Топлотни талас: Шест разлога зашто је ове године било толико много смрти на хаџилуку у Меки

Ове године је хаџилук био обележен трагедијама, када је животе изгубило најмање 1.300 ходочасника различитих националности, већина њих због узрока повезаних са врелином.

Хаџилук, једно од најмасовнијих окупљања на свету, годишње наведе милионе људи пут Саудијске Арабије.

Ова верска обавеза - путовање једном у животу за финансијски и физички способне муслимане - званично је окончана у среду.

Власти Саудијске Арабије су у недељу саопштиле да је најмање 1.301 особа умрла током хаџилука.

Овогодишње ходочашће се одвијало током топлотног таласа, са температурама које су повремено прелазиле 50 степени Целзијуса.

Више од три четвртине умрлих није имало званичне дозволе за боравак и ходали су под јаким сунчевим зрацима без адекватног склоништа, пренела је званична саудијска новинска агенција СПА.

Неки од преминулих били су старији или хронични болесници, додала је агенција.

Министар здравља Фахд Ал-Џалајел рекао је да су уложени напори да се скрене пажња на опасности од топлотних удара и како ходочасници да се заштите.

Здравствене установе су збринуле скоро пола милиона ходочасника, рекао је, а неки су и даље у болницама због топлотне исцрпљености.

Саудијска Арабија је критикована што не чини више да хаџ буде безбеднији, посебно за нерегистроване ходочаснике који немају приступ објектима као што су климатизовани шатори и службени превоз за хаџ.

ББЦ није успео независно да потврди број пријављених смртних исхода.

ББЦ је 19. и 20. јуна затражио од саудијских власти коментар вести о великом броју смртних случајева и критика на рачун организатора, али није добио званичан одговор.

Међутим, краљевство се похвалило успехом сопствених здравствених планова за овогодишњу сезону хаџилука.

„Сезона хаџилука била је лишена било каквих епидемија или претњи по јавно здравље, упркос великом броју ходочасника и изазова које представљају високе температуре", рекао је у саопштењу саудијски министар здравља Фахад Ал Џалајел.

Саудијске власти су саопштиле да је у ритуалу ове године учествовало отприлике 1,83 милиона ходочасника, док је 1,6 милиона њих стигло из иностранства.

ББЦ је проучио факторе који су могли да допринесу толиком броју смрти на хаџилуку ове године:

Екстремна врућина

Верује се да је усијана врелина у Саудијској Арабији, са температуром која је достизала 51,8 степени Целзијуса у хладу, главни фактор који стоји иза великог броја смртних случајева.

Упркос упозорењима саудијског Министарства здравља да се избегава излазак на врућину и да се људи стално хидрирају, многи ходочасници били су погођени топлотним стресом и топлотним ударом.

Један арапски дипломата првобитно је приписао скоро све од 658 пријављених смрти египатских држављана екстремној врућини.

Многи од ових ходочасника нису имали одговарајуће дозволе за хаџилук, што је потенцијално ограничило њихов приступ организованој подршци и ресурсима.

„Преживела сам само божјом милошћу, било је невероватно вруће", каже Аиша Идрис, нигеријска ходочасница, говорећи за Светски сервис ББЦ-ја.

„Затворили су сва врата Кабе (камене грађевине у центру најважније џамије ислама). Морали смо да се попнемо на кров, који је био усијан."

„Морала сам да се заштитим кишобраном и да се стално прскам Замзамом (света водица)."

„Мислила сам да ћу у једном тренутку да се онесвестим и неко је морао да ми помогне са кишобраном. Нисам очекивала да ће врућина бити толико јака", додаје она.

Још једна ходочасница, Наим, наводно је умрла од топлотног удара, приморавши њену породицу да захтева одговоре.

„Комуникација са мојом мајком била је нагло прекинута. Провели смо читаве дане тражећи је, само да бисмо сазнали да је преминула током хаџилука", рекао је њен син за ББЦ њуз на арапском, додавши да ће испунити њену жељу да буде сахрањена у Меки.

Власти су обезбедиле различита средства за расхлађивање

Ходочасници се суочавају са разним опасностима због до сада неприкосновене врућине, захтевних физичких активности, бескрајних отворених простора, а многи од њих су старији или болесни, или оба.

Смрти од врућине током хаџилука нису ништа ново и бележе се још од 15. века.

Прошле године су саудијске власти пријавиле више од 2.000 случајева топлотног стреса међу ходочасницима.

Научници упозоравају да ће глобално загревање додатно погоршати временске услове.

„Хаџилук је функционисао по врелој клими више од миленијума, али климатска криза погоршава те услове", каже Карл-Фридрих Шлауснер из Климатске аналитике новинске агенције Ројтерс.

Његово истраживање показује да са глобалним порастом од 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријске нивое, ризик од топлотног удара током хаџилука може да се повећа и за до пет пута.

Тренутне пројекције указују на то да би свет могао да достигне загревање од 1,5 степени Целзијуса пре 2030. године, појачавши изазове за ходочаснике у будућности.

Гужве и санитарни проблеми

Према неколико сведочанстава, лоше управљање саудијских власти додатно је погоршало екстремне прилике, довевши до кризе у многим областима одређеним за ходочаснике.

Они кажу да су смештај и објекти били лоше организовани, са пренатрпаним шаторима у којима није било адекватног хлађења и санитарних објеката.

Амина (није јој право име), 38-годишњакиња из Исламабада, каже: „Није било климе у нашим шаторима на великој врелини Меке. Апарати за воду који су били ту постављени највећи део времена нису имали воду."

Неки ходочасници су се пожалили да је хлађење било неадекватно у неким шаторима

„Толико није било ваздуха у шаторима да смо били окупани знојем и било је то једно стравично искуство", додаје она.

Фаузија, ходочасница из Џакарте, слаже се с тим, додавши: „Многи су губили свест због превелике гужве и прегрејаних шатора."

„Чекали смо на вечеру све до увече, па су људи у шаторима били гладни", додаје она.

Она би поздравила побољшања, али верује да је „ово био до сада најбоље организован хаџилук".

Проблеми са превозом

Ходочасници су такође често били приморавани да прелазе велике удаљености пешке по жестокој врелини, док су неки за то кривили блокаде путева и лоше организован превоз.

Пакистанска ходочасница, која жели да остане анонимна, каже: „Били смо приморани да пређемо руту од седам километара без воде и без хлада. Полиција је подигла барикаде, присиливши нас да прелазимо пешице непотребно велике удаљености."

Према њеним речима, возила саудијске владе била су доступна, али се нису користила за ходочаснике којима би позлило и који би губили свест због врућине.

„У камповима су људи држани попут кокошака или животиња са фарме, није било места да се прође између кревета, а оних мало купатила није било довољно за стотине људи."

Мухамед Ача, организатор хаџилука за приватне групе, слаже се с тим.

„Ово ми је 18. хаџилук и, према мом искуству, саудијски контролори нису помагачи. Они контролишу, али не помажу", каже он.

Према Ачи, током лета, просечан ходочасника би могао да буде приморан да препешачи најмање 15 километара дневно.

То их излаже топлотном удару, замору и одсуству доступне воде, каже он.

„Ранијих година, биле су отворене полукружне окретнице за приступ шаторима, али сада су све те руте биле затворене. Као последица тога, обичан ходочасник, чак и ако је одсео у шатору Категорије А у Зони 1, морао је да пешачи 2,5 километара по летњој врућини да би стигао до свог шатора", објашњава он.

„Ако дође до некаквог хитног случаја на путу, нико не може да стигне до вас 30 минута. Такође није организовано спасавање живота, нити је било тачака са водом дуж ових путања", додаје Ача.

Окаснела медицинска помоћ

Многи ходочасници су наводно примили неадекватну медицинску помоћ.

Према великом броју ходочасника, амбулантна кола и прва помоћ нису били на располагању за оне који су доживели исцрпљеност од врелине или друге здравствене проблеме.

Амина је испричала како је, кад је колеги ходочаснику био потребан кисеоник због клаустрофобије, амбулантним колима требало 25 минута да стигну упркос њиховим очајничким молбама.

„Коначно су кола хитне помоћи стигла, а доктор га није прегледао дуже од две секунде, рекао је: 'Ништа му није', и отишао", додала је она.

Међутим, саудијско Министарство здравља указало је на ресурсе издвојене за благостање ходочасника.

У саопштењу владе се наводи да је обезбедила 189 болница, здравствених центара и мобилних клинка са комбинованим капацитетом од више од 6.5000 кревета и више од 40.000 припадника медицинског, техничког и административног особља и волонтера.

Они су имали подршку више од 370 амбулантних кола, седам служби ваздушне хитне помоћи и јаке логистичке мреже сачињене од 12 лабораторија, 60 камиона за снабдевање и три мобилна медицинска складишта стратешки распоређена на свим светим местима, каже се у саопштењу.

Управа здравственог центра Маках саопштавала је да је повећала степен приправности како се приближава сезона хаџилука.

„Сви капацитети су искоришћени да би се обучило особље и задовољиле неопходне потребе за непрекинути рад у свим амбулантним клиникама у свим болницама и центрима, а у различитим здравственим установама издвојена су 3.944 кревета, међу којима је и 654 кревета за интензивну негу."

Ходочасници без докумената

Да би ишао на хаџилук, ходочасник мора да се пријави за специјалну визу за хаџ.

Али неки појединци покушавају да иду на ходочашће без одговарајуће документације.

Верује се да је овај проблем „незваничног хаџилука" допринео претераном броју смрти.

Ходочасници без одговарајуће документације често избегавају власти, чак и кад им је потребна помоћ.

Власти су их окривиле за неке од претрпаности по шаторима.

„Сумњамо да су се они који су користили нехаџилучке визе инфилтрирали у области резервисане за хаџилук", каже Мустолих Сираџ, председавајући Индонезијске националне комисије за хаџ и умру (Комнас Хаџи).

АФП наводи арапског дипломату који тврди да је најмање 658 Египћана умрло ове сезоне, међу њима 630 без дозволе за хаџилук.

Сад Ал Кураши, саветник Националног комитета за хаџ и умру, каже за ББЦ: „Свако ко нема визу за хаџилук неће бити толерисан и мораће да се врати у своју земљу."

Он истиче да се нерегуларни ходочасници идентификују уз помоћ Нусук картица, које добијају званични ходочасници и садрже баркод за улазак на света места.

Многи ходочасници одлази на хаџилук пред крај живота, или након што су штедели читав живот, или у нади да ће кад умру, умрети тамо.

На пример, Муслиманска заједница Бангладеша сматра срећом ако се умре за време хаџилука.

Они верују да то доноси специјалан статус.

То је један од разлога зашто има смрти сваке године на хаџилуку.

У сезони 2022-23. године било их је око двеста.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта се дешава ако неко умре током хаџилука?

Кад ходочасник умре током хаџилука, смрт се пријављује Хаџијској мисији.

Они користе наруквице или идентификацију окачену око врата да би потврдили нечији идентитет.

Потом доктор издаје сертификат, а Саудијска Арабија издаје умрлицу.

Погребне молитве се одржавају у важним џамијама као што су Масџид Ал Харам у Меки или Пророкова џамија у Медини, у зависности од тога где је наступила смрт.

Тело се опере, умота и превезе у хладњачама које обезбеђује саудијска влада, покривајући све трошкове.

Укопи су прости, без обележја, понекад са више тела укопаних на једном месту.

Гробљанске књиге наводе ко је сахрањен где, да би породице могле да посете гробове ако желе.

Саудијска влада каже да , уз различите групе и Црвеног полумесеца, пружа „достојанствене погребне процесе пуне поштовања".

Погледајте видео: Пешице од Пакистана до Меке

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]