Српски глумци освајају руско филмско тржиште

Руска филмска индустрија бележи све бржи раст, а све више глумаца из Србије добија улоге у филмовима који се снимају у овој земљи.

Фебруар је био успешан месец за руски филм. Премијерно приказан 14. фебруара, филм „Лед", прича о љубавном троуглу међу професионалним клизачима, свргнуо је с врха листе гледаности холивудски блокбастер „Педесет нијанси: Ослобођени" и зарадио осам милиона долара током прва два дана у биоскопима.

Три дана касније, једини руски учесник у званичном програму Филмског фестивала у Берлину, „Довлатов" Алексеја Германа, одушевио је критичаре. У оба филма главне улоге играју глумци из Србије: Милош Биковић и Милан Марић.

Руска кинематографија доживљава велики замах у последњих неколико година. Поред уметнички успелих остварења која се приказују на светским фестивалима, снима се све више комерцијалних филмова намењених широкој публици.

Велико тржиште привукло је времешне холивудске звезде попут Арнолда Шварценегера, Антонија Бандераса и Џона Малковича. С друге стране, неколико младих глумаца из Србије добило је шансу за рад у Русији.

Милош Биковић је пробио лед појављивањем у филму Никите Михалкова „Сунчаница". Потим је добио једну од главних улога у трилеру „Бездушни 2". Привучени његовом „убедљивом изведбом" у овом филму, редитељ Олег Трофим и продуцент Александар Андрушенко позвали су га на кастинг за једну од главних улога у филму „Лед".

Његов лик је најбољи клизач у земљи, права звезда, згодан и самоуверен момак.

„Свака жена би пожелела да игра с њим. Он има нешто што га разликује од већине руских глумаца. Он је холивудски тип", рекао је Андрушенко за ББЦ на српском.

Он сматра да је пред Биковићем успешна каријера у Русији, јер припреми улога приступа веома методично, а поседује шарм европског глумца.

Научити руски за три месеца

Сплићанка Гордана Милевчић живи у Русији од 1978, а већ осам година има агенцију за представљање глумаца. Радила као продуценткиња на филмским и ТВ пројектима, а на молбу неколико глумаца постала је њихова агенткиња.

Прво је радила с глумцима с подручја бившег Совјетског Савеза, а данас међу клијентима има и многа имена из бивше Југославије попут Катарине Радивојевић, Себастијана Каваце или Горана Богдана.

Она сматра да су наши глумци тражени, јер за људе с Балкана важи мишљење да „разумеју руску душу", а познају како се ради у Европи, тако да на неки начин „представљају мост између Русије и Запада". Такође, српска школа глуме се ослања на систем Станиславског, што руски редитељи цене.

Милану Марићу је насловна улога у „Довлатову" први велики филмски задатак до кога је дошао сасвим случајно. Колегиница која живи у Санкт Петербургу гледала је представу „Глад" у којој глуми, а затим га позвала да пошаље фотографије на кастинг.

Упркос чињеници да не говори руски, редитељ Алексеј Герман одлучио је да му повери улогу. Имао је три месеца да научи језик и угоји се 15 килограма како би физички подсећао на писца Сергеја Довлатова.

Током припрема за филм, одушевиле су га књиге овог писца „јер је безобразан, духовит, у стању да скенира човека и то напише у две реченице".

Иако су такве реченице ушле у руски жаргон, Довлатов је прве књиге објавио тек након одласка у Америку 1979. године.

Сматра да је имао среће што је радио с маштовитим редитељем као што је Герман, који је већ ангажовао у филмовима глумце који нису Руси. Проблем несавршеног владања језиком Руси решавају синхронизацијом. Глумац који је „наховао" Милана у филму има сличну боју гласа као он.

Исто су урадили и аутори „Леда", иако Милош Биковић течно говори руски и желео је да се његов глас чује у филму. Пошто је лик кога игра у филму познати руски клизач, Андрушенко сматра да би и благи акценат био приметан.

Милевчић каже су руски редитељи схватили да наши глумци, који углавном солидно говоре енглески, врло брзо могу да науче руски. Тиме су у предности у односу на глумце из Европе или Холивуда на руском тржишту.

Уместо стереотипних зликоваца - главне улоге

Покушаји глумаца са овим простора да направе каријеру на Западу често су подразумевали прихватање улога негативаца, попут руских криминалаца или ратних злочинаца. Примери Биковића и Марића говоре да је могуће играти главне улоге и на другим меридијанима.

Разлог привлачности руске кинематографије за српске глумице, Милан Марић види у чињеници да сваке године стотинак младих људи дипломира глуму и готово је немогуће да сви пронађу посао у Србији или у регионалним продукцијама.

„Можеш да се трудиш да научиш енглески савршено, али и даље ћеш имати акценат", каже он.

Претпоставља да је одабран за улогу Довлатова, јер Герман прави ауторски филм и ужива више слободе, него редитељи комерцијалних филмова.

Услове продукције филмова није могуће поредити, јер и мале, уметничке филмове издашно финансира руско Министарство културе.

„Кад погледаш колико је Русима важна култура, запиташ се зашто се ми нисмо накачили на то, кад већ говоримо да смо браћа", објашњава овај глумац.

Каже да је да радом у овој земљи разбио предрасуде које је претходно имао.

„Није Русија проблем, мени су људи код нас који фаворизују Русију проблем", закључује Милан Марић.

После две награде за „Довлатова" у Берлину и чињенице да су продуценти компаније Нетфликс купили права за приказивање филма, овом глумцу ће се отворити и нове прилике.

С пуно ентузијазма говори да би покушао да ради поново у Русији или на другом месту на коме му се пружи прилика, али да своју каријеру ипак види у српском позоришту и на филму.

Ово нису једина два примера - Небојша Дугалић („Молодежха") и Иван Босиљчић („Хотел Русија") снимали су серије у Русији, а у филму „Балканска линија", копродукцији између Србије и Русије, играју Милена Радуловић, Александар Срећковић, Миодраг Радоњић, Андреј Шепетковски, Небојша Миловановић, Ања Алач, Даниел Ковачевић, Милена Јакшић и Лада Имамовић.

Можда ће неко од њих достићи славу звезда тинејџерских филмова из серијала „Луде године" који је касних 1970-их и раних 1980-их, Риалде Кадрић и Владимира Петровића.