Топлотни талас: Екстремна врућина може да удвостручи ризик од мртворођења, показује истраживање

Рад на екстремним врућинама може да удвостручи ризик код трудница од мртворођења и побачаја, показује последње истраживање спроведено у Индији.

Студија је установила да су ризици за труднице знатно већи него што се раније мислило.

Истраживачи кажу да врелија лета могу да утичу не само на жене које живе у тропској клими, већ и у земљама као што је Уједињено Краљевство (УК).

Они траже да се израде посебни здравствени савети за жене у целом свету које раде током трудноће.

Осам стотина трудница из јужне индијске државе Тамил Надуа учествовало је у студији коју је 2017. године почео спроводи Институт за високо образовање и истраживање Шри Рамачандра (СРИХЕР) у Ченају.

Отприлике половина учесница радиле су на пословима на којима су биле изложене великој топлоти, као што су пољопривреда, циглане и рудници соли.

Остале су радиле у пријатнијим срединама, као што су школе и болнице, иако су неке од њих и на тим пословима биле изложене великој топлоти.

Универзална граница топлоте коју људско тело може да поднесе није одређена.

„[Утицај топлоте] је релативан и зависи од тога на шта сте навикли и на шта је ваше тело навикло", каже професорка Џејн Хирст, једна од научника која је радила на студији.

У бујним зеленим пољима око Тируванамалаје срећем Сумати, једну од трудница које су учествовале у студији.

Она скида дебеле рукавице и испружа прсте.

Протекла два сата је брала краставце.

„Руке ми горе на овој врућини", каже ми, нежно додирујући врхове прстију.

Лето још није ни почело, а овде је већ око 30 степени и због влажности ваздуха, осећај је да је још топлије.

Сумати мора да заштити руке од ситних бодљи док бере краставце, али се због рукавица много зноји.

„Лице ми такође гори", каже она.

На фарму краставаца долази пре и после њеног главног посла, који је спремање оброка у школи, а плаћена је око 200 рупија или око 2.2 евра.

Сумати је била међу првим женама која се прикључила истраживању.

Њена беба је такође била једна од првих која је умрла од почетка студије.

„Била сам толико исцрпљена док сам била трудна, јер сам истовремено радила на врућини", каже она.

Једног дана, док је односила мужу ручак, одједном јој је позлило.

Исте вечери је Сумати отишла код доктора који јој је рекао да је побацила у 12. недељи трудноће.

„Муж би ме стављао у крило и тешио би ме.

„Не знам шта бих радила без њега", каже она.

Сумати прича о њеном мужу са много љубави, али је морала да научи да живи без њега.

Он је недавно преминуо и она сада зарађује хлеб за њену породицу.

Сумати никада неће са сигурношћу знати да ли је рад на врућини током трудноће утицао на губитак њеног првог детета.

Али свеукупни налази студије показују да је ризик од мртворођења или побачаја био двоструко већи код жена које су радиле у сличним условима као Сумати него оних које су радиле у пријатнијим срединама.

Важно за жене свуда у свету

Труднице које су учествовале у студији у Индији заиста су „на првој линији климатских промена", каже професорка Хирст, консултанткиња за акушерство која живи у УК-у и професорка глобалног здравља жена у медицинској истраживачкој организацији Институту Џорџ (The George Institute).

Предвиђа се да ће до краја века просечна температура на Земљи порасти за скоро три степена у поређењу са временом пре индустријализације, а Светска здравствена организација (СЗО) упозорава на „егзистенцијалну претњу за све нас", и наводи да се труднице суочавају са „неким од најтежих последица".

Претходне студије су показале да ризик од превременог порођаја и мртворођења расте за око 15 одсто током топлотних таласа, али су оне углавном спроведене у земљама са високим приходима као што су Сједињене Државе (САД) и Аустралија.

Најновији налази у Индији су тачни и забрињавајући и имају шире последице, каже професорка Хирст.

„Лета у УК-у су све топлија, и мада није толико вруће као у Индији, ове штетне последице [на трудноће] се запажају и на много нижим температурама у умеренијим климатским условима, као што је УК".

Међутим, те последице захтевај пажљиво разматрање, додаје она.

Чак и ако се ризик удвостручи, већина жена неће изгубити бебу.

Тренутно не постоје званични међународни савети за труднице које раде на врућини.

Главне смернице које постоје за рад по врућини засноване су на студијама из 1960-их и 1970-их година, у којима је учествовао човек из америчке војске који је имао 70 до 75 килограма и 20 одсто масти у телу.

Професорка Хирст се нада да ће због налаза студије у Индији и будућих истраживања смернице бити израђене.

У међувремену, она саветује труднице које раде на врућини да:

За студију у Индији, истраживачи су користили такозване „температуре влажне сијалице", којима се мере ефекти температуре, влажности ваздуха, брзине ветра, и топлотног зрачења на људска тела.

Висина ових температура често је нижа од оних најављених у прогнози на телевизијама или у апликацијама за временску прогнозу.

За људе који раде тешке послове, америчка Управа за безбедност и здравље на раду је одредила 27,5 Целзијуса за праг „температуре влажне сијалице".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'Немају другог избора осим да раде на сунцу'

Предвиђа се да ће Индија постати једна од првих земаља у свету где ће температуре прећи границу безбедности за здраве људе који се једноставно одмарају у хладу, показало је недавно истраживање Универзитета у Кембриџу.

Предвиђа се и да ће се број врућих дана и врућих ноћи (када се тело бори да се опорави од дневне врућине) удвостручити или чак четвороструко повећати до 2050. године.

Река Шанмугам, бивша медицинска сестра и водећа истраживачица студије коју је спровео СРИХЕР, мери температуру у пољима шећерне трске у Тируванамалају.

Око нас неколико десетина радника, од којих су отприлике половина жене, малим мачетама секу дебеле стабљике трске.

„Ове жене често немају другог избора осим да раде на сунцу, јер им је потребан новац", каже Шанмугам.

Она сипа воду у мерни уређај и притиска разне дугмиће.

Очитава се „температура влажне сијалице" од 29,5 Целзијуса, што је изнад прага за обављање ове врсте физички захтевног посла на врућини.

„Ако радници дуже време проведу на оваквој врућини, склонији су болестима повезаним са топлотом, а то је посебно забрињавајуће за труднице", каже ми она.

Сандија, која има 28 година, каже ми да нема избора осим да ради ову врсту тешког физичког посла за који дневница износи око 600 рупија, или 6,6 евра.

Има двоје мале деце, а мора да храни и чланове шире породице.

Сандија је такође учествовала у студији, и изгубила је прво дете у шестом месецу трудноће.

Морала је да узме неколико месеци одсуства да би се опоравила и каже да још увек отплаћује дугове који су се за то време нагомилали.

„Све моје жеље су усредсређене на моју децу", каже ми Сандија.

„Желим да добро уче и да добију добре послове.

„Не би требало да се муче овде на пољима као ја".

Проблем пишкења

Механизми како и зашто топлота на тако забрињавајући начин утиче на труднице и бебе које расту у њиховим стомацима нису добро схваћени.

Студија која је раније спроведена Гамбији открила је да високе температуре могу повећати број откуцаја срца фетуса и успорити проток крви кроз пупчану врпцу.

Једна од теорија је да када се мајка превише загреје, тело, да би помогло мајци да се охлади, може да преусмери крв која у том случају не стиже до фетуса.

Шанмугам сматра да је додатни проблем то што нема тоалета.

Она каже да је ранија студија открила да многе жене не желе да чучну на отвореном пољу да се олакшају, па зато не пију воду, што узрокује уринарне проблеме.

„Боје се инсеката и змија у жбуњу, али не желе ни због мушкараца који их гледају из прикрајка", каже она.

„Оне се често не осећају безбедно, па трпе цео дан, а у тоалет оду тек када стигну кући".

Проналажење решења

Налази студије у Тамил Надуу се схватају веома озбиљно, каже др ТС Селбавинајагам, директор за јавно здравље у овој индијској држави.

„Већ нудимо новчану помоћ трудницама, али можда треба да размотримо и могућност алтернативног запошљавање", каже он.

Влада ове индијске државе даје сиромашнијим женама 18.000 рупија (око 200 евра) када уђу у 12. недељу трудноће.

Међутим, заштита слабо плаћених радника углавном зависи до шефови на радном месту.

Тилај Баскер, власник циглане у предграђу Ченаја, подигао је огромне челичне надстрешнице са посебним премазима за заштиту од топлоте, како би његовим радницима обезбедио преко потребну хладовину.

„Власници предузећа треба да буду довољно паметни да знају како да задрже запослене", каже он.

„Ако се ви бринете о њима и они ће се бринути о вама".

Рекао нам је и да планира да изгради тоалете само за жене.

Неке организације такође нуде курсеве где жене уче како да се заштите на врућини.

Доступни и термоси у којима вода за пиће дуже остаје хладна.

Када је неколико година после побачаја Сумати поново затруднела, опет није имала избора и морала је да настави да ради на екстремној врућини.

Али добила је конкретне савете од лекара и истраживача СРИХЕР-а о томе како да се боље заштити.

Родила је здраву ћерку и сина.

Вечерас, после дуге смене, иде кући где је чекају њена деца.

Исцрпљена и нестрпљива, али веома захвална што има децу.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]