Под ватром и под присмотром: Како новинари добијају информације из Ирана

Делови емитерског комплекса Исламске Републике Иран били су погођени у америчко-израелским ваздушним ударима на Техеран.

Израелске одбрамбене снаге су 2. марта упозориле Иранце да избегавају четврт града Евин и суседне области, где је државни емитер ИРИБ, а да они који су већ тамо одмах потраже склониште и до даљњег избегавају изложене локације.

Поред ИРИБ-а, у овој области су и озлоглашени затвор Евин, који се прошле године нашао на жестоком удару кад су израелске снаге погодиле установу, убивши најмање 80 људи, међу њима особље, затворенике и чланове породица у посети.

Међу бројним политичким затвореницима и ухапшеним активистима који се тренутно држе тамо, јесте и један од малобројних страних новинара који је настављао да извештава из Ирана током читавог прошломесечног смртоносног гушења демонстрација.

Шиносуке Кавашима, шеф техеранског дописништва јапанског јавног емитера НХК, био је пребачен у затвор пошто је ухапшен 20. јануара, јавила је Радио Слободна Европа из Прага, позивајући се на два извора.

Његово затварање „одсликава свесне напоре иранских власти да ућуткају независно извештавање са циљем да изврше притисак на новинаре како би их натерали да ћуте и плаше се да наставе са радом“, каже Комитет за заштиту новинара.

„Такве ствари се раде са циљем да наметну аутоцензуру и отерају независне медије из земље“, додала је Сара Кудах, регионална директорка Комитета за заштиту новинариа (ЦПЈ).

Смртоносно гушење демонстрација пратило је гашење интернета дуже од недељу дана, нашироко доживљено као покушај да се заустави проток информација – што је тактика који су власти већ користиле раније да обликују наратив.

Многи Иранци око граничних области успели су ипак да успоставе контакт користећи интернет везе из суседних земаља.

Чак и данас, када се Иранци суочавају са потпуним блокадом интернета, о чему је известила лондонска глобална компанија за праћење интернета Нетблокс, чини се да постоје кратки спорадични периоди кад људи успевају да користе интернет.

Све друштвене мреже у Ирану су забрањене, чак и кад није угашен интернет, а да би заобишли ограничења, људи морају да користе ВПН-ове (виртуелне приватне мреже) .

Док је актуелно гашење драстично смањило активности иранских корисника друштвених мрежа, мала група званичника, прорежимских тврдокорних лојалиста и коментатора наставља са објавама.

Они можда користе ауторизоване интернет везе или су добили „беле СИМ картице“, које омогућавају неограничени приступ интернету.

Извештаји сугеришу да ову привилегију имају новинари, баш као и универзитетски професори и истраживачи, који су се успешно пријавили за беле СИМ картице.

У таквој клими, извештавање о чињеницама постаје изузетно осетљиво и новинарство унутар земље је изузетно ризично осим ако није у складу са званичном верзијом иранских власти.

Све домаће медије контролише држава, а чак и најмања одступања од одобрених званичних верзија се не толеришу.

Који страни емитери још увек извештавају из Ирана?

Неколико кључних пан-арапских телевизијских канала наставља да извештава из Ирана, међу њима Ал Џазира, саудијска Ал Арабија, бејрутски про-техерански Ал Мајадин и руски РТ на арапском.

Ирански државни канал на арапском Ал Алам ТВ је у Техерану.

Велики број турских емитера такође је присутан у Ирану, међу њима државни емитер ТРТ Хабер, про-владин А Хабер, НТВ и про-руски Улусал Канал.

Извештавање великих турских медија генерално одражава опрезан став Анкаре према немирима у Ирану.

Многе западне медијске организације су забрањене или строго ограничене.

Страни медији који раде у земљи често избегавају теме за које власти сматрају да су „граница која се не сме прећи“ или задржавају уредничке ставове који не оспоравају главну верзију Исламске Републике.

Који су изазови за међународне новинаре у Ирану?

Пре него што уђу у Иран, међународни новинари морају да обезбеде новинарску визу и акредитацију Министарства за културу и исламске смернице.

Одобрење се строго контролише и обично захтева предавање унапред детаљног плана о извештавању.

Од дописника се очекује да се строго придржавају тог плана.

Одступања могу да се заврше упозорењима, губитком акредитације или протеривањем.

Кретање и приступ пажљиво се контролишу.

Страни новинари обично сарађују са локалним фиксерима које је одобрила влада и могу да наиђу на ограничења путовања изван великих градова без претходне дозволе.

Ирански новински и казнени закони садрже широке одредбе којима се забрањује садржај проглашен штетним по националну безбедност, јавни ред или исламске принципе.

Они дају званичницима широка овлашћења за изрицање оптужби као што су „пропаганда против државе“.

Неки страни медији и даље имају дописништва у Техерану, али је радно окружење изузетно рестриктивно и може да се брзо пооштри током периода политичких напетости.

Погледајте видео: Министар одбране САД без одговора на ББЦ питање о нападу на иранску школу

Када су изазови за међународне новинаре у Ирану започели?

После оспорених председничких избора 2009, на којима је Махмуд Ахмадинеџад проглашен победником над Миром Хусеином Мусавијем, избили су масовни протести широм Ирана.

Власти су одговориле репресијом и наметнуле строга ограничења страним медијима.

Међународни дописници су били протерани, ограничени на канцеларије или хотеле или им је било забрањено да извештавају о демонстрацијама.

Постало је све теже добити или обновити новинарску визу, а правила за акредитацију су постала рестриктивнија.

Иако је Иран уводио медијска ограничења и пре, период после 2009. године означава почетак доследног гушења приступа, кретања и политичког извештавања, што су обележја која настављају да дефинишу окружење и данас.

Следећи таласи протеста, међу којима они 2017–18, 2019. и националне демонстрације после смрти Махсе Амини 2022. године, довели су до нових рунди ограничавања и привремених протеривања.

Погледајте видео о Махси Амини

Изазови новинара који извештавају о Ирану из иностранства

Новинари који извештавају из иностранства се такође сусрећу са притисцима.

Иранске власти су узеле њихове породице на зуб унутар земље и изложиле их узнемиравању или застрашивању.

Од покретања сервиса ББЦ на персијском, после оспорених председничких избора 2009, његово особље је било изложено претњама и правним застрашивањима.

Два друга лондонска канала на персијском, Иран интернешенел и Маното, оба критички настројена према Исламској републици, проглашена су „терористичким“ медијима.

Њихово особље се суочило са претњама, а један новинар је био тешко повређен у Лондону.

Били су у једном тренутку привремено затворени и под полицијском заштитом пошто је британска обавештајна служба пресрела озбиљне претње против њих.

Да ли ограничења за међународне новинаре у Ирану икада попусте?

Иран привремено отвара врата страним новинарима током великих националних празника, мада под строгим условима.

Иницијативе које се воде преко ИРИБ-а такође делују као да дозвољавају одабраним независним новинарима и инфлуенсерима са друштвених мрежа да поднесу захтев за посету.

У фебруару 2026, на пример, ирански медији су известили да је више од 200 страних новинара и телевизијских екипа извештавало са обележавања 47. годишњице Исламске Републике у Ирану.

Главна међународна дописница ББЦ-ја Лис Дусет је извештавала из Техерана под условом да ништа од њеног материјала не користи сервис на персијском.

Пред саму годишњицу, медијски центар повезан са ИРИБ-ом организовао је строго контролисану медијску туру за стране новинаре и инфлуенсере.

Делегација је доведена у Иран док су провладини митинзи испуњавали улице.

Учесници су поведени на марш обележавања годишњице, изложбу ваздухопловства и ракета Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) и неколико локација током немира у децембру 2025. и јануару 2026. године.

Њихови видео снимци и извештаји објављени онлајн углавном одражавају владин наратив.

Међу позванима је био и амерички медијски активиста Патрик Хенингсен, пакистанско-британска коментаторка Бушра Шаик и америчка политичка активисткиња Кала Волш.

На једном нашироко дељеном видео снимку, Шаик се појављује без мараме на улици, сугеришући да западни медији погрешно представљају слободу жена у Ирану.

Међутим, на снимку са изложбе ракета и док је била у студију државне телевизије ради интервјуа, појављује се носећи мараму на глави.

Укратко, страни емитери могу да извештавају из Ирана и то и чине, али само под условима које пред њих постави држава - условима који настављају да обликују и приступ који добијају и приче које смеју да испричају.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk