су следеће:

„Све што имам је овај посао - овај глупи, дивни, досадни и невероватни посао".

Он је можда досадан, а шеф иритантан, али му је пружио редовну плату, сигурност, пријатеље, жену и породицу.

За економију базираној на флексибилним, привременим и фриленс пословима и за младе људе који мењају послове чешће него што су то радиле претходне генерације, ово звучи као права фантазија.

У последњих 18 месеци, свет из Офиса делује нестварније него било кад радније.

Оно што је до недавно изгледало као најобичнија ствар - одлазак у канцеларију да би се тамо провело осам сати са колегама - сада је нешто што можемо да доживимо само преко телевизије.

Чезнемо за тим сурогат породицама, а неки од нас можда никада више неће искусити тако нешто на исти начин.

,,Мислим да постоји нешто утешно у оваквим херметично запечаћеним световима у какве можете да одете и проведете извесно време", каже Мерчант.

Постоји нешто врло пријатно у томе што можете да проведете неко време у друштву са оваквим људима. То је оно у чему сам одувек уживао у својим омиљеним ситкомима".

Па какав је онда сада осећај када ваша креација пуни 20 година?

„Осећам се старим", каже Мерчант.

„Претпостављам да је то била прекретница и мало ме језа подилази од свега тога.

Али с обзиром на амбиције које сам имао као дечак, да будем некако укључен у ситком који људима тако много значи, као што су мени значили моји омиљени ТВ програми, чињеница да је овај програм толико вољен, више је него што сам икада и очекивао".

Многи од глумаца из Офиса су напредовали у својим каријерама након емитовања серије - неки су чак имали улоге и у Марвеловим и ДЦ филмовима или у Хари Потер наставцима, Хобиту и Пиратима са Kариба.

Међу њима је и једна добитница Оскара - Оливија Холман је имала малу улогу у другој сезони.

Творци серије су такође стигли до улога или режија у многим пројектима.

Џервејс је недавно имао хит са својом црном комедијом After Life на Нетфликсу.

Мерчант тренутно режира и игра главну улогу у новој копродукцији Амазона и ББЦ-ја под именом Преступници.

Али на чему год да раде, тешко је замислити да ће то имати такав утицај као што је био случај са серијом Офис - и то је сасвим у реду, каже Мерчант.

„Од свега што сам урадио, то је најближе ономе чему сам се надао да ћу постићи. Није било лако постићи нешто слично, али мислим да смо имали праву хемију за такав подухват.

Били смо у нашем малом мехуру без великих очекивања и то је оно чега се заиста највише и сећам".

Погледајте видео о серији Породица

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]