Светски дан спавања и Србија: „Процес који подразумева рад и на емотивном и на телесном плану"

„Зашто опет нисам заспала?"

Овим питањем почињали су дани Невене Петковић која се са проблемом несанице борила више од три године.

„Прихватила сам да је то део мене. Проблем је и даље ту, али одређени напредак постоји", каже она за ББЦ на српском.

Овај поремећај повећава се из године у годину чему је допринела и пандемија вируса корона истиче доктор Драган Хрнчић представник Србије у Комитету за спавање Светског друштва.

„Карантински услови, уз повећан ниво стреса довели су до повећаног нарушавања квалитета сна, како на светском нивоу тако и у Србији", објашњава за ББЦ на српском.

Светски дан спавања обележава се сваке године трећег петка у марту.

Циљ је да се укаже на проблем недостатка сна и последице (не)спавања у различитим друштвеним аспектима.

„То се онда претвори у агонију"

Када јој је отац преминуо, Невена Петковић студенткиња Филозофског факултета у Београду готово да није спавала.

„То је пратио убрзан рад срца и убрзано дисање", прича она.

Са неквалитетним спавањем суочила се још као дете, али је у последњих неколико година тај проблем достигао нови ниво.

Научила је да замени ноћ за дан и прилагоди се новонасталој ситуацији.

„Прихватила сам да ћу радити послове у том временском периоду", прича Петковић.

Промена смештаја и просторија у којој има пуно људи такође ју је спречавало да се успава.

„Ако имам нешто важно и морам устати рано и то је знало да ми створи притиска.

„То се онда претвори у агонију, јер сам комплетно без сна", присећа се ова студенткиња.

Покушала је да овај здравствени проблем реши и лековима у договору са лекаром, али се то показало као краткорочно решење.

Сутрадан би се осетила исцрпљено и без концентрације.

Шта све изазива обољења спавања?

Стресне и емотивне животне ситуације само су неки од узрока несанице најчешћег обољења спавања појашњава Александар Стојичић, психијатар у нишком Казнено-поправном затвору за ББЦ на српском.

Поред немогућности да се успавате ту је, како каже, и проснивање када се будите неколико пута у току ноћи.

„Трећа варијанта је јутарње буђење када немате проблема да се успавате, али се будите зором што такође утиче на квалитет сна. "

Овај доктор каже да се са несаницом бори око 30 одсто Европљана, док је та цифра у Америци знатно већа - око 56.

„Склоније су јој жене, старије особе и присутнија је код људи са лошим материјалним статусом", појашњава он.

Да би се нешто дефинисало као несаница потребно је да се јавља најмање три пута недељно у току једног месеца.

Како ћу да заспим и да ли ћу заспати питања су која муче особе са несаницом истиче он.

„Ствара се зачарани круг јер се јавља бојазан од несанице и само се о томе размишља."

То је праћено осећајем анксиозности, депресије, а после непроспаване ноћи не могу се адекватно обављати свакодневне активности.

Спавање је лакмус папир, каже доктор.

„Све што се не обради у току дана дође на наплату увече, човек онда води духовне ратове са људима из окружења."

Његов колега Драган Хрнчић истиче да се то мења и с годинама али да велики утицај има и животна средина.

Савремена технологија такође оставља трага на спавање пре свега „велика количина плаве светлости коју емитују паметни уређаји, а којима смо свакодневно изложени".

„То треба свести на минимум, посебно у ноћним сатима", додаје.

Несаница није једино обољење спавања

Претерано спавање - хиперинсомнија, поремећаји циклуса сна када се мења дан за ноћ и парасомнија која подразумева ходање у сну убрајају се такође у обољења спавања, наводи се у енциклопедији Британика.

Доктор Александар Стојичић, напомиње, да су то ређа обољења и да је најраспрострањенија и најчешћа несаница.

„Може се јавити самостално, али и у оквиру других болести, углавном су то психолошка обољења", истиче.

Нарушено спавање доводи до појаве депресије, анксиозности, па чак и до промене хормона.

„Смањује либидо чега људи често нису свесни", упозорава његов колега са Медицинског факултета у Београду Драган Хрнчић.

Окидач је за кардио-васкуларна обољења, инсулинску резистенцију и гојазност.

„Нема система органа у људском организму који ће остати без последица услед неадекватног спавања", додаје доктор Хрнчић.

Зашто је важан добар сан?

Спавање је витално важан физиолошки процес чија је основна улога да се мозак и тело одморе од свакодневних активности, каже доктор Хрнчић.

„Препоручена доза спавања је негде око осам сати и ми спавамо у циклусима који трају око 90 минута", додаје.

Зато је, како каже, важно да не спавамо испрекидано.

Психијатар Александар Стојичић, пак истиче, да осам сати јесте препоручено али да код неких људи и мање сати сна не значи да они имају неки проблем.

„То су 'кратки спавачи' који минимално времена проведу у спавању, али немају проблема са несаницом", објашњава Стојичић.

„Они се не осећају уморно, јер њиховом организму није потребан тај осмочасовни сан."

Додаје да њих не треба мешати са онима који спавају мање, али невољно.

Без адекватног спавања нема ни успеха на спортском терену каже професор Хрнчић.

„Утиче на повећање мишићне масе, враћа снагу и пружа додатну енергију."

Неспавање смањује радни учинак и повећава ризик од инфекција.

„Повреде на раду и саобраћајне несреће су учесталије", упозорава доктор.

Како лечити несаницу?

Профеосор Драган Хрнчић истиче да се то чини методама хигијене спавања.

„Наизглед једноставна ствар - добар, удобан кревет намењен само спавању", објашњава.

Право време за одлазак у кревет јесте пре поноћи, јер се тада лучи највећа количина хормона мелатонина који је важан за одржавање квалитета и дубине сна.

Соба у којој се спава треба бити изолована од буке и ваљало би смањити гледање у екран паметних телефона, који су нам постали свакодневница, појашњава.

Он напомиње да нам и храна може отежати спавање, уколико је тешка и масна као и кофеински напици.

Невена Петковић признаје да је често пила кафу у ноћним сатима што је додатно утицало да остане будна целе ноћи.

Зато је у последњих неколико месеци одлучила да и то елиминише промени и режим исхране.

Пре две године кренула је и на терапију.

Резултати су уочљиви, али јој се и даље дешава да дочека јутро без иједног сата сна.

„То је један процес који подразумева рад како на емотивном плану тако и на здравственом телесном делу", истиче.

Погледајте и видео о томе зашто вам дуже спавање викендом продужава живот

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]