Шта се ради са снегом у скијалиштима током лета

У финском скијалишту Рука снег обично почиње да се топи у априлу.

Почетком маја, двадесет две жичаре ће, привремено, утонути у сан.

Четрдесет једна стаза ће, као и сваке године, озеленети и тада ће скијаше заменити хајкери и планински бициклисти.

Пет стаза је прошарано са по два брда снега покривених белом навлаком од полиестера.

Сваки бедем има око 30.000 кубних метара снега.

Тако ће остати током читавог лета.

Према подацима прикупљеним током протеклих неколико година, када у октобру буду откривени, између 80 и 90 одсто тог снега ће опстати, довољно да се испуне три или четири стазе, као и снежни парк.

За скијалишта у нижим пределима попут Руке, која не достижу 500 метара надморске висине, то није само повољно, већ представља праву револуцију - нарочито на почетку ски сезоне, када и количина снега и висина температуре могу да варирају.

„Отприлике до пре 10 година могли смо гарантовати добре снежне услове у периоду од раног децембра до априла.

„Данас, са узгојем снега, можемо гарантовати добре услове за скијање од раног октобра до друге недеље у мају", каже Анти Карава, директор скијалишта Рука и Пиа.

Зиме су све топлије а снежне падавине све ређе, због чега се скијалишта широм света окрећу различитим облицима поступка незванично названог „узгајања снега", или „складиштења снега".

Снег прикупљен током зиме се прекрије изолационим материјалом и остави током лета.

На јесен, пред отварање сезоне или скијашко такмичење, снег се открије и распореди тамо где треба.

Донекле је овај поступак ефикаснији од традиционалног прављења снега, и може бити од огромне користи како за скијалишта попут Руке, тако и за локалну економију, кажу стручњаци за ту област.

Погледајте и ову причу:

Посетиоци неће ризиковати да дођу ради скијања уколико нема снежног покривача, а веће скијашке трке, које привлаче на хиљаде туриста, могу бити и отказане у том случају.

Међутим, стручњаци сматрају да то што скијалишта користе технологије попут складиштења снега такође истиче право стање ствари кад је реч о карбонском отиску при скијању - ослањање индустрије на традиционално схваћену „сезону" која почиње већ у октобру, иако су снежне падавине током тог месеца све ређе.

Можда делује изненађујуће да снег може да се чува скоро годину дана, али тај поступак је стар неколико векова.

Пре хлађења, људи су током лета чували снег испод земље како би, између осталог, могли да хладе храну.

Током претходних неколико деценија - период током ког је ски индустрија испробавала различите начине да очува снег за догађаје који се организују у јесен, рану зиму или за отварања - скијалишта су скупљала снег на једно место, прекривала га органским материјалима попут пиљевине, остацима од дрвета или сламом.

Те методе могу да дају изненађујуће добре резултате - једна студија је показала да се помоћу њих може сачувати од 72 до 85 одсто снежне масе током лета.

„Слично је као са кућом. Можете имати загрејану кућу чак и у артичким условима ако је добро изолујете.

„Исто то, само у обрнутом смеру, важи и за хрпу снега - можете учинити да буде отпорна на топлоту ако га добро изолујете", каже Фабијан Волфспергер, вођа лабораторије Snow Sports Labпри швајцарском Институту за испитивање снега и лавине и један од аутора студије.

Данас је, међутим, технологија далеко узнапредовала.

На пример, финска компанија Snow Secure system производи, између осталог, белу ћебад од полиестера, ширине 50 или 70 милиметара, дизајниране тако да се тачно прилагоде облицима сакупљеног снега.

Перма резултатима тестова које је компанија спровела, систем функционише чак и кад је температура ваздуха екстремно висока.

Током једне недеље у јуну 2023, у Вихти (Финска), температура на површини ћебета достизала је и до 44 степена Целзијуса. (Максимална температура ваздуха била је 31 степен ).

А испод ћебета?

Температура је у том простору достигла највише 2.5.

На овај начин се може сачувати и 90 одсто снега, мада циљ није залиха која би покрила цело скијалиште.

Заправо, резерва треба да послужи ако, на пример, затреба покривање нагиба који представља главну повезницу између две главне жичаре, затим снежни парк или дечије игралиште.

Наравно, многи су већ одлучили да покрију сваку низбрдицу која се користи за такмичење.

Као најпознатији и најуспелији пример може да послужи скијалиште Леви у Финској, где се одржавају први слаломи Светског купа у скијању који организује Међународна скијашка федерација (ФИС) сваке године у новембру.

Од 2016, Леви користи складиште снега како би се обезбедило да те падине буду спремне за трку.

Отада ни један слалом није отказан због недовољног снежног покривача, за разлику од многих других скијалишта који су били домаћини трка Скијашке федерације.

Наравно, то има своју цену.

Пилот компаније Snow Secure кошта између 50.000 и 100.000 евра, док за количину снега која је довољна да попуне читав нагиб треба издвојити „неколико стотина или хиљада стотина евра", каже Лауслати.

Он додаје да је реч о инвестицији: током 10 година, цена излази на мање од 1 евра по кубном метру снега.

Такође, поступак утиче на природу средину, иако у мањој мери у односу на решења којима прибегавају друга скијалишта како би имали равномерне наслаге снега.

Многа скијалишта се ослањају на вештачко прављење снега.

Међутим, количина снега коју могу да направе зависи од услова. Када се погоде веома ниске температуре, сув ваздух и ветрови средње јачине, тај процес је најефикаснији.

Уколико је, на пример, температура око -2 целзијуса, снежни топ може да потроши око два кубна метра воде на сат, производећи три кубна метра снега.

Али у случају да је температура између -15 и -20 Целзијуса, машина може произвести до 20 кубних метара воде на сат и произведе између 35 и 40 кубних метара снега.

„То је десет пута више, уз коришћење исте количине енергије", каже она.

Ипак, многа скијалишта и даље на овај начин покушавају да направе снег.

Притом, производња се одвија у најнеповољније време - већина ски објеката желе да у октобру или новембру, пред отварање, имају покривене стазе, али је температура за то доба године и даље висока.

Уместо тога, данас техника складиштења снега омогућава скијалиштима попут Руке да се усредсреде на најбоље време за прављење снега, као што је јануар, каже Карава.

С тим што је и даље реч о процесу који захтева енергију, упозорава Волспергер.

„Несумњиво, он оставља карбонски отисак", каже он.

„Заправо, узгајање снега би могло изискивати два или три пута више енергије од традиционалног начина прављења, због неопходности распоређивања снега."

Докле год машине буду радиле на фосилна горива, то ће производити додатни отисак", закључује он.

У Руки, примећује Карава, машине раде на дизел из обновљивих извора, који умањује карбонски отисак и до 90 одсто.

Наравно, каже Волфспергер, „увек се ради о томе у односу на шта гледате".

Ако узгајање снега поредимо, на пример, са процесом прављења снега током топлијих дана коме прибегавају нека скијалишта, онда је свакако реч о енергентски ефикаснијем поступку.

Али постоје и другачија решења.

„Ако кажемо: 'Зашто Светски куп не бисмо померили четири недеље касније', онда бисмо могли да сачувамо енергију", каже он.

То је нешто о чему све више размишљају у ФИС.

Светски куп који организује ово тело почиње у октобру и завршава се у марту.

Али испоставило се да је тај распоред готово немогуће испоштовати.

Ове сезоне, осам од првих 11 трка за мушкарце, које је требало да буду одржане у Аустрији, Швајцарској, Канади и Америци, отказане су, углавном због лоших услова.

Слична ситуација је била и прошле сезоне.

Тренутни распоред ФИС и традиционалне скијашке сезоне нема много смисла у данашње време, истиче Волфспегер.

„Снег је материјал који се накупља током сезоне", каже он.

На многим планинама то значи да га у децембру готово и нема - чак и поред тога што је то време када се скијалишта припремају за један од најбољих туристичких викенада у сезони, божићне празнике.

У скијалиштима на великим надморским висинама, највећа количина снежног покривача обично се направи касније.

На врху Вајсфлухјок у Давосу, на 2.700 метара надморске висине, где Волфспергер живи, највећа количина снега се направи средином априла.

Упркос томе, мањи број скијаша планира скијашки одмор на пролеће.

„Видим несумњиви потенцијал у измени распореда такмичења, као и у томе да се људи подстакну да прихвате да можда није најбоље отићи на скијање средином новембра или децембра", каже Волфспергер.

До тада, можемо се ослонити на технолошки узнапредовао процес узгајања снега - технологију која ће бити све прихваћенија.

У међувремену, у Руки, Карава делује пресрећно због одлуке да испроба ту технологију.

Иако је док смо разговарали зима била у зениту, он је већ знао када ће поново отворити скијалиште: 4. октобра 2024.

Не морамо погађати разлог: без обзира на то да ли ће до тада пасти снег, он ће га имати.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]