Квиз као члан породице: 25 година Слагалице

„Т Л О П А С Р Ј А И Г И" пише на екрану након низа стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп, стоп.

Тих 12 слова била су прва мозгалица црвеног и плавог такмичара у јубиларној емисији којом је обележено 25 година ТВ слагалице.

„Пасирати", рекао је један Страхиња.

„Плагијати", одговорила је једна Весна и добила девет поена.

Убрзо се прешло на игру Мој број.

Задатак - уз помоћ 1, 8, 6, 5, 15 и 50 доћи до 767. Страхиња је успео.

Све је добро док онај највећи број није 25, ко ће то да рачуна.

Четврт века

Прва епизода квиза са најдужим стажом у Србији емитована је на малим екранима 22. новембра 1993. године.

Четврт века касније, у четвртак, емитована је 7.148. епизода 109. циклуса.

Године су пролазиле, државе се мењале, а Слагалица је опстајала.

Трећа деценија 21. века је све ближе, а и даље се сваког дана у седам сати велики број људи широм Србије, спремних за Асоцијације и Ко зна-зна, смести испред телевизора.

„Данас је Слагалица увелико породична традиција", каже за ББЦ на српском Жарко Стевановић, победник Суперфинала у 100. циклусу.

Стевановић је 2011, са 16 година, био трећи, потом је освојио 94. циклус, а затим и Суперфинале у којем су учествовали само победници 40 последњих циклуса.

Два пута је био квиз првак света у категорији до 20 година, као и првак Србије, а тренутно лови такмичаре у „Потери".

Срби воле такмичења

Бранимир Арсић из Квиз асоцијације Србије - и један од бивших учесника - разлог популарности Слагалице види и у склоности српског народа ка такмичењу.

„Наш народ баш воли да гледа све видове такмичења - било да се ради о музичким, спортским, или такмичењима у знању", наводи Арсић.

Према његовим речима, Слагалица је многима била и одскочна даска за даље успехе у квиз каријери.

„Постала је део свакодневице код већине наших грађана - сви је гледају од малих ногу, па и не чуди што последњих година учествују такмичари махом млађи од саме Слагалице.

„Чини ми се да је Слагалица постала и повод да се породица окупи, па макар и на тих петнаестак минута.

„Слагалица заиста полако израста у културно благо Србије и сасвим сигурно да је ово само првих 25 година", наводи он.

Случајност

Као разлоге због којих Слагалица толико траје, Стевановић истиче „допадљив формат, трајање емисије и то што је отворена за све".

Како каже, пријавио се готово случајно.

„Читао сам нешто на интернету једне вечери и налетео сам на реч 'слагалица', замислио се мало, скинуо тест пријаву са сајта и послао имејл.

„Убрзо су ме звали, емисија је снимана 20. јануара, па сам после пресецања славског колача пожурио у студио".

Ипак, на почетку је чак и он имао проблеме.

„Речи ми нису ишле баш најбоље, убадао сам у првом учешћу неколико пута 'компјутерске речи', али су углавном биле оне са пет, шест слова.

„Код бројева сам већ био бољи и ту сам ретко губио поене.

„Највећу разлику сам правио у Ко зна-зна и Асоцијацијама, играма које су ми увек добро ишле".

Историја

Финале и суперфинале

Стевановић каже да је и други пут у Слагалицу отишао „случајно и без претходног размишљања". Али је овог пута имао више знања и искуства пред камерама.

„Гледао сам преко Јутјуба старе емисије како бих се припремио", наводи он.

Освојио је 94. циклус.

Потом је дошло Суперфинале, у којем су учествовали само велики зналци.

„Не само победници и финалисти, већ дивни људи и велики шампиони, међу којима су били и неки од најбољих квизомана у Србији", истиче Стевановић.

„Знао сам да ће бити тешко, али сам се припремао на време овога пута.

„У тој пакленој конкуренцији сам показао колико је, поред знања и логике, битно и тренутно надахнуће, јер оно и те како може да буде пресудно у битним моментима", истиче Стевановић.

Како до победе у Слагалици?

„Кошаркашким жаргоном, победник Слагалице би требало да буде all-round играч", каже Арсић.

„Мора да буде добар и у комбинаторици и у бројевима, али је пре свега кључно да покаже широко познавање опште културе".

„Било је, наравно, ситуација да победницима никако не иду слова или да просто људи не знају да играју Скочка, али врхунски квизаши онда све то компензују сјајним познавањем опште културе".

Арсић је учествовао у 105. циклусу Слагалице што, како каже, сматра остваривањем неких снова.

„Дошао сам до финала и изгубио у четири партије за неких тридесетак поена од великог имена српског квиза, Владимира Крнача... Препоносан сам на тај резултат".

А колико камере утичу на крајњи исход?

„То зависи од човека до човека, ако сте по природи опуштени, онда вероватно и не осећате никакав притисак када се упале камере - гледаоци одмах примете такве људе.

„Али ако сте тремарош, онда се највише борите сами против себе... Спадао сам у другу групу људи.

„Без обзира на то што сам снимио 16 емисија у том циклусу, сваки пут сам осећао трему, али сам се трудио да водитељке никако не изговоре култну реченицу - трема је учинила своје."

Милка Цанић

Једно обично „добро вече", којим је чувена Милка Цанић у свакој емисији поздрављала гледаоце, постало је један од симбола Слагалице.

О популарности квиза говори и то што су само те две речи Милку Цанић начиниле једном од најпопуларнијих телевизијских личности у Србији.

По занимању је била филолошкиња, али остаће упамћена пре свега као „супервизорка".

„Милка Цанић је била стварно дивна особа, увиђавна, спремна да помогне, потпуно приземна и пуна поштовања", наводи Стевановић.

„Прва ствар коју сам урадио када сам први пут дошао у студио је било тражење аутограма од ње. Није крила да је навијала за мене у том циклусу".

„У наредном учешћу је нисам виђао, а нажалост, преминула је неколико месеци пре Суперфинала", 19. октобра 2016. године.

Сећања

Седам година након првог учествовања у Слагалици, Жарко се и даље бави питањима - на пример, ко је постигао највише голова на Светским првенствима у фудбалу, који је главни град Узбекистана и која су два глумца освојила Оскара за исту улогу.

Како каже, жели да Слагалица опстане што дуже.

„Понекад се сетим првог снимања и схватим колико ми је то променило живот".

„Тада сам схватио да сам на добром путу да постанем успешан у омиљеној бранши, па сам само наставио јаче да гурам своју причу, што је резултирало титулама првака света, првака Србије, као и статуса репрезентативца на квиз такмичењима".

Шта још памти?

„Готово целу прву емисију, нарочито прве поене и када сам решио прву асоцијацију, остваривши тако недостижну предност".

„Памтим и кад сам под високом температуром играо меч за треће место у том циклусу и успео да тријумфујем".

„Памтим и први улазак у студио у 94. циклусу када ми је требало неко време да се пресаберем, јер сам мислио да више никада нећу изнутра видети студио за снимање Слагалице".

„А што се тиче самих задатака и питања... Њих уместо мене памти свемоћни интернет".

Киша

У јубиларној епизоди Страхиња и Весна наставили су борбу.

Игра Спојнице задала им је да споје опере и њихове ауторе, па прваке света у шаху и земље из којих долазе.

„Које острво са околином је посебна савезна држава Аустралије, са главним градом Хобартом", гласило је једно од питања у Ко зна-зна.

Тачан одговор је Тасманија.

Колико има јеванђеља у „Новом завету", како се звао једини римски цар рођен у Београду и како се звао јунак филма „Храбро срце" била су такође нека од питања.

Пред прву асоцијацију Страхиња је имао велику предност - 87:44.

Отворио је поље Г3 - мантил.

Весна је изабрала Г4 - глиста.

„Киша", одмах је рекла Весна и колона се зацрвенела.

Решење колоне Б је био „интернет", а под А „телефон".

Можда да пробате коначно?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]