Пет најважнијих порука Вељка Пауновића, новог селектора фудбалера Србије

Пауновићева ера почела је - руковањем.

Пре прве конференције за медије, нови селектор фудбалске репрезентације поздравио се са свим новинарима и сниматељима у просторији, којих уопште није било мало.

„Да се захвалим што сте дошли на моје представљање“, рекао је 48-годишњи Пауновић.

„Последњи пут смо се овде видели пре нешто више од десет година и без обзира колико далеко био, увек пратио сам наш фудбал и дешавања у спортском сектору.“

Истакао је одмах и да му је „изузетна част и задовољство да представља репрезентацију“.

Пауновићева рука помирења љубитељима фудбала само је један од знакова новог почетка 'орлова', грубо приземљених поразом од Албаније, директног ривала за пласман на Мундијал 2026. године у САД, Канади и Мексику.

Дебакл у Лесковцу довео је до смене Драгана Стојковића, на чије место је стигао бивши селектор младе репрезентације која се 2015. на Новом Зеланду попела на кров света.

„Дуго сам ово прижељкивао, било је контакта и раније, али се околности нису поклопиле - сад сам и ја био слободан и Србија тражила селектора“, каже Пауновић.

„Спреман сам за тешке задатке и тешке мисије, морамо сви да се издигнемо из тренутних потешкоћа, јер репрезентација је изнад свих нас."

После првог наступа пред медијима, Пауновић ће дебитовати на терену 13. новембра од 20.45, када Србија гостује Енглеској, која се као прва у групи већ пласирала на Светско првенство.

Орлови су тренутно на трећем месту квалификационе групе К, а шансе за пласман на Мундијал веома су мале, готово да спадају под „немогућу мисију“.

За одлазак у бараж са другог места - где 'орлове' такође чекају тешки противници - Србији је прво потребна победа над фаворизованом Енглеском, вицешампионом Европе, а затим и Летонијом 16. новембра у Београду.

И то није све, неопходан је и пораз Албаније у једном од два наредна меча, против аутсајдера Андоре и Енглеске.

Причао је Пауновић и о тим сусретима, али и генералном о стању у српском фудбалу.

Идемо редом.

Тадић и СМС

Да пођемо од најважнијег - играча.

Једно од најважнијих питања за новог селектора било је постоји ли могућност да се у национални састав врати Душан Тадић, донедавни капитен.

Тадић се из репрезентације повукао после неуспеха 'орлова' на Европском првенству у Немачкој, током којег је јавно критиковао одлуке селектора Стојковића.

„Причао сам са њим, нисмо завршили тај разговор јер има обавезе у клубу - наравно да би његови креаторски квалитети много значили овом тиму“, рекао је Пауновић.

Тридесетшестогодишњи Тадић данас наступа за саудијску Ал Вахду.

Новинаре је занимало и каква је ситуација са браћом Вањом и Сергејем Милинковићем Савићем, који су такође наводно имали размирице са Стојковићем.

Вања тренутно брани за Наполи, док је Сергеј у саудијском Ал Хилалу.

„Причали смо, све се десило прилично изненада и за њих је, с обзиром да су донели неке одлуке претходно, било сувише рано да се одазову у овом тренутку“, каже селектор.

„Отворени су позиви да се у марту придруже репрезентацији и да кренемо даље".

У национални састав се код Пауновића вратио и Немања Радоњић, фудбалер Црвене звезде, који је такође јавно критиковао Стојковићеве поступке.

Пауновић је истакао да личне карте и године код играча нису битне, да има места и за млађе и за искусније, а са њима жели да има такав однос „да се осећају добродошло“.

Нови Зеланд и Шпанија

„Играчи као Вања и Сергеј део су генерације са којом смо били успешни“, наставио је Пауновић, јасно алудирајући на злато са Мундијалита.

Заправо, неколико његових клинаца из Новог Зеланда је сада у првом тиму - Предраг Рајковић, Милош Вељковић, Марко Грујић, Андрија Живковић, Немања Максимовић…

„Наша генерација светских шампиона је и даље активна, у зениту је, морамо да нађемо начин да извучемо најбоље из ње“, рекао је.

„Шпанске генерације биле су шампиони Европе У19, светски, олимпијски шампиони...

„Испуњавали су све те процесе како треба, а онда су постали прваци Европе као сениори.“

Пауновић је већи део фудбалске каријере провео у Шпанији.

После београдског Партизана, играо је за Атлетико Мадрид, Мајорку, Овиједо, Тенерифе, Хетафе и Алмерију, уз кратке излете у немачки, руски и амерички фудбал.

Истакао је и да у репрезентацији жели да усвоји шпански систем.

„Мислим да је јако важно да се споје сви слојеви репрезентације, како по питању струке, тако и по питању селекције играча", каже селецтор.

„На томе ћемо радити, то је модел који се у Шпанији дуго спроводи".

Тај пут, како каже, није лак, али је „једноставан да се разуме".

Поверење и самопоуздање

„У разговору са играчима детектовао сам неколико проблема", каже Пауновић.

Прво - подршка јавности.

Тачније, њен недостатак.

Фудбалска репрезентација Србије већ дуго не пуни стадионе, а љубитељима фудбала као да је тешко да се из клупског пребаце на међународни ниво.

„Да не играју против Албаније навијао бих против“, рекао ми је један навијач у Лесковцу, неколико сати пред меч и на ту реченицу би све могло да се сведе.

Због тога је Пауновић као један од циљева истакао и повратак публике на стадион.

За то су потребни добри резултати, а све почиње од енергије на терену, истиче.

„Потом, они (играчи), желе јасноћу у раду“, каже Пауновић.

„Желим да вратим међусобно поверење, веру да је одлазак на Светско првенство могућ, да направимо резултат за пласман у бараж.“

Радиће, како каже, и на јачању самопоуздања.

'Да се поштује репрезентација, нема измишљања повреда'

„Докле год будем био овде, желим да се поштује репрезентација“, истакао је селектор.

„Желимо да изградимо култ репрезентације, да постоји потенцијал, зрелост, да се одговора на позиве, да се не измишљају повреде“.

Радиће, истиче, и на „успостављању кодекса“ и последице за оне који не испуњавају обавезе репрезентације.

„Волео бих да сви млади играчи чују ову поруку и да знају да од њих зависи."

Енглеска и остали

О сусрету са Енглеском, како каже, нема потребе да се превише прича.

Пажњу ће усмерити ка сопственим играчима и раду, истичући да репрезентација Србије „у свим фазама игре може да буде боља“.

Жели да се у наредне две утакмице „дефинишу улоге сваког играча у систему“ и њихово понашање без лопте, што види као основу добре екипе.

„Ако се добро браниш бићеш непобедив, али да би победио, мораш да нападаш.

„Са лоптом не желим да екипа изгледа неорганизовано, не желим да видим страх.“

Воли да играчи „делују на природним позицијама“, а систем и улоге „прилагођени ономе шта играчи многу најбоље да пруже“.

Жели и да поправи извођење прекида.

На играче, пре свега, жели да пренесе и велику мотивацију.

„Момци су показали много у каријерама. Нажалост, у репрезентацији и није било тако.

„Нисмо рекли последњу реч, жеља ми је да кренемо напред", поручио је Пауновић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]