Паб квиз: Алтернативно такмичење у Београду где се бодује знање из „опште некултуре"

Како се зове јарац у серији Срећни људи са којим Остојићева коза Белка није хтела да се опари? Са којим америчким репером је Љупка Стевић снимила дует, иако он можда није био свестан тога због конзумације опојних дрога?

Ако знате одговоре на ова и слична питања, ви сте савршени кандидати за несвакидашњи паб квиз Не гледам ти ја то.

Довољно је да укуцате „паб квиз" на Фејсбуку и међу резултатима ћете наћи разне формалне и неформалне групе које их организују у Београду, а од скоро и широм Србије.

Управо је та растућа популарност квизова где се такмичари надмећу у интелектуалној супериорности, изузетном познавању историје, књижевности, спорта и других области навела групицу пријатеља да у Београду направе алтернативну верзију такмичења.

Да бисте победили, од вас се овде очекује информисаност о „баналним и маргиналним личностима и догађајима из света око нас", наводи се у опису странице Не гледам ти ја то.

„Тајна успеха нашег квиза је у суштини то што за овакав тип такмичења нису неопходне никакве квалификације, већ једноставно да живите у Србији и да сте свесни дешавања око вас", каже за ББЦ један од организатора Небојша Аврамовић.

Редовна издања квиза који огранизују се од краја 2018. године у једном београдском кафићу,

Учесници се такмиче у познавању „непотребног" знања о „полупознатим певачима", лапсусима водитеља, „полујавним личностима", чувеним клиповима на Јутјубу као и о „апсолутно небитним догађајима који су се провлачили по медијима, а за које нисте били свесни да сте их запамтили".

Ипак, захваљујући истрајном репризирању култних серија Породично благо, Срећни људи и Бољи живот на Јавном медијском сервису Србије, Небојша, Ема и Влада су одлучили да учеснике натерају да провере „колико су заиста сенилни" и да ли су запамтили „сва имена Нециног пса, Рајнине љубавнике и прегршт занимљивости о породици Попадић".

За овај „трио фантастико" специјал квиза је било толико интересовања да су морали да организују две такмичарске полуфиналне вечери као „филтер" за финале.

Пар десетина такмичарских тимова седи за столовима и уз смех уписује одговоре у формулар, док Не гледам ти ја то екипа чита питања попут „У коју кафану госн Попара кроз читаву серију покушава да одведе Лолу Голубовић?".

Један од тимова који се пласирао у финале су и Јахачи апокалипсе. Има их, наравно, четворо и сви су млади студенти пред завршетком студија.

„Небитно знање" у овом квизу је оно што их све повезује јер се увек у разговору убаци неки цитат или референца који их врати у детињство кроз које су пролазили гледајући управо ове серије.

Двадесетшестогодишњој Весни, будућој докторки стоматологије, међу ове три, омиљена серија је била Породично благо.

„Када крене она драматична музика на крају серије, то је значило да морамо да идемо на купање и спремање за школу у понедељак", присећа се она уз смех за ББЦ на српском.

Њој и саборцу Вељку их Јахача апокалипсе, двадесетседмогодишњем будућем доктору наука, дубоко у сећању су остале урезане и драматургија и цитати ликова, али и информације попут оних како се звала врста цигара коју је пушио Тика Шпиц.

Оно што се понавља и гледа више пута је оно што ти заправо остане у памћењу, сматрају они.

Ове три серије су по њима специфичне и направљене да буду „за сва времена", а од данашње продукције се разликују пре свега по тематици - свима је било заједничко то што су се базирале на породичном животу, а ликове су тумачили највећи српски глумци и глумице.

„Ми смо генерација која је одрастала без интернета - један телевизор у кући и то је то", каже Весна и објашњава да су за већину породица током деведестих и почетком двехиљадитих централно место окупљања били малих екрани у термину емитовања нових епизода.

Квиз се састоји из неколико области, а Јахачи су однели максималан број поена и за оне које се тичу Породичног блага као и Срећних људи.

„Попадиће смо знали, али Рајнини љубавници су нам екпертиза јер имамо другарицу која нас подсећа на њу и увек када видимо Снежану Савић на ТВ-у, кажемо, ево нам је другарица. Увек нам је смешно то", каже Весна.

„Трио фантастико" специјал квиза је било нешто што њена екипа није смела да пропусти, али су им регуларна издања Не гледам ти ја то квиза ипак најзанимљивија.

„Ово су квизови 'опште некултуре'. Оно што је општа тема овог квиза је нешто што свакодневно виђамо на неким порталима. Оно што људи тврде да не гледају и не читају, зато што то 'није културно', али заправо знају негде у подсвести", додаје она.

У регуларним издањима овог алтернативног квиза, поред 'опште некултуре', постоје области „не гледам ти ја то", политика - која по речима организатора обухвата „политички треш, лапсусе и дешавања", а затим и различите мозгалице, ребусе и анаграме - омиљени сегмент квиза за Весну и Вељка.

Ту је и „лице са насловнице" - погађање имена маргиналних личности са слика, затим област вечери која може бити све од "песме Евровизије, познатих парова, познатих ћелаваца и слично", видео, реклама - антологијске сцене из филмова, рекламе из прошлости, као и "не слушам ти ја то", односно песме из нафталина, објашњава Небојша.

Али чему служи служи сво ово непотребно знање, осим за победу у квизу која може донети чак и неке награде попут туре пића или игре у Ескејп руму?

„Конкретно не служи ничему, али наша идеја је да људи доласком на квиз на неки начин избаце те податке из памћења, уједно их искористе, а притом ослободе место неким новим, за њих битнијим", каже Небојша.

Весна и Вељко кажу да би долазили и чешће да могу да се редовно окупе, без обзира на тему као и потенцијалну награду. Овај квиз доноси нешто што „нема смисла, нема поенте, а забавно је."

Небојшина другарица и ко-организаторка квиза каже да је ово „небитно знање" корисно јер нам даје баланс у животима, где смо неретко оптерећени послом, обавезама, бригама и стресом.

Овај, на моменте, урнебесни квиз даје прилику да се наша меморија испразни, а ум извентилира.

Организаторе квиза, и сами у средњим двадесетим, спаја љубав према „општем незнању" и доноси разоноду и забаву пар сати недељно у којима уживају када виде да су окупили десетине - па и до преко сто људи који, као и они, упијају небитне информације.

Током летње паузе и сезоне одмора, Не гледам ти ја то такође прави паузу, јер не желе да се људи презасите, али и да би жељне фанове на јесен и током хладнијих дане дочекали са свежим, довитљивим питањима.

До тада ће се, сасвим извесно, нови талас информација из „опште некултуре и незнања" складиштити дубоко у њихове подсвести.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]