Србија и језик: Преминуо Иван Клајн - филолог и несуђени физикохемичар

Иван Клајн, познати филолог и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) преминуо је у 85. години, пренела је Радио-телевизија Србије (РТС).

Његово најпознатије дело је Речник језичких недоумица, чије прво издање је штампано 1981. године.

За себе је говорио да је најбољи новинар међу лингвистима и најбољи лингвиста међу новинарима.

Главни уредник недељника НИН Милан Ћулибрк каже за ББЦ да то јесу речи које Клајна најбоље описују.

„За њега је једна реч била довољна да направи феноменалан текст који су сви читали са задовољством", прича Ћулибрк.

Последњи Клајнов текст у том недељнику објављен је у четвртак 25. марта.

„Део породице НИН-а и таквог ћемо га и памтити"

Од 1974. године писао је рубрике о проблемима савременог језика, најпре у Борби, затим у Политици и Илустрованој политици, као и у НИН-у.

У новинарски посао упловио је пишући за музички часовис Звук, а први посао по дипломирању добио је у Илустрованој политици.

„У понедељак смо добили информацију да за овај број нећемо добити колумну, јер је господин Клајн у болници.

Већ тада смо страховали, али смо се надали да ће се извући", каже Ћулибрк.

За редакцију НИН-а одлазак Ивана Клајна ненадокнадив је губитак, истиче Ћулибрк.

„Када смо чули да је преминуо, било је као да смо добили вест да смо остали без најрођенијег. Он је био део породице НИН-а и таквог ћемо га и памтити и таквог ћемо га се и сећати.

„Та његова рубрика је била његова. С нестанком господина Клајна, нажалост нестаће и та рубрика у НИН-у. У овом тренутку ми не можемо да размишљамо о томе, нити било ко заслужује да заузме његово место", прича Ћулибрк.

Каже и да је Клајн био „светионик који је показивао у ком правцу треба ићи" и „Господин с великим словом Г и у послу и у односу према људима, професији и према свему".

Ћулибрк је са Клајном радио седам и по година.

„Био је један од ретких људи којем нисте морали ништа да кажете, с којим нисте морали да контактирате, с којим сте могли увек бар дан унапред да знате шта добијате, како добијате, да вас не боли глава ни око чега".

Ко је био Иван Клајн?

Рођен је 1937. године у Београду, где је 1961. на Филолошком факултету завршио студије италијанског језика и књижевности.

Претходно је студирао физичку хемију, по угледу на старијег полубрата, рекао је Клајн у аутобиографији објављеној на сајту САНУ.

Одустао је брзо на почетку студија и затим уписао италијански језик.

На Филолошком факултету у Београду био је редовни професор италијанског језика и упоредне граматике романских језика.

Осим романистике, изучавао је и нормативну граматику и стандардизацију савременог српског језика.

Објавио је 18 књига и већи број радова у лингвистичким часописима, наводи се у биографији на сајту Матице српске.

Међу књигама су најзначајније Језик око нас (1980), О функцији и природи заменица (1985), Писци и писмењаци (1994), Лингвистичке студије (2000), Творба речи у савременом српском језику - први део (2002).

Са Павлом Ивићем, Митром Пешиканом и Браниславом Брборићем написао је Језички приручник (1991).

У зборнику Српски језик на крају века (1996) написао је део о лексици.

Речник језичких недоумица најчешће је штампана књига коју потписује Клајн.

Био је главни уредник часописа Језик данас Матице српске од првог издања.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997. године, а за редовног 2003.

Био је и члан Савета Вукове задужбине, Одбора за стандардизацију српског језика и председник Комисије за односе са јавношћу и решавање неодложних питања.

Одлука о називу европске валуте у Србији

Иван Клајн је заслужан за то што се у Србији европска валута зове евро.

Одбор за стандардизацију српског језика, док је Клајн био његов председник, од Народне банке Србије добио је питање како ће се у Србији превести име валуте - еуро или евро.

„Ми смо се договорили и ја сам написао одговор Народној банци да ће се звати евро, јер ми кажемо Европа, а не Еуропа", говорио је Клајн у аутобиографији.

Реакције на друштвеним мрежама

Вест о смрти Ивана Клајна изазвала је реакције на друштвеним мрежама, а бројни корисници присетили су се његовог дела Речник језичких недоумица.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]