Србија, Русија и музика: Како је долазак Руса утицао на концертну сцену у Београду

Када је Игор Волков са пријатељима из бенда септембра 2022. сео у ауто и из Москве, преко Кавказа и Мале Азије, кренуо пут Србије, вероватно није ни слутио да ће ускоро присуствовати, али и учествовати у наступајућим променама на музичкој сцени Београда.

Циљ је испрва био врло једноставан - доћи и засвирати пред српском публиком на Changeover (Чејнџовер) фестивалу који је одржан наредног месеца.

„Оми (The OMY) су уздрмали сцену у београдском клубу Драгстор, настао је потпуни хаос.

„И знате шта? Сви смо одлучили да останемо!", говори Волков, певач ове московске групе са тренутним пребивалиштем у Београду, за ББЦ на српском.

Фестивал на коме су наступали само је један у низу музичких догађаја које од средине прошле године организују руске агенције у салама, клубовима и другим концертним просторима широм Београда.

Драган Амброзић, музички критичар и одговорни уредник Дома омладине Београда (ДОБ), каже да је тренутно у контакту са 11 различитих организација „које раде нека музичка дешавања".

„Већином су то агенције које су радиле тамо, па су преселиле пословање овде.

„Са те стране је јасно да су они ту где је њихово тржиште, а ту су сада и неки извођачи који одговарају профилу интересовања публике која је сада код нас", говори Амброзић за ББЦ на српском.

Милан Ракић, дугогодишњи организатор музичких догађаја у Београду и Новом Саду, каже да је утицај масовног доласка Руса на домаћу концертну сцену „знатан, а у неким случајевима и стопостотан јер су нови становници донели нове трендове и извођаче које овдашња публика и промотери нису познавали".

Поред публике, бендова и организатора догађаја, у Србију су, додаје, стигли и многи други уметници, аутори и перформери који имају изграђене „фановске кругове".

„Укратко, видно је да је долазак руског становништва, као и украјинског и белоруског, изузетно утицао на овдашњи културни живот", говори Ракић из организације ММ концертс (MM concerts), за ББЦ на српском.

Поред наступа бројних рок, метал и панк група и извођача у Београду, руске агенције су организовале и реп, експерименталне и концерте класичне музике, а неретко се на појединим местима у граду организују и гостовања стенд-ап комичара из Русије, разне песничке и културне вечери.

Од почетка руске инвазије на Украјину фебруара 2022, до новембра исте године, према подацима Министарства унутрашњих послова, у Србији је регистровано више од 140.000 руских држављана.

„Спакуј се за пет минута и бежи одавде"

У фебруару прошле године, док су први пуцњи одзвањали истоком Украјине, Игор Волков је донео важну животну одлуку.

Под паролом - спакуј се за пет минута и бежи одавде, сео је у авион и из Москве одлетео за Јерменију где је провео три месеца.

По повратку у Русију, отиснуо се са бендом на турнеју, да би, како каже, у септембру „почела права журка".

Четворица пријатеља и чланова стилски неухватљиве групе Оми, запутили су се, преко Грузије, Турске и Бугарске, за Београд на музички фестивал у организацији руске агенције Connected (Конектед).

Московљани су после тога у главном граду Србије пронашли нови дом и тако постали један од неколико руских бендова који овде тренутно делују, вежбају и стварају.

Поред неколико концерата у Београду, наступали су још у Новом Саду, али и у Крушевцу.

Сама чињеница да у овим околностима, када се налазе на пар хиљада километара од куће, имају прилику да се баве музиком и свирају у Србији за њих представља „спас и значи им до неба".

Волков каже да се бендови из Русије ових дана суочавају са разним врстама „политичких изазова", док у Србији имају озбиљну подршку, те овде „могу да раде оно што воле, а да се не осећају постиђено или уздржано".

„То је као дах свежег ваздуха, човече. Одушевљени смо што смо овде!".

Ново место за живот, после Changeover фестивала, у Београду је пронашао и Константин Кондрухов, професионални фотограф, из Санкт Петербурга, другог највећег руског града.

Као велики љубитељ музике концерте обилази редовно, сваке недеље, али ипак сматра да „домаћу сцену још није довољно упознао".

Каже да му је важно што у Београду може да погледа концерте светски признатих и познатих извођача јер је, додаје, „увек осећао да је културна размена важна за музичку индустрију".

„А свирке руских музичара ми помажу да комуницирам са својом културом, да схватим да нисам сам и да се други исто тако осећају.

„И углавном овде могу да видим музичаре који сада не могу да свирају у Русији", говори Кондрухов за ББЦ на српском.

За ових неколико месеци колико живи у Србији стигао је да посети многе концертне просторе у Београду, као и да примети да веће разлике између музичких дешавања у домовини и овде нема - осим понекад „језичке баријере".

Београд као први и безмало једини избор за руске промотере

Убрзо по избијању рата у Украјини, у Београд су се доселили и Павел Виленкин, оснивач и сувласник руске концертне агенције Connected, и његов тим.

Од овог посла су, каже, живели и у Русији, организујући бројне журке, фестивале и наступе великана светске музике, тако да је један од разлога селидбе био „да наставе да раде оно што воле и у чему су искусни".

„Избор је пао на Београд јер Русима нису потребне визе за Србију, није скупо, а и то је Европа са свим погодностима које промотер концерта може да добије", говори Виленкин за ББЦ на српском.

Каже да су им могућности биле скучене узевши у обзир како се на „особе са руским пасошима гледа у разним европских земљама тренутно".

„Иронија је да смо ми, који смо напустили домове (а то нисмо планирали), практично део руског народа који се највише противи рату", истиче Виленкин.

Већ прве вечери у Београду, Виленкин је пошао у обилазак простора за фестивал Changeover који су организовали у октобру 2022 - трајао је три дана, на седам места у граду, уз више од 20 наступа.

Од тада су организовали десетине музичких догађаја на различитим локацијама.

„Услови се разликују од места до места и чини се да још нема много тржишних правила.

„Простор за 1.500 људи може бити бесплатан, док је други истог капацитета 3.000 евра", тврди Виленкин.

У поређењу са руским, српско тржиште је, каже, слабије развијено, „што је логично - јер је много мање" и као такво „има мање конкурентски фактор".

Главни проблем им представља чињеница да Београду недостаје простор за дешавања којима би присуствовало од 1.500 до 5.000 људи.

„Тако нешто у великој мери умањује могућност организације потенцијалних догађаја у Београду, али би и то могло да се промени у складу са успоном концертне индустрије уопште", објашњава Виленкин.

'Прворазредна културна информација' у Дому омладине

Дом омладине (ДОБ), у строгом центру Београда, један је од простора у коме су одржани бројни концерти руских бендова у организацији агенција њихових сународника које послују овде.

„Ти концерти су углавном пуни и очито постоји интересовање за ову врсту понуде код руске публике у Србији", објашњава Драган Амброзић, одговорни уредник у овој културној установи.

Руски промотери су почели организовање концерата у Дому омладине прошлог лета.

„Дословно сам са сваким сео и поразговарао да им објасним како овде радимо концерте, да се упознамо и да знају да могу у случају неке дилеме да дођу код нас у ДОБ и питају шта их занима.

„Ми заиста покушавамо да им помогнемо да се снађу и чини ми се, са добрим разлогом, јер доносе додатну културну вредност у нашу средину", додаје Амброзић.

Каже да су досадашња искуства у раду са њиховим промотерима изузетно добра и да постоји изразит професионални однос.

„Очигледно се ради о организаторима и музичарима који имају висок стандард кад је у питању продукција и уметнички израз - ни најмање примедбе нисмо имали на сарадњу са њима до сада."

Поједине руске агенције су прошириле пословање и на довођење алтернативних група и извођача са запада, попут светске звезде Оливера Трија (Oliver Tree), чији је концерт био распродат.

Амброзић каже да је доласком Руса у Београд и концертни програм Дома омладине постао згуснут, те понекад на недељном репертоару буде и неколико њихових музичких дешавања.

„То даје и нашем тржишту могућност да се просто увећа, док је, са друге стране, то прворазредна културна информација на неки начин - имаш прилику да видиш шта се све дешавало у другој култури".

Посета и структура

Већину публике на руским концертима чине њихови сународници који тренутно живе у Београду.

„То су млађи, образовани, неким делом и боље стојећи грађани који су дошли и имају културне потребе и организатори раде у складу са тим потребама публике која је овде", објашњава Амброзић.

Константин Кондрухов сматра да су Руси у већини на концертима бендова из домовине због одсуства језичке баријере и популарности које ти састави и аутори имају унутар тамошње поп културе.

Његов земљак Игор Волков каже да његово властито искуство говори другачије, те да неретко на овим догађајима „виђа и разговара са Србима".

Међутим, Руси не посећују само концерте њихових извођача, у великој мери су присутни на другим музичким догађајима, како познатих светских бендова, тако и локалних извођача, додуше у мањој мери.

Милан Ракић из организације ММ концертс, каже да је посета метал, панк и рок догађајима које он организује у Београду, али и Новом Саду, порасла доласком Руса у Србију.

„Млади људи годинама одлазе одавде, а сад смо добили огроман број њих који су се доселили у кратком року, и то је на концертима врло видљиво", објашњава он.

Према његовим проценама, око 30 одсто људи на овим дешавањима чине Руси, док су бројке знатно веће „уколико је реч о извођачима из тих крајева".

Сагласан је и Драган Амброзић који каже да су нови суграђани показали интересовање и за стране алтернативне и андерграунд звезде који долазе у Београд.

Скупа цена улазница

Један од разлога што је на концертима руских бендова мало локалних посетилаца јесте и цена улазница која је често виша у односу на уобичајене износе.

„То је сигурно разлог, али је поента што су ти бендови форматирали потраживања за хонорарима на основу тржишта у Русији које је много веће", објашњава Амброзић.

Додаје и да су тим саставима умногоме смањене могућности наступа у домовини, те у Србији „покушавају да зараде њихове стандардне хонораре, што је нормално".

„Ако могу да исплате те концерте овде са таквом ценом карте, а по свој прилици могу, онда са њиховог становишта све функционише како треба", каже он.

Једна од најскупљих карата била је за наступ легендарног руског рок музичара Бориса Гребеншчикова, када је најјефтинија улазница износила 6.000 динара.

Концерт је био распродат месецима унапред.

„Он је и морално посматрано важна фигура унутар руске поп културе и његов утицај је немерљив, тако да се питање карте не поставља - да су ставили и вишу цену мислим да би све било пуно", сматра музички критичар.

Са чињеницом да је цена карте за многе руске догађаје неприступачна за просечан српски новчаник, упознат је и промотер Павел Виленкин.

„Покушавамо да пронађемо равнотежу између тога да локално становништво буде на догађајима и да се економија поклопи - још истражујемо тржиште и како се оно понаша.

„Уопште не остварујемо велики, неочекиване профит и у многим случајевима заправо губимо", истиче.

Игор Волков певач Омија каже да је један српски бенд чак одбио да свира са њима због високе цене карте.

„Али упркос томе, заиста осећам интернационалне вибрације овде у Београду на било коју свирку да одем", истиче музичар.

Концерти поп и рок звезда на једној и самоникла руска културна сцена на другој страни

Писац и гитариста групе Јарболи - Даниел Ковач, каже да је део Руса који се доселио у престоницу Србије формирао „узбудљиву и занимљиву локалну аутохтону сцену" што је умногоме оплеменило културну слику Београда.

Руске културне вечери се, каже, организују по разним клубовима и баровима, а на једној од њих се и сам кратко задесио.

Подсетило га је, додаје, на културна дешавања на које је наилазио по Европи.

„Мали догађаји где људи долазе на донације - убацују неколико стотина динара што је за нас много, али за Русе је то сасвим нормално.

„И онда се ствара паралелна сцена која је самоникла, овдашња руска сцена, што је у ствари корист за наш град дугорочно гледано", говори Ковач за ББЦ на српском.

Тако је, додаје, престоница Србије добила нове суграђане које „култура генерално занима" и који су „спремни да изађу увече и подрже неког песника, музичара или дискусију".

„Захваљујући тим руским досељеницама, Београд почиње да поприма културну физиономију неког европског града, што до сада није био случај", сматра он.

Друга ствар коју треба посматрати одвојено, наглашава, јесу наступи популарних руских извођача из света џез, рок и класичне музике.

„Ми сада овде имамо више од 100.000 Руса, па се онда праве концерти, што је мени потпуно логично и има смисла.

„Београд је постао један солидан руски град и на мапи концерата постао је видљив", истиче Ковач.

Конкуренција или сарадња - питање је сад?

Милан Ракић, организатор метал, рок и панк концерата, нову конкуренцију види као позитивну ствар.

„Већ смо се повезали са неким промотерима и остварили одређену сарадњу што планирамо и даље да развијамо", додаје он.

Драган Амброзић каже да је руским организаторима музичких догађаја на састанцима назначио да „воде рачуна да не буду у конкуренцији са српским промотерима", те да „успоставе контакт са колегама које раде друге ствари" што су, додаје, и учинили.

Позната су му, наводи, бар два случаја где су се „договарали са српским промотерима да помере њихове, руске догађаје, тако да не ремете наше".

„Не знам како ће бити у будућности, али за сада су сви руски промотери показали високу солидарност са српским колегама", додаје.

Исто тако је у више наврата, наглашава, дошло и до узајамне сарадње када су руски организатори ангажовали домаће као „подизвођаче".

А било је и обрнутих случајева - када су домаћи промотери запослили поједине Русе.

'Остварење музичког сна'

Тренутна ситуација, иако се одвија у неизвесним и несрећним околностима, могла би дугорочно да допринесе бољитку овдашње музичке и концертне сцене, тврде музички стручњаци.

Драган Амброзић каже да је један од рецепата за то - међусобна сарадња, упознавање и учење.

„Имамо нека искуства која они немају јер раније нису били део западног тржишта, а са друге стране, они имају предузимљивост и дисциплину која је за свако поштовање", истиче он.

Милан Ракић сматра да тренутна ситуација може „и те како да поправи целокупну културну слику овде".

„Студија за пробе су препуна руских бендова, визуелни уметници већ активно излажу у галеријама широм Србије, посете свега тога су масовне", истиче он.

Прилика која му се досељењем у Београд указала по питању посете концерата и других музичких манифестација, Игор Волков упоређује са „добитком седмице на лотоу".

„Видети светски познате саставе у Београду и популарне руске бендове који долазе у град је остварење музичког сна.

„Па, зашто онда не рокати до даске као да сутра не постоји?", поручује 29-годишњи Московљанин.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]